Tekstovi muzičkih kompozicija koji odražavaju nasilje izazivaju
agresivne misli i emocije u slušalaca i mogu indirektno stvoriti
neprijateljsko okruženje u kojem se lako dogadja nasilje.Asocijacija
američkih psihologa (APA) upravo je objavila studiju o uticaju
"nasilnih tekstova muzičkih numera na psihu čoveka". Studija, zasnovana
na rezuiltatima eksperimenta u kojima je učestvovalo 500 studenata,
objavljena je u stručnom časopisu "Ličnost i socijalna
psihologija".Psiholozi su ustanovili da nasilni tekstovi pesama radjaju
neprijateljsko raspoloženje bez posebne provokacije ili pretnje. Po
njihovom mišljenju, ovaj efekat nije rezultat razlika u muzičkim
stilovima ili specifičnom načinu interpretacije umetnika. Oni su
otkrili da čak i nasilni tekstovi s humornim karakteristikama izazivaju
porast agresivnih misli.Grupa psihologa koja je nedavno obavila
istraživanja ukazuje da su ovi nalazi u potpunoj suprotnosti sa
uvreženim mišljenjem da slušanje besnih, nasilnih tekstova pesama
zapravo služi kao pozitivna katarza za ljude.Muzička industrija našla
se na udaru kritika zakonodavaca zbog neuspeha da koristi
deskriptivnija upozorenja na diskovima da pesme sadrže otvorene aluzije
na seks, nasilje ili psovke.Iz muzičke industrije uzvraćaju tvrdnjom da
najnoviji diskovi pružaju dovoljno upozorenja a da se pritom ne krši
pravo na slobodno izražavanje.U toku pet eksprimenata, koju su obavili
psiholozi sa Državnih univerziteta Ajove i Teksasa, pratili su uticaj
sedam nasilnih pesama sedmorice različitih autora i osam nenasilnih
pesama sedmorice umetnika.Posle slušanja, studentima su dati različiti
psihološki zadaci da mere agresivne misli i osećanja, uključujući i
zahtev da ispitanici klasifikuju reči koje imaju i agresivno i
neagresivno značenje kao što su, na primer, kamen i štap.Rezultati
eksperimenta su pokazali da nasilni tekstovi pesama izazivaju
agresivnije interpretacije inače dvosmislenih agresivnih reči i porast
relativne brzine s kojom ljudi ponavljaju agresivne nasuprot
neagresivnih reči."Ovakva sklonost ka agresivnim tumačenjima reči može,
za uzvrat, izazvati agresivniji odgovor, verbalni ili fizički pa tako i
spiralnu eskalaciju antisocijalnog ponašanja, posebno u mladih
poklonika 'žestoke muzike'" - zaključio je šef istraživačkog tima,
psiholog Krejg Anderson.Za utehu može poslužiti otkriće da ovakav
nasilan odgovor slušalaca na nasilne tekstove ipak traje relativno
kratko vreme.