...De Facto...

Gluva soba. Mrak. Moj mikrofon. Lirika. I ja. De facto.

1. strofa:
Devedeset treca... cale se vraca iz sverca
ja i deca ispred zgrade, naivni, puni nade...
stezem ruku tati, ljubim ga... nemam pojma da gubim ga,
inflacija ga izborala i ubila...
Vraca se umoran i tmuran, bilo je sranja na granici...
Sljaka samo da bude oke porodici,
pa se smesi po navici da ne skontam...
I nisam kontao: blejao s klincima iz kraja,
tripovao da je Bugarska neka zemlja do jaja...
Dobro je, kazem, dobro je - tata se samo vraca sa sluzbenog puta...
Trese prasinu s kaputa, dok moje radoznale oci pilje:
Ej cale, sta si mi doneo?
...on se tuzno smesi, kesu dresi... dve cokoladice...
Dve cokoladice - jebote, ja skroz hepi!
Kad si mali, malo fali da od srece odlepis
...al ti malo fali i da se totalno zaslepis:
godinama nisam kontao sto su cokolade bile opore...
dok sam shvatio da se cimao da ne zivimo najgore,
da bude bolje... u zemlji gde je malo ko iskreno voljen...
Matori o tome retko spika, na tu temu cutljiv je...
tako je mnogo sanjao a zbog para nije nikad zavrsio studije.
I sve sto zna, zna iz tuzne zivotne prakse...
celog zivota slusa kako mu naredjuje neki ljakse
kome kinta pljusti, kupljena diploma sa zida sljasti...
a moj cale nije mogao... jer moje cale nije imao...
Moj se cale celi zivot cimao i bes se na mene preneo:
kad sam pricu skontao, zatvorio sam se u sobu i plakao..
popizdeo, a onda ustao i po prvi put pozeleo
da u mikrofon kazem sta mi je na dusi kad mi se celi svet rusi..
I od tada giljam. Do kraja, do cilja, do dogorenja fitilja...
Cizme od sedam milja...pa kako bude... pa kako bude.

Refren:
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dok god stojim - dane brojim i sam sudbinu krojim!
...i rokam bas ovako... de facto!
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dokle god stojim - dokle god stojim, dokle god stojim....
Dokle god stojim! De facto!

2. strofa:
Rhyme Animal stupa na scenu: Dex, Nesa i ja,
krenuli sa dna, sa mnogo snova u dzepu - i, ko zna?
mozda i uspemo u tom repu... ma, ja bih samo da kazem sta mislim
makar me svi terali u materinu lepu...
I to je to: bina k'o tron, pojacaj ton, srokaj mikrofon
bacao iskrenu liriku preko Bossove matrice, slusao X3Move smernice...
Skitnice sa ulice sad pisu poeziju, od grada do grada prave koncerte!
Podzemlje sirom zemlje: svi zajedno, kao jedno,
placeni nikako ili bedno al smo znali da je vredno:
ma jebes sve te pare, covece, samo nek je pozitiva,
bili k'o braca, nastupali za pljuge i flasu piva.
Tih sam dana bio srecan zbog svega sto nas spaja...
Al me rastuzilo kad sam sreo ortaka iz starog kraja.
Kaze: "De si, care... u kraju raspad sistema...
otkad te nema sve se promenilo, kontas koja sema:
stara ekipa se spucala, a mladji su u kurcu
-nit se smeju nit znaju da puste suzu; totalno hladni...
...osecaji gadni, da ti se zgadi... jos smo mladi,
a na sutra vec ne smes da se kladis - juce vuce pozadi...
Dani jadni, sta da radis... a mali burzuji se smeju:
uobrazeni, razmazeni...pa ne kontaju bleju...
Al' u tebe verujem, covece: srokaj svoju stvar,
i zaheftaj tim majmunima kar k'o car!"
Nisam skontao jel to bio savet il' zavet, al nisam nikad izbio iz glave
nameru da sjebem te cave, pa makar samo verbalno...
Makar samo da kazem sta bi trebalo...
Makar nista ne vredelo...
Moj mikrofon - moje ogledalo!
I zato giljam. Do kraja, do cilja, do dogorenja fitilja...
Cizme od sedam milja...pa kako bude... pa kako bude.

