Mladi par se doselio u ulicu.
Sledećeg jutra, dok su doručkovali, žena opazi komšinicu kako širi ves.
-Kako joj je prljav veš-rekla je
-Možda joj je potreban drugi prašak, a možda uopšte i ne zna prati...
Muž je ćutke posmatrao i nije ništa komentarisao.
Svaki put kada je komšinica širila veš, padali bi isti komentari.
Mesec dana kasnije, žena je bila u čudu kada je videla da je komšinicin veš čist kao sneg.
-Pogledaj, konačno je naučila da pere. Ko li ju je naučio? rekla je mužu.
Muž joj odgovori:
Niko draga, ja sam oprao naše prozore

ada ti se učini da gubiš kontrolu nad svojim životom, kad 24 sata na
dan nije dosta, seti se tegle od kiselih krastavaca.... i kafe....

Profesor
je stajao pred grupom studenata na času filozofije i držao neke
predmete iza sebe. Kada je čas počeo, bez reči je podigao veliku,
praznu teglu od kiselih krastavaca, stavio je na katedru i napunio
lopticama za tenis. Potom je upitao studente da li je tegla puna.
Složili su se da jeste.
Zatim je profesor podigao kutiju punu
kamenčića i sipao ih u teglu. Blago ju je protresao. Kamenčići su se
otkotrljali u prazan prostor između loptica. Tada je ponovo upitao
studente da li je tegla puna. Opet su odgovorili da jeste.
Sledeća
kutija koju je profesor uzeo, bila je puna peska. Kada ga je sipao u
teglu, pesak je naravno ispunio preostale šupljine. Pitao je još jednom
da li je tegla puna. Studenti su skrušeno odgovorili da jeste.
Onda je profesor ispod stola izvadio dve šoljice pune kafe i sipao ih u teglu. Kafa je natopila pesak. Studenti su se nasmejali.
"Sada!",
rekao je profesor, dok je smeh zamirao, "Hoću da shvatite da ova tegla
predstavlja vaš život. Teniske loptice su važne stvari u vašem životu:
vaša porodica, vaša deca, vaše zdravlje, vaša vera i stvari kojima se
strasno predajete. To su one stvari uz koje bi vaš život i dalje bio
ispunjen i kada bi sve drugo nestalo. Kamenčići su ostale stvari koje
su važne: vaš posao, vaša kuća, auto... Pesak predstavlja preostale
stvari. Male stvari. Ako napunite teglu peskom, nema mesta za kamenčiće
i loptice. Isto važi i u životu. Ako potrošite sve svoje vreme i
energiju na male stvari, nikada nećete imati mesta za one važne stvari.
Vodite računa o stvarima koje su ključne za vašu sreću. Igrajte se sa
decom. Izvedite voljenu osobu na večeru. Ponašajte se ponovo kao da vam
je 18. Uvek će biti vremena da se očisti kuća i urade popravke. Prvo se
pobrinite za teniske loptice - stvari koje su vam zaista važne.
Utvrdite svoje prioritete. Sve ostalo je pesak!"
Jedna od
studentkinja je podigla ruku i upitala šta je predstavljala kafa.
Profesor se nasmejao. "Drago mi je da ste pitali. Nju sipam, da bih vam
pokazao, da bez obzira na to koliko mislite da vam je život pun, uvek
ima prostora za šoljicu kafe sa prijateljem!"

Dva putujuca andjela zaustavila su se kod jedne bogate porodice da prenoce.
Ta
ista porodica nije bila posebno ljubazna i nije udovoljila njihovoj
zelji da prespavaju u sobi za goste. Umjesto u sobu za goste, smjestili
su ih u malu sobu u hladnom podrumu. Kada su pripremili krevete za
spavanje, stariji je andjeo primjetio rupu u zidu i popravio je. Tada
ga je mladi andjeo upitao zasto je popravio rupu. Stariji andjeo je
odgovorio: "Stvari nisu uvijek onakve kakvima se cine!"
Sljedece noci andjeli su dosli u vrlo siromasnu kucu.
Ljubazan
domacin i njegova zena su s' njima podijelili svoju veceru i dozvolili
im da prespavaju u njihovom krevetu, da bi se dobro naspavali i
odmorili. Kada se sunce probudilo sljedeceg jutra, andjeli su zatekli
domacina i njegovu zenu u suzama. Njihova jedina krava, cije je mlijeko
bilo njihov jedini izvor prihoda, lezala je mrtva na njivi. Mladji je
andjeo bio istinski bijesan i pitao starijeg andjela kako je mogao to
dozvoliti: "Prvi domacin je imao sve, a ti si mu ipak pomogao. Drugi
domacin ima vrlo malo i uprkos tome nas je ljubazno primio, nahranio i
cak dozvolio da prespavamo u njegovom krevetu, a ti si dozvolio da
njegova jedina krava ugine?!"
Stariji andjeo je opet isto
odgovorio: "Stvari nisu uvijek onakve kakvima se cine! Kada smo bili u
hladnom podrumu, primjetio sam da je u onoj rupi u zidu bilo zlato.
Posto je domacin bio vrlo pohlepan i nije bio voljan dijeliti svoje
bogastvo, popravio sam rupu. Tako da nikada nece naci to zlato. Prosle
noci, kada smo spavali u domacinovom krevetu, andjeo smrti je dosao po
njegovu zenu. Dao sam mu kravu umjesto nje.
Stvari nisu uvijek takve kakvima se cine!"

