Petak vece..legla sam u krevet..sva nestrpljiva..jedva cekajuci da ugledam njegovo lice..da dotaknem njegovu kozu..da disemo zajedno,jedno uz drugo..
Ludo sam kucala sms poruke..i nestrpljivo ocekivala odgovor..Kada bi mi zavibrirao telefon,ja bi bila neopisivo srecna..Oko ponoci,rekao mi je da je krenuo...nazalost,morao je da putuje celu noc..dug je put bio,a ja sam brinula,hoce li dobro stici,nervirala bih se kad ne odgovori odmah na poruku..svakakve misli bi mi prolazile kroz glavu..
Celu noc smo se dopisivali,u trenutku srece,opisivali smo radost koju osecamo sto cemo se konacno ugledati..lice u lice..Mnogo sms poruka je poslato tu noc..Skoro da nismo spavali,nijedno.Sutradan,zavibrirao mi je telefon,stigla mi je poruka..Javio mi da je u Beogradu,i da uskoro ide vozom za Suboticu..kao da je bilo malo,bila sam presrecna..tog jutra,culi smo se 6 puta telefonom..sreca je bila neopisiva..Oko 11 bio je vec u mom mestu..gde zivim...Nazalost,nisam mogla da ga licno docekam,vec smo se dogovorili da cu javiti cim krenem..Oko 14:15 popodne..krenula sam na centar..gde me je cekao u parkicu..Sva nestrpljiva da ga vidim..ne kontrolisano sam se tresla..da li je to bila trema,ili sreca..neznam.Uglavnom smeskala sam se neumoljivo..dok nisam priblizila..svaku klupu u parku sam pazljivo pregledala..da bih na kraju prisla jos vise..i na klupi,meni okrenut ledjima ugledam decka..''Da,to bi mogao biti on'' pomislila sam.Samo sto sam to pomislila,decko je ustao,okrenuo se prema meni,odmah smo se prepoznali,i poleteli u zagrljaj..Suze su bile nezaustavljive..same od sebe su isle..stisak ruku jasno se osetio..Sa druge strane pojavila se moja drugarica,pozdravila se sa njim,a mi smo i dalje bili daleko zasuskani u zagrljaju..Pozelea sam tog trenutka da traje vecno..seli smo na klupu..razmenili neznosti,poljupce...Privukao me k sebi,stegnuo,i slatko sapnuo ''Bebo,volim te!'' ..kao da je bilo malo..meni je srce kucalo kao u prestravljenog zeca,ali od srece.Otisli smo do obliznje crkve,odnosno slavine..bili smo zedni..napunili flasu,i vratili se na klupe,gde smo nastavili sa mazenjem..ti trenuci su bili najbolji u mom zivotu..osecala sam se tako sigurno,a presrecno.Moja drugarica nas je slikala jedno 5 puta..bilo je predivno..kao u bajci..nazalost,nije dugo trajalo..vec u pola 4 sam morala da idem..jedva smo se rastali..s velikim bolom ruke su nam se razdvojile,a tuzan izraz lica nije se skidao..Moja drugarica mi obecala ispratiti ga,posto ja to nisam mogla..Krenuo je za njom..prosli smo jednu malu sumicu..i opet su nam se pogledi sreli..poleteli smo ponovo u zagrljaj...boze,tako je bilo tesko pustiti ga da ode..Jedva sam se sabrala,izljubili smo se..okrenuli i otisli..nazalost,ovaj put bez okretanja..Celim putem me srce stezalo..po koja suza mi se omakla..jednostavno,bilo je tesko...
Srce mi je ponovo sinulo kada mi se javio da je krenuo..dobro smo znali da cemo se uskoro ponovo videti..ali bol je bio neizbezan..toliko tuge zbog rastanka..nikad nisam dozivela..To mi dodje kao jedan veliki dokaz ljubavi,koliko ga ustvari volim..Na sta sam spremna da bih ostala uz njega..Poklonio mi je svoju majicu,u kojoj se jednom prilikom slikao,zapala mi je za oko,i prokomentarisala sam da je prelepa...srecica nije zaboravio na to,te mi je doneo i rekao ''Tvoja je!'' ..boze,koliko srece je bilo u tom trenutku..ljubim majicu,stalno je uz mene..ali...ne osetim njegovu kozu ispod nje..sto je naj bolnije ..
Srecom ,stigao je mirno kuci.. Obecali smo jedno drugom da cemo se ponovo naci..i to veoma uskoro..sada tek shvatam,posle svega..koliko on mene voli,i koliko ja njega..prevelika je to ljubav da bi je tek tako pustila..Ne marimo na bilo kakve komentare..nama je predivno!