Refren:
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dok god stojim - dane brojim i sam sudbinu krojim!
...i rokam bas ovako... de facto!
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dokle god stojim - dokle god stojim, dokle god stojim....
Dokle god stojim! De facto!

3. strofa:
Konacno resen za solo, sve stare rane preboleo, odoleo,
spremno hitam u novo... sta god da se desi.
Pravi ortaci uz mene: Sale, Jelena, Zarko, Milos, Sima
-sve sto imam! Sa njima do kraja spreman da se cimam.
...i prva velika ljubav... neocekivana sila
kao na platnu filma idila sto daje snagu i krila...
Po prvi put voleo! Drzao oblake u rukama
cekao da je ponovo sretnem, deset meseci na slatkim mukama
do casa kada ce usne ponovo da se spoje,
kad vise ne postoje dvoje... jer smo jedno!

(skit: scena sa trga, Shorty & Marcelo se srecu i Shorty ga pita koliko ostaje u BGu,
posto OneYa radi mixtape i trebalo bi da i Marcelo odradi stvar. Marcelo objasnjava da
je u BG banuo samo na kratko, ali kroz nedelju dana on ce doci opet posto se, nakon
desetak meseci, vraca njegova ljubav koja je otisla u inostranstvo. Zapravo je tada
pao dogovor da se njih dvojica cuju u vezi prve saradnje izmedju Vanje i Marcela,
i Marcelo obecava da ce se javiti, te pocinje da iscekuje svoj "duplo-veliki" dan...)

Cela vecnost i svaki moj san stali su u taj jedan jedini dan,
od maste tkan vise nego od jave...
mozda je bilo prerano da se jave ljubavi prave, ni danas ne znam...
al' od tog dana redje sam trezan...
moje cutanje, njen osmeh... a ispod tog magicnog smeska
krila se nova prica: sada ima novog decka;
samo je svratila da mi to kaze, sad mora da zuri,
kaze, zeli mi svu sreću, i dalje svoje snove da jurim...
(zvuk pucnja)
...i nesto je u meni tad puklo...
odjeknulo celim telom i negde u dubini umuklo,
i resio sam pratim samo svoju intuiciju:
Shorty, vodi me kod Vanje da srokamo tu "Definiciju"...
...i tako je sve pocelo: rimujem, dakle postojim
-bilo, jeste i bice. Dokle god stojim.
I dalje giljam! Do kraja, do cilja, do dogorenja fitilja,
cizme od sedam milja!

Refren:
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dok god stojim - dane brojim i sam sudbinu krojim!
...i rokam bas ovako... de facto!
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dokle god stojim - dokle god stojim, dokle god stojim....
Dokle god stojim! De facto!



...i dalje tu sam. I dalje u snu buncam.
I dalje spucan. I dalje recima pucam...
De facto!
...i dalje tu sam. I dalje u snu buncam.
I dalje spucan. I dalje recima pucam...
De facto!
...i dalje tu sam. I dalje u snu buncam.
I dalje spucan. I dalje recima pucam...
De facto!
I dalje tu sam! I dalje tu sam! I dalje tu sam!!!


...uvek i zauvek... dokle god stojim.