Девојка је чекала авион у чекаоници једног великог аеродрома. Пошто
је требала дуго да чека, одлучила је да купи књигу и да прекрати време
до поласка авиона.

Поред књиге, купила је и пакетић кекса.
Села је у чекаоницу. Поред ње била је столица са кексом, а са друге
стране седео је господин, који је читао новине. Када је она узела кекс
и господин је узео један кекс. Она се шокирала, али није ништа рекла.
Наставила
је да чита књигу, а у себи је помислила: ма гледај ти ово, да само имам
мало више храбрости, до сада бих га већ ударила. Сваки пут када је она
узимала кекс и господин, који је седео поред ње, не обазирући се,
узимао је кекс.

Наставили су тако, док није остао само један
кекс у пакетићу. Девојка је помислила, шта ли ће сада да уради? Човек
узе тај кекс и подели га на пола.

Девојка је била шокирана.
Покупила је своје ствари, узела књигу и пошла у другу чекаоницу. Нашла
је друго место где није било никога поред ње. Када се мало прибрала и
када је прошао бес, отворила је торбу да врати књигу и у торби је
видела пакетић кекса, који је био нетакнут.

Постидела се као
лопов и тек тада је схватила да је кекс, исти као њен, био од
господина, који је седео поред ње, али који је без шокирања, нервозе
или препотенције поделио и свој последњи комад са њом, сасвим супротно
од ње, која се чак осећала повређеном у сопственом поносу и осећањима.


Колико
пута смо у нашем животу појели туђ кекс, а да тога нисмо били свесни и
никада нећемо сазнати. Пре него што дође до брзоплетог закључка, пре
него почнете да мислите лоше, погледајте са пажњом детаље. Врло често
ситуација није онаква како нам изгледа на први поглед.

А Бог је рекао “Не”

Замолио сам Бога да ме избави од гордости, али ми је Бог рекао “Не”.

Рекао ми је да не треба Он да ме од ње избавља, него да треба сâм да се одрекнем своје гордости.

Замолио сам Бога да излечи моје болесно дете, али ми је Бог рекао “Не”.

Рекао ми је да је његов дух здрав, а да његово тело живи само привремено.

Замолио сам Бога да ми подари трпљење, али ми је Бог рекао “Не”.

Рекао ми је да је трпљење резултат страдања и да оно зато није нешто што се даје, него да се кроз страдње стиче.

Замолио сам Бога да ми подари срећу, али ми је Бог рекао “Не”.

Рекао ми је да ми даје Свој благослов, а да моја срећа зависи од мене самога.

Замолио сам Бога да ме избави од бола, али ми је Бог рекао “Не”.

Рекао ми је да ме болести удаљавају од земних брига и да ме к Њему приближавају.

Замолио сам Бога да духовно узрастем, али ми је Бог рекао “Не”.

Рекао ми је да треба самостално да узрастам а да ће он уклонити све оно што је сувишно и што омета моје духовно узрастање.

Упитао сам Бога да ли ме воли и Бог ми је рекао “Да”.

Рекао
ми је да ми је дао Сина Свога, јединога и љубљенога, Који је умро за
мене и да ћу једнога дана бити у Небеским насељима зато што верујем.

Замолио
сам Бога да ми помогне да друге волим онако како Он мене воли и Бог ми
је рекао: “Ех, коначно си схватио шта од тебе желим...”

U staroj Grčkoj je Sokrat bio poznat po tome, da je veoma visoko
cijenio znanje. Jednog dana je veliki filozof sreo poznanika, koji mu
je rekao:
»Znaš li što sam upravo čuo o tvom prijatelju?«
»Samo
trenutak«, zaustavio ga je Sokrat. »Prije no što mi bilo što kažeš,
želio bih da napraviš kratak test. Ime mu je test Tri sita.«
»Test Tri sita?«
»Tako
je«, nastavi Sokrat. »Prije nego što mi govoriš o mom prijatelju, možda
bi bilo dobro da razmisliš o tome što mi želiš reći i propustiš svoje
riječi kroz posebna sita. Zato se i zove Test tri sita.«
»Prvo sito je sito istine. Jesi li posve siguran, da je to što mi želiš ispričati, istina?«
»Ne«, odgovori čovjek, »U stvari, upravo sam čuo i …«
»U
redu«, reče Sokrat, »Dakle, ne znaš sigurno je li to istina ili nije.
Probajmo s drugim sitom. Sitom dobrote. Želiš li mi ispričati nešto
dobro o mom prijatelju?«
»Ne, upravo suprotno…«
»Znači tako«
nastavi Sokrat, »želiš mi ispričati nešto loše o njemu, ali ne znaš je
li to istina. No, još uvijek možeš napraviti test, na raspolaganju ti
je još jedno sito. Sito upotrebljivosti. Da li će mi koristiti to što
bi mi želio ispričati o mom prijtelju?«
»U stvari, ne…«
»Dakle«
zaključio je Sokrat, »Ukoliko mi želiš ispričati nešto, za što ne znaš
da li je istinito, nije dobro niti korisno, zašto bi mi uopće morao
išta ispričati?«

