Jednom beshe jedan mali dechak koji je imao loshu narav. Njegov otac mu je dao kesu punu eksera i rekao mu je da svaki put kad pobesni i izgubi kontrolu nad sobom, da zakuca jedan ekser u ogradu.
Prvoga dana dechak je zakucao 37 eksera na ogradu. Tokom sledetjih nekoliko meseci, on je nauchio da kontrolishe svoj bes i broj ukucanih eksera se smanjivao. Otkrio je da je lakshe kontrolisati svoju narav, nego zakucavati eksere u ogradu.
I tako je doshao dan, da tokom celog dana nije pobesneo. On je rekao to svom ocu, a otac mu je rekao da svakoga dana koga bude uspeo da kontrolishe svoje ponashanje, da iz ograde ishchupa jedan ekser. Dani su prolazili i jednoga dana dechko je bio u stanju da kaze svom ocu da je pochupao sve eksere.
Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde.
Otac je rekao:"Dobro si to uradio, sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda vishe nikad netje biti ista. Kada u besu kazesh neke stvari, one ostavljaju oziljak, kao shto su ove rupe u ogradi. Mozesh choveka ubosti nozem i izvuci noz i posle toga nije vazno koliko puta kazesh da ti je zao, rane ostaju."
Verbalna rana je isto toliko bolna kao i fizichka. Prijatelji su zaista vrlo retki dragulji, oni chine da se smeshish, ohrabruju te da uspesh u nechemu, oni su spremni da te saslushaju, da podele tvoj bol, imaju lepe rechi za tebe i uvek im je srce otvoreno za tebe.