Jedan

Zivim u senci senke, tvoje senke
i znam da znas
jos uvek sminkam stvarnost tvojom bojom
jer drukcije ne umem, ne razumem
ne zelim pred laznim svetom celim
da se lazno veselim
to nije osmeh, to je grc
ljudi su slepi
lepi dani, nasmejani, za tebe,
za mene skice
druge duge ulice, srce skitnice zgazeno nehotice
znam da znas
jer u svim snovima ti vrtim
sve te prazne reci praznim danima, nestajes
i prica odavno nije fer
lepotica i zver, suvise razno
sve je prazno
prazno je zarazno, neprolazno
vracam se njima, zar mislis
da se stvarno ponosim time
u mojoj glavi posle svega
sve one nemaju cak ni ime
samo te oci posecene vetrom
koje sjaje bas kao i moje
znam da znas
al' ne vidis i ne cujes
i ne znas koje
male stvari se broje
i dok porazi se roje
plasim se da priznam
da postojis, rane gnoje
i da mi falis
fali mi dodir, fali mi rec,
fali mi osmeh, fali mi lice,
fale mi lazi, fale sitnice, dosta krivice
ptice selice nestaju
ja ostajem i
svi ti pogledi me plase
prokleti srecni zagrljeni ljudi
sve te uloge su bile nase
samo moje i tvoje
a gde smo sad
gledaj u mene, nema mene
samo sene uspomene, samo tragovi
koliko dobijes, toliko das, ti nisi smela
znam da znas, znam da znas, znam da znas

Ref.
Jedan zivot, gde prestajem ja
gde pocinjes ti
jedna ljubav, gde stali smo mi
gde sad su drugi
i reci sta je to ponos
sta je to sram
ne zelim da znam
i kad se svet srusi
na starom mestu bicu sam

Sve suze sveta sprala je kisa
na kraju nisi ni siguran
da si uopste plakao
niti da si dno dotakao
a nagao kakav jesam
slagao sam sebe da si laz
i vratio se svojim starim stazama
ali ni svi peroni sveta
nimalo me nisu promenili
i dalje isti blejer iz bloka
uvek mastarskog oka
nikad izvan svog toka
mikrofon i dalje rokam
na putu do doka luke srece
i dan je taj sto me vara
plavetnilo neba misli skrece
a onda padne noc, prokleto dugi sati
sakatim srcem shvatim
sitnice, ponos, inati nece mi dati
da pratim trag, a znam
sve je nista, slomicu kazaljke
vreme ce stati, kosmos ce cekati
da samo umem da te vratim
trazim te, sanjam te pijanim ocima
u nocima, u tudjim licima
u stanovnicima nekih drugih svetova
gde je nas
micem usnama bez glasa
dok pada zaborava plast
cutim jer znam da znas
uvek si znala i uvek znas
ti, jedina moja koja odavno nisi jedina
svaka sekunda kao godina
al' barem znam na cemu sam
i barem znam da nema nas
i spreman sam da budem nasmejan
pred svima iako te kad sam solo
i dalje oblikujem od oblaka dima
i kroz paucinu vracam dane
kad smo ti i ja
jos bili tim
oprosti sto nemam snage da te slazem
da ti zelim srecu sa njim
a i sta ce ti
to od mene
sve uspomene sa kaputa stresi
samo budi to sto jesi,
tu gde si
sta god da se desi
ti budi ok
i nikad ne saznaj kako to boli
kad nekoga volis, a mrzis
kad mrzis, a volis
i lomis se da izdrzis
ostaje nada da ce nekad negde neko
hteti da shvati mene
moja lutanja, mastanja i sanjanja
i znati da ih
prati i ko zna
mozda jednom nadjes me
tamo gde prestajem ja
gde pocinjes ti, gde stali smo mi
gde sada su drugi
ali sresces samo stranca
slucajnog prolaznika i pogled leden
iako te je taj neznanac
nekada voleo vise od sebe

Otkucaji (feat. Wikluh Sky)

Ho, 'ajde, najzad, skontaj sve
konto je da ne kontas klosare
preko glave sranje doslo je, dosta je
veza ocaj je, znas to, zar ne

Neko mora da tornja se
stvarno stalno pijemo poraze
i to je tako kad ljudi smore se
vidim oblake, a kazem sve ok

Al' zipa, ja nisam tvoja piksla
treba ti tudja kita
ne jebem da te titram
plus, nemas muda da mi priznas da