Tri drveta rasla u šumi.Jedno 1.drvo silno je zeljelo postati sanduk za
blago pa da ga čuvaju ,paze i da mu se dive.Drugo je opet maštalo biti
dio broda pa prevoziti kraljeve i diviti se svim vaznim i velikim
ljudima.Trece je planiralo ostati na brdu i svojom visinom i predivnom
krošnjom svaki dan podsjećati ljude na Boga i Carsvo Njegovo.
Stigoše
drvosjece.Posjekoše sva tri drveta.Ni jedno ne ode tamo gdje je
zeljelo.Umjesto kovčeg za blago prvo posta jasle u štali.Drugo posta
dio običnog ribarskog camca a trece izrezase i ostaviše u nekom
skladištu.Očajavala drva dugo a onda...U jaslama 1.og drveta rodi se
dijete zbog kojeg prvo drvo posta slavljeno vjekovima i ostvari se
zelja da u njemu blago bude čuvano.Drugo drvo primi u svoj camac Onog
koji vjetar zaustavi i do danas o njemu se govori jer ispuni mu se
zelja da Kralja primi na svoju palubu.Od treceg drveta napraviše krst
na njemu se čovjeku grijesi oprostiše i ono dočeka da podsjeca ljude na
Boga i Carstvo Bozje.
Bez obzira što nije tako izgledalo svi su na
kraju dobili šta su od Boga trazili,zato na kraju neka bude Njegova a
ne naša volja.

Jedno vece stari Ciroki ispricao je pricu svom unuku o unutrašnjoj debati
koja se dešava unutar svih ljudi.
Rekao je: "Sine moj, bitka se dešava izmedju dvoje 'vukova' unutar svih
nas.

Jedan je Zao. On je ljut, ljubomoran, tuzan, pohlepan, arogantan,
samo-sazaljiv, kriv, inferioran, laze, ima lazni ponos, superiornost i
ego.

Drugi je Dobar. On je radost, mir, ljubav, nada, blagost, milost,
empatija,
istina, saosecanje i vera".

Unuk je razmišljao nekoliko minuta potom i onda upitao svog dedu: "Koji
'vuk' pobedjuje?"

Stari Ciroki odgovori jednostavno: "Onaj koga hraniš!".

Сањао сам да сам ходао плажом у друштву Господа и да се у ткању мога
живота огледају сви моји дани. Гледајући уназад филм мога живота видео
сам два трага у песку. Један је био мој, други Господњи. Тако смо и
даље ходали до краја свих мојих дана. Тада сам застао и погледо
уназад.На извесним местима видео сам само један траг... А та места су
одговарала најтежим данима мога живота, данима најгоре стрепње,
највећег страха, најљућих болова... Онда сам га упитао:Господе,рекао си
да ћеш бити са мном сваки дан мога живота,и ја сам пристао да живим с
тобом.Па зашто си ме оставио самог у најтежим моментима живота?
А
Господ одговори:Сине мој, ја те волим и рекао сам да ћу с тобом ходати
све време, и да те нећу ни минута оставити. Ја те нисам напустио. Дани
када си видео само један траг у песку били су дани када сам те носио.

Umetnik je radio sliku, na kojoj je trebalo predstaviti anđela. Za
model izabere jednog mladića prekrasne lepote. Kad je slika bila
gotova, mnogi su dolazili da se dive liku anđela i nalazili da on u
potpunosti odgovara našoj predstavi o anđelima. Ali umetnik je zaželeo
da pored anđela naslika i đavola, kao suštu protivnost. No odgovarajući
model nikako da nađe. Punih deset godina tražio je i najzad ga našao
među zatvorenicima. Bolje suprotnosti anđelu nije moguće zamisliti.
Ali
kako se umetnik silno iznenadio, kad je saznao da je ovaj zatvorenik
bio isti onaj dečak, koji mu je ranije poslužio kao model anđela! Šta
ga je tako nagrdilo i unakazilo? Greh.
Bio veliki ili mali, greh ostavlja svoj pečat na našem licu. ( Zlatoust)

Deliverance ::

Mladi par se doselio u ulicu.
Sledećeg jutra, dok su doručkovali, žena opazi komšinicu kako širi ves.
-Kako joj je prljav veš-rekla je
-Možda joj je potreban drugi prašak, a možda uopšte i ne zna prati...
Muž je ćutke posmatrao i nije ništa komentarisao.
Svaki put kada je komšinica širila veš, padali bi isti komentari.
Mesec dana kasnije, žena je bila u čudu kada je videla da je komšinicin veš čist kao sneg.
-Pogledaj, konačno je naučila da pere. Ko li ju je naučio? rekla je mužu.
Muž joj odgovori:
Niko draga, ja sam oprao naše prozore

Jako mi se dopala ova pricica ,jako smesna ali poucna.