Uh! Nadam se da ste shvatili o cemu se radi

Jowana ti ne gubish smisao za owo!
Ljudi,pogledajte kako se pishe prichica sa puno emocija..swaka cast! Jowana ti kao da si rodjena za swe owe stwari!Ponosan sam shto imam takwu drugaricu!!
prichica ti je wrh..a uwek si znala lepo da pishesh sastawe i pesmice.

Hvala Darko.
Sta da ti kazem..to me ispunjava..jedino tako mogu iskazati sta sve osecam

prica je stvarno divna,iskrena i puna emocija,dirnula me je...samo sto mi suzice nisu krenule...shvatila sam o cemu se....divim ti se....ovo je napisano bolje nego sto bi neki pisac profesionalni napisao,a sto je najbitnije pisano je iskreno iz dubine duse.zbog toga je tako lepa ova prica...imas dara za ovo...

Jao hvala emy..dugo ovako nesto predivno nisam cula o svom radu :)
zaista sam odusevljena..

jao rasplakala sam se...


owo je prediwno!

Hvala jole :)
Nije mi bila namera da vas sve rasplacem tu :)

prica je bas super ! :D nisam znala da znas tako nesto lepo da sastavis :O hehe :D

Ooo pa hvala butterfly e pa sad znas..siri dalje
salim se..