Ti si ta koja ne prati flow
ti si ta koja preti da je gotovo
ti si ta koja zivi dokono
pa bi okolo da pravis
lom po svom ponovo

K'o olovom pucas lazima
kazi bar, trazim kar, masis stvar
mi smo lazni par, gasis nas
gazis bas, al' osecas
da nismo promasaj, jer
samo ja pratim otkucaj

Ne znas nikog ko te tako zna
ustvari si samo prosek
u tripu da si riba, zmaj, ma daj

Ref.
Vise ne govoris
u stanju si da me sutnes
hoces da odmoris
neko drugi te vuce

Sta su nasi odnosi
kazes, tesko mozes
jos uvek da me
podnosis, da odlazis

Sve mi se cini da se grdno varas
jer vec sledeceg momenta, ti si tu
batali poruke, spike izmedju redova
zelimo se k'o prvi put

Slusam tvoga srca otkucaje
nema niko ko me tol'ko zna
jer tebi pripadam, ti otvoris me
tebi pripadam, ne reci mi ne
(2x)

U slucaju prekomernih problema
klinka sa klinkom izbija, hehe

I posle svega, jebi ga
hodam tom istom stazom
Marchelo de Facto
zilavih picki degustator

Tom trasom zaknjav'o odavno
glavno da stalno sam s ravom
i to ti je tako, moj bato
jerbo ne mogu s pravom

E, pa, izvin'te me
teta-tasto, ja sam za stvarno
doselio bih se za stalno
al' vam se cerka hefta na kvarno

Pa sam post'o kurajber
los frajer, sta god da je riba mastala
gurnem triput, isprskam
odem kuci srecan masala, masala

Isto mi se vatala Hale Beri
ili ona bagava s vasara
glava svastara, kita svastoed
smuckam kao Nigrutin sataras

Al' nece biti raskida
ti isti si skot k'o i ja
pa dzabe treskas vratima
jer eto te nazad, za dan, dva

Ref.

MARCHELO
NEDODJIJA BB

Cudis se zasto me ponovo vidis
To sam ipak ja tvoj pali andjeo
Tvoj prognani sin onaj sa mnogo imena
Beliog, Asterox, Belfabio, Aplexas, Mefistopulos, Satana
Secas se zar ne, ti i ja imamo jedan hitan razgovor starce
slusaj me dobro sada

Pa kako si stari, sta ima novo, vidim i dalje ti je duga brada
Vidim ti sve zvezde u ocima a pogled ne spustash do hada
Gadna tama tamo vlada, nedodjija bez broja
Ljudi raznog kova i boja, sve do ognja sumpora i gnoja
Ceda tvoja cijih se dusa gnusas vise ne maris
kockari, kuvari, lake zene, spletkari, velikani, mali
daj stari batali ti tvoje milo za drugog
ako su oni slike bogove bacam u djubre trozubac i rogove
gledaj Danteove prepune krugove, protuve, uhode
ubijaju bracu, varaju drugove, gledaju u lopove,
savest ih ne ugrize jer su oni ugrizli nju-kapis?
ne veruju u tebe a ti slepo verujes u njih
tvoje oci su bez zenica, prazna su tvoja nadanja,
covek je naopaka stvar od Adama do Sadama
pada na kolena da oprostenja budu izmoljena
licemeran pod ikonom koja nikad ne bese voljena
Hirosima i Nagasaki, Sodoma i Gomora godinama i eonima
a ti trazis zlo u demonima
tvoja deca pakosna, tvoja deca nakazna...
samo je prica jalova da to naucise od djavola
tebi je tako lakse sve dok ti ne taknu ponos
tad ognjis po njima, potop, goli otok, il neki moderni otrov
gde ti je stalno taj otpor zar to ne moze stroze
non stop prave pizdarije, pa u crkvi kazu izvini boze
sinoc sam tuko zenu i jebo komsijinu cerku znas,
sin mi se bode u venu pa pravim sranja dok stvari ne krenu
reci sta cu im onda ja, kad sami rade sva ta zla
hocu da kazes mi da znam

Reci mi to ko je ko, sta je dobro a sta zlo
sta je djavo a sta Bog, sta je dno i sta tron
kazi da znam sta je stvarno a sta san
i sta je noc a sta dan, sta je vecnost a sta tren
ko zver a ko plen?

