U toku jedne noći čovek spava oko sedam sati. Za većinu ljudi to je optimalno vreme spavanja. Tada mozak prerađuje sve ono što smo tokom dana doživeli i istovremeno se obnavlja koža. S godinama opada potreba za snom. Tako je, na primer, šezdesetogodišnjacima dovoljno svega šest sati sna. Ukoliko legnu u deset sati uveče, garantovano će biti orni već u četiri sata ujutro, a ako spavaju po podne, noćni odmor se još više skraćuje. Iako je mnogima teško da se naviknu na to, u ovom slučaju skraćen noćni odmor nema nikakve veze sa poremećajem sna.
Poremećaji iniciranja i održavanja spavanja, takozvane insomnije, najčešća su oboljenja sna. Oni negativno utiču na varenje, a takođe može da dođe do oboljenja želuca i creva. Pod apneom sna podrazumeva se hrkanje praćeno zaustavljanjem disanja. Kod ove bolesti organizam se slabo snabdeva vazduhom, a time i kiseonikom, a kao posledica mogu da se jave kardiovaskularni problemi poput povišenog krvnog pritiska i povećan rizik od moždanog udara. Takođe može da dođe do oboljenja digestivnog trakta. Apnea sna se u većini slučajeva uspešno leči uz pomoć specijalnog aparata za disanje. Zahvaljujući aparatu koji se stavlja takom noći, sprečava se da organizam zaboravi da diše.
Važno je biti smiren
Poremećaji iniciranja i održavanja spavanja često su posledice stresa. Zbog toga bi trebalo da vodite računa o tome da tokom dana postoji ravnoteža između stanja napetosti i opuštenosti. Savet: Što se osećate umornije, to su važniji kretanje i aktivnost. Ako se suviše čuvate, organizam ne zna od čega da se umori. Takođe se trudite da blagovremeno smanjite aktivnost. Stručnjaci savetuju da pola sata pre odlaska na spavanje odete u kratku šetnju ili slušate klasičnu muziku. Napravite dnevni bilans: zabeležite sve što vam se u toku dana događalo i napravite plan za sutra. Na taj način ćete izbeći noćno mozganje.
Suviše hrane i pića pred spavanje takođe može da ugrozi san. Stručnjaci savetuju da se tri sata pre odlaska u krevet izbegava hrana koja nadima i opterećuje stomak. To se odnosi i na nekuvanu hranu i salatu. Uticaj alkohola se često potcenjuje jer u početku deluje opuštajuće. U momentu kada organizam počne da ga razgrađuje, javlja se blaga apstinencijalna kriza, koja nas čini uznemirenim. Za osetljive ljude i jedna čaša može da bude previše. U načelu važi: bolje pijte više tokom dana nego uoči spavanja. Tako noću nećete morati da ustajete.
I preran odlazak na spavanje može da poremeti san, ali ništa nije tako štetno kao neprekidno razmišljanje o poremećaju. Najvažnije je biti opušten, tvrde stručnjaci. Čovek je, naime, programiran da se budi više puta u toku noći jer je to bilo od životnog značaja za naše pretke. Ko to prihvati, brzo će ponovo zaspati, ko se nervira ostaće budan satima.
Čajevi i kapsule sa valerijanom i hmeljom povoljno utiču na spavanje, ali je velika zabluda da kantarion pomaže kod poremećaja sna. Efekat je zapravo suprotan jer kantarion popravlja raspoloženje i pomaže da se razbudimo.
Naučite da spavate
Ako sami ne postignete poboljšanje, obratite se lekaru jer pravi razlozi poremećaja sna mogu da se otkriju samo uz profesionalnu pomoć. Mnogi stručnjaci ne shvataju ozbiljno ovu vrstu tegoba i prepisuju pacijentima sredstva za spavanje. Zbog toga se potrudite da nađete lekara koji će imati dovoljno vremena da vam se posveti.
Brza pomoć
Evo nekoliko blic-trikova koji će vam pomoći da lakše zaspite:
- Ako ne možete da spavate, nemojte da se prevrćete po krevetu, nego ustanite i nešto uradite. Tako ćete se umoriti i lakše zaspati.
- Brojte od 100 unazad. Ova mala vežba zahteva konentraciju koja će vas zamoriti.
- Istuširajte se. Mlaz tople vode masira kožu i opušta.