Sreda 16.Januar 2008

Ovaj datum ostace mi zauvek zarezan u secanju..Kada sam na najzalosniji nacin saznala za smrt svog dede,koji mi je znacio mnogo.Legla sam u sredu uvece..umorna od skole..sva smorena..jedva sam docekala da se spustim i sklopim oci i molim se Bogu za mog dedu koji je bio tesko bolestan..zaronim duboko u san i ne otvaram oci pre zore.Legla sam u krevet,pokrila se jorganom,i pocela da sanjarim..Kada je iznenada,zazvonio telefon..U meni se nesto promenilo..odjednom je sve krenulo naopacke..disala sam neverovatnom brzino..''Boze,sta li mi je?!'' upitala sam se..Jedan telefonski poziv me je mnogo iritirao..Skocila sam iz kreveta da proverim ko je nazvao u ovo doba,izasla sam iz sobe i imala sam sta da vidim.Suze na maminom lice govorile su vise nego reci..Odjednom,sve se u meni srusilo..Na mestu gde sam se zatekla,na pragu od sobe..Iznemogla od tuge,iznenadnog bola..Spustila sam se,sela na prag i nekontrolisano pocela da vicem i placem..U onom stresu,secam se da sam izustila nesto sto je trebalo da lici na ''deda,sto me ostavi?!''..Nemi pogledi roditelja i uplakane sestre leteli su ka meni..Ubrzo je dosla bratova devojka Ivana,a mama i tata su otisli u kucu gde je moj deka ziveo..Tamo su ih sacekali pogrebna ekipa,Baka i tetka..Ivana i sestra su trudile da me smire..Odmah su me nakljukale lekovima,nebi li se smirila..Nijedna doza mi nije odgovarala u onom momentu,legla sam na kauc u dnevnoj i neprestalno ponavljala ''Deko,zar ti mene ostavi?! Sta cu ja bez tebe?! Zasto me nisi poveo sa sobom?!''..bilo je bolno za cuti.Plakala sam,plakala i plakala..suze su lile,jedna za drugom..nezaustavljive!Rodbina ,prijatelji su polako pristizali..tacno u ponoc kuca je bila prepuna ljudi,smetali su mi..otisla sam u sobu,kako bi god ko dosao da me vidi,zamolila bih ih da me napuste..Zelela sam da budem sama,nije mi trebao niko.
Neznam kako sam izgurala tu noc.Srce mi se cepalo na dva dela..Gledala sam slike gde smo se zajedno smejali,pravili haos..Boze,teskog li momenta!
Sutradan,dok je pogrebna sluzba obavila svoje i stavila telo bezivotnog deke u sanduk premestili su ga u kapelu.Mama mi je obecala da ce me voditi da ga vidim,bar jos jednom.Ja i sestra smo se obukle u najtamniju odecu sto smo imale.Skoro nista crno u ormanu nismo drzale,nismo bile sklone sahranama i iznenadim smrtima.Krenuli smo u drugi deo Bajmoka gde se nalazi groblje,a kapela odmah uz.Parkiraliste od groblja je bilo gotovo popunjeno..Na kapiji nas je sacekao otac,a iza njega mnogobrojna rodbina i prijatelji..Poletela sam ocu u zagrljaj,i izustila drhtavim glasom ''Tata,zar on mene ostavi?!'' ..prisutne zene su briznule u plac.Tata me je uhvatio za ruku,i poveli smo sestru sa nama.Koracali smo polako prema sanduku,gde je lezao moj deka.Pored sanduka su stajale uplakane i neme od bola Baka i tetka,a odmah su im se pridruzili mama i tata.Kako god sam se priblizavala sanduku,hvatala me nervoza..''Kako cu posle svega,svih igara,buka,zagora..ugledati tog coveka,koji je za mene bio bukvalno SVE?..''..mislila sam u sebi..plaseci se pogleda,usporila sam..NIje prosao ni minut,ugledala sam jednu bledu bezivotnu glavu,sa kapom.''Deko,sta ostade od tebe?!'' kukala sam na glas.Tata je ispruzio moju ruku ka njemu,dodirnula sam njegove hladne i zategnute obraze,a tata je izustio ''Tvoj deka sada spava!''..Plakala sam nezaustavljivo,bio je to tezak udarac za mene!..Odvojila sam se od sanduka,pozdravila se sa najblizom rodbinom.Nazalost,dosao je najgori trenutak.Izveli su ga iz kapele,s obzirom da je bio Januar,sunce je sinulo,kao da ga poslednji put greje.''Deko!Jel ovo poslednji put da te sunce greje,jel ovo poslednji put da stojim pored tebe?!'' drhtavog glasa sam plakala na sav glas..Pored vetra,culo se smrcanje zena,kojima je vetar brisao suze s lica..Pop je ocitao molitvu,pokupili su vence,i uputili smo se ka njegovom tek iskopanom grobu!..Tetka se osecala strasno,drzale smo se jedna za drugu,bilo je mnogo tesko..Osetila sam kako tetkino srce ludo lupa..''Boze,zasto,zasto mi ga uze?!'' plakala je.Prisli smo grobu..Pop je ponovo citao molitvu,za samo koji minut poceli su da ga spustaju,odjednom je moj glas zaorio grobljem 'NE! ne dirajte mi ga,molim vas,ostavite ga'' vristajuci sam plakala na sav glas.Mama,sestra i tata su me crvsto drzali,jer su me sekunde delile od nesvestice.Spustili su ga! .. a ja sam u sebi mislila ''Znaci ovde je kraj nasim igrama deko?'' ..Iako smo ga tek zakopali,ja sam osetila njegovu prisutnost.Kao da sam zacula njegov glas..a to je trebalo da lici na ''Joco,tvoj deda ce uvek biti uz tebe malena!''..''Znala sam!Neces me nikad napustiti,znala sam!'' ..srecno sam pored svega govorila.
Iako sada shvatam,da je to mozda samo bila moja iluzija u onim trenucima,ipak imam kutak nade da je ono bila stvarnost i nadam se da ce tako zauvek ostati!
Covek i kad umre,i dalje je prisutan!


Dakle u pitanju je moj pokojni deka

ostala bez teksta sva u suzama

..zao mi je ako sam te rasplakala..prica jeste isuvise tuzna.Ali eto morala sam s nekim da podelim to i iskazem sve sto osecam.

joj i mene si rasplakala tako je i meni bilo kad je meni baka umrla...isto je tako bilo sa mamom...swe skoro isto...

Najgore je kad izgubis dragu osobu,a tek posle shvatis koliko ti je znacila..

Iceland_girl ::

..zao mi je ako sam te rasplakala..prica jeste isuvise tuzna.Ali eto morala sam s nekim da podelim to i iskazem sve sto osecam.

jeste jako tuzna,mene je podsetila na to kad je meni baka umrla,zato sam se rastuzila....

Nikada nisam sumnjao da mozhesh owako neshta napisati!
Ja koji sam mushko sam se rastuzhio!
Jowana samo tako nastawi! znash da nije uzalud!