2. Moj pali andjele, moj otrove ne proklinji proklete
istine su cesto skrivene ipod maske stvarnosne
mozda ovamo salju kamenje no ne iz zle namere
nego iz zle navike, oni su pale prirode, jadne figure zemljane
vec su dovoljno kaznjene, nemoj uh mrzeti sine
imaju svoje razloge, samo slede nagone, ispod te fasade kamene
sijaju decja lica cista poput Deve Marije
na kraju je ipak kajanje, svaka dusa samnom spaja se
svaka dusa meni vraca se, zato prastam sve
zato sto ne znaju da su losi, lose time brise se
zato cinim sve da jednom......
Ma daj ucuti gadim se pokreti naivnih, jadnice,
mene si prognao a njih voleo, samo ih gledaj
samo ih gledaj jednom u pakao, ja nista tu nisam ni takao
ne prastas ti jer ne znaju sta cine nego jer ne znas sta da cinis
sve sto umes je da slinis za njihovim laznim izvini.
Vaznim te cini sto te stvorove samo mazis i pizdis
jer duboko u sebi znas da treba da ih zgazis i slistis
priznaj to sebi nikad te nisi voleli, nikad iskusenju odoleli
samo sebicni porivi, u njihova usta stavljaju molitvu
kakvo kajanje, njihivo kajanje samo je tvoje mastanje
priznaj njihovi sveci su meci, njihova ikona je prihod
pa je slika ishod samo sarada nistavna.
Na kraju bacanje novcica, glava ili sveto pismo
i tek tada ti se vrate kad nemaju drugi izbor
inace im samo smetaju tvoje zapovesti sa vrha
najradije bi mi oteli trozubac i proboli ti prsa
njima je sve zdravo za gotovo, tek kada je gotovo kazu ti zdravo,
a tebi to nije pravo pa kazes da kriv je djavo,
priznaj to sebi, sta je sad to, suza u ocima,
jadni pateticni skote tamo ti je kocnica
zakoci svoj bol vec jednom, ispravi gresku kosmosa
povuci osigurac, pokreni smak sveta skloni ga
pa bar jednom po govnima prospi hajde sad vuci ga
ne hrli ka meni rukama nisam ti ja uteha
mrzim te koliko i oni sam si u mukama
ali barem imam skrupula da ti kazem sve to u lice
povuci osigurac, pukni bicem, ubij ubice,
ubij ubice, prokletnice ubij ubice

Kuca na promaji

Ne gledam vremensku prognozu
unapred znam da bice ruzna
rast'o sam u koprivama
pa nisam postao ruza
stvarnost tuzna i danas
emituje uzivo, uzas
metez i guzva, zivot k'o nuzda
sto nista ne pruza

Sipi jos koju da se zguzvam
ogledala se gnusam
dvaes' godina tu sam
i skroz sam kao usran
ma znam ja ustav
zato cu sad svoje
da kazem glasno
na to bese jos imam prava

E bas krasno, eno ga
onaj reper sto sere
kazu u glas, to je ta
omladina na drogama
pa takvi smo zbog vas
stekam se za has, zivim ko pas
a vlast moze da cedi mast
i boli ih kurac za nas

Promenili ste krupne zverke
al’ su ostale sitne gnjide
pride lopovi svetske lige
sto ne brinu
nase brige, ljige
standardno ne jebu dno
drustvene piramide, ne ide
znam da ne vide

Taman smo se satro smirili
a ono nova afera
roknuse premijera
narod u cudu zvera, alal vera
u glavnom gradu
po lepom danu, coveka na stakama
a gde su bili momci
u plavim jaknama

E vidis oni su tad imali
pametnijeg posla
da startuju mene jer nosim
kapuljacu preko kape
a nikad ni jednog pravog
krimosa da cape, cave
a sad kao akcija
k'o fol hapsi se Legija

Udavite se bre svi u govna
jebo vas Legija
sta je do sad cekala Srbija
epidemija orgija nas ubija
i sve je kvazi, satro, nadri
niko nikoga ne bodri, dani modri
retko dobri, svi sa
glavom u torbi, odbij

Nisam ni ja vise
onaj od nekada
plasim se ljudi, raskida
prekida, prekih pogleda
srecu ponekad vidim
preko dvogleda, srce od leda
od prijava do poraza
nema izlaza

Ref. 2x
I sada znam da nema nas
mene je sram
Srbija, kuca na promaji
i znam, java je san
ostajes sam
Srbija, kuca na promaji

Majko Srbijo, obrisi suze
i oprosti kosti
i ljudske pakosti
svirace tebi opet
oda radosti
dajem ti rec
neces mi vise gledati
gadosti kada ljudi shvate

Kad se vrsnjaci iz
inostranstva vrate nazad
na onaj zivot
vedar sa svih strana
vraticu Vanji kintu sto
sam zajmio pre
dva metra dana
kupicu novo srce

Jer je ovo prepuno
rana iz starih dana
dosta rata i krvavih megdana
za kevu od mene
barem dve zene da je
u poslu odmene
da mi ne vene kao do sad
radeci sama u obe smene

Za matorog cek
pa nek mu krene
nek mu svaka misao
zauvek s dugova skrene
a one picke iz SAD-a
nek opet gadjaju raketom
to nece da srusi
moj mali svet

U glavi
pod kacketom
i kunem se
pred svetom
nece nas vise
smatrati metom
rupom, getom
prosli sito i reseto
dosta je

Ref. 2x

Open your eyez
and think first
open your eyez

I sada znam
da nema nas
mene je sram
open your eyez
i znam, java je san
ostajes sam
open your eyez

I sada znam
da nema nas
mene je sram
open your eyez
i znam, java je san
ostajes sam
Srbija - kuca na promaji

Open your eyez
and think first
open your eyez

Jedan

Zivim u senci senke, tvoje senke
i znam da znas
jos uvek sminkam stvarnost tvojom bojom
jer drukcije ne umem, ne razumem
ne zelim pred laznim svetom celim
da se lazno veselim
to nije osmeh, to je grc
ljudi su slepi
lepi dani, nasmejani, za tebe,
za mene skice
druge duge ulice, srce skitnice zgazeno nehotice
znam da znas
jer u svim snovima ti vrtim
sve te prazne reci praznim danima, nestajes
i prica odavno nije fer
lepotica i zver, suvise razno
sve je prazno
prazno je zarazno, neprolazno
vracam se njima, zar mislis
da se stvarno ponosim time
u mojoj glavi posle svega
sve one nemaju cak ni ime
samo te oci posecene vetrom
koje sjaje bas kao i moje
znam da znas
al' ne vidis i ne cujes
i ne znas koje
male stvari se broje
i dok porazi se roje
plasim se da priznam
da postojis, rane gnoje
i da mi falis
fali mi dodir, fali mi rec,
fali mi osmeh, fali mi lice,
fale mi lazi, fale sitnice, dosta krivice
ptice selice nestaju
ja ostajem i
svi ti pogledi me plase
prokleti srecni zagrljeni ljudi
sve te uloge su bile nase
samo moje i tvoje
a gde smo sad
gledaj u mene, nema mene
samo sene uspomene, samo tragovi
koliko dobijes, toliko das, ti nisi smela
znam da znas, znam da znas, znam da znas

Ref.
Jedan zivot, gde prestajem ja
gde pocinjes ti
jedna ljubav, gde stali smo mi
gde sad su drugi
i reci sta je to ponos
sta je to sram
ne zelim da znam
i kad se svet srusi
na starom mestu bicu sam

Sve suze sveta sprala je kisa
na kraju nisi ni siguran
da si uopste plakao
niti da si dno dotakao
a nagao kakav jesam
slagao sam sebe da si laz
i vratio se svojim starim stazama
ali ni svi peroni sveta
nimalo me nisu promenili
i dalje isti blejer iz bloka
uvek mastarskog oka
nikad izvan svog toka
mikrofon i dalje rokam
na putu do doka luke srece
i dan je taj sto me vara
plavetnilo neba misli skrece
a onda padne noc, prokleto dugi sati
sakatim srcem shvatim
sitnice, ponos, inati nece mi dati
da pratim trag, a znam
sve je nista, slomicu kazaljke
vreme ce stati, kosmos ce cekati
da samo umem da te vratim
trazim te, sanjam te pijanim ocima
u nocima, u tudjim licima
u stanovnicima nekih drugih svetova
gde je nas
micem usnama bez glasa
dok pada zaborava plast
cutim jer znam da znas
uvek si znala i uvek znas
ti, jedina moja koja odavno nisi jedina
svaka sekunda kao godina
al' barem znam na cemu sam
i barem znam da nema nas
i spreman sam da budem nasmejan
pred svima iako te kad sam solo
i dalje oblikujem od oblaka dima
i kroz paucinu vracam dane
kad smo ti i ja
jos bili tim
oprosti sto nemam snage da te slazem
da ti zelim srecu sa njim
a i sta ce ti
to od mene
sve uspomene sa kaputa stresi
samo budi to sto jesi,
tu gde si
sta god da se desi
ti budi ok
i nikad ne saznaj kako to boli
kad nekoga volis, a mrzis
kad mrzis, a volis
i lomis se da izdrzis
ostaje nada da ce nekad negde neko
hteti da shvati mene
moja lutanja, mastanja i sanjanja
i znati da ih
prati i ko zna
mozda jednom nadjes me
tamo gde prestajem ja
gde pocinjes ti, gde stali smo mi
gde sada su drugi
ali sresces samo stranca
slucajnog prolaznika i pogled leden
iako te je taj neznanac
nekada voleo vise od sebe

Marchelo - Sveti bes

Prolog:
Njen duh je slobodan.
Sa drugom decom, rucicama od blata,
zeli da dohvati Sunce, i zagrli, k`o brata.
Ono joj sapuce tajne o zemlji iza ogledala...
"Ako u bajku verujes, nije se uzalud ispredela!
Duga je tvoja pruga! S druge strane ceka vise od cupa!
Tvoje oci su krila. Vode te svuda!
Dodirni dlanom grudi. Nije to srce sto kuca, ne ne...
To snovi stidljivo kuckaju spolja, da ih pustis unutra!
Tvoji prsti su kistovi! Oboji ljude sto se boje
da kroz temperament od crne tempere uzdahnu polen i ponovo
se rode
-tad ce imati pogled voden...oprosti mi. Nacrtat ces sebi osmeh
opet.
Hiljade svitaca u ovoj veceri su tvoji fenjeri!
Tako je lako leteti kad dete si! Nek lebde sni,
preko zaspalih ulica! Kisna muzika nocas bira da budes ta
sa notama rosnim u kosi...navuci kostim od tila, i vec si plava vila.
Pogledom ozivljavas lutka, sledeceg sekunda tvoj Meda ti kaze
"Cekao sam te!Vodim te gde neznaju jecaje!"
Skok visoko iznad krova - eto vas na repu zvezde,
on sapicom cepa nebo..."Kuda me vodis, Medo?
ne vidim te, ludice...oblaka pune trepavice...
Stani! Vidim zeravice...il` to ljudima svetli lice?
Stotine, stotine ljudi... lete ka nama...
na celu povarke - ono su tata i mama!"
...poput vetra laka, koktel smeha i placa,
koraca ka njima, blistavo kakva nikad nije bila,
i sad im prosta sto su otisli... ovde je toliko lepse!
Sve je od srca i pesme! Al` odjednom, sve se trese...!
Iza planina, pomalja se ruzna glava Dzina...
Svi ljudi oko nje postaju ljudi od dima i nestaju!
Ostaju sama ...i tad u ulicu zlog Dzina
prepoznaju lice svog strica... i na komade puca slika...!

1.strofa:
Staklici razbijene maste zarivaju joj se u oci,
peku je, i najzad vidi isto sto i svake noci:
ogromno telo nad njom, dahtanje s mirisom rakije,
hrapavi jezik od kojeg se jezi i svuda je!
Lepljivi znoj... i bol... i ta stvar!
Mac sto sjece sve cedno u njoj!
... prljavi prsti u njenim ustima...
...drhtaj u butinama...
Ona vristi u sebi, rucicu pruza ka Medi, al` hoce li je cuti sada?
Od suza ga nevidi jasno, a tako strasno boli je!
"Uzmi me, Medo, Medice moj, vodi me, molim te...!"
Al` nemi lutak ravnodusno gleda staklenim ocima...
Srce se izgubilo ispod plisa, utonulo u nista!
O zidovi dobuju samo stricevi uzdasi i kisa...
I noc je gluva... i sve od spolja guta tisina...

Refren:
Sveti bes. Moje sve. Moja bol. Moj celi svet.
Sveti bes... i sta je greh? Posle il` pre,
po svoje vraca se.

2.strofa:
Pedeset mu je godina. Dok napolju oluja besni, sedi u fotelji,
lista knjigu, sad je na pesmi - "Gavran".
u pesmi pominje se samac, zamah krila i noc.
Zloslutna ptica sto je samcu jedini gost.
Noc kao ova. Samac kao on.
Ali, gavran...gavran samo je u pesmi toj,
samo ludost, to stvarno ne moze biti... ma, ne...
Prijatno pucketa kamin, on nastavlja vino piti.
U taj cas, zakuca neko. Covek se strese.
Magla mu je nekog dovela, k`o gavrana iz pesme.
Premda za drustvom ne cezne, ipak otvara vrata
i pred njima ugleda mladica satkanog od mraka,
Crni mantil, duga kosa, tamne oci i bes,
te oci koje mu se zabadaju ravno u svest...
On htede nesto da kaze, al` mu zafalise reci tad.
...sevnu munja, kad i mladiceva pesnica.
Jos jedna. Pa jos jedna. Covek se nadje na podu.
Dok skupa sa mladicem jeza i tama usetase u sobu.
Covek na sebi oseti nogu i pogled s visine,
i tada bespomocno kriknu... Ti, prokleti kurvin sine...!"
I to bese varnica, strela u mladicevo srce...
Ko zna zasto, on vrisnu i navali coveka da tuce
krvnicki, demonski, bez milosti, cime i gde stigne!
...covek pljuje krv, urlici se gube ispod cizme...
Onog trena kada mu nasloni pistolj na slepocnicu,
covek shvati da mladic nema kocnicu... i da je kraj...
Dok kaslje sopstvene zube, pokusava da pita "zasto?"...
...al` mladic sam progovori, i bese jasno...
Kako ti se svidja da budes s ove strane straha?
Tebi, koji si sejao strag? Kako ti je sada?
Da li ti se vrti film? Sve sekvence kad je mucis,
i kadar kad ti je dosadila pa je vise ne zelis u kuci?
Slika nje same na ulici, dok je slomljeno nebo lilo?
Ti... ti, bednice... ne znas sta je posle bilo!
Nisam ja kurvin sin! Ja sam sin stotine bednika,
takvih poput tebe, sto su joj bili nada jedina
da nekako izdrzava sebe, a potom i sina...
Za sitan novac - zenska toplina uz casu jeftinog vina...
Na kraju je dokusurila sida. Al` ima i veci bol:
da se rodis sa sidom! Ajde zamisli to!
Rodio sam se sa hiv-om, al` cu umreti s osmehom.
Ovo je tvoj kraj. Ti zavrsavas mojom osvetom.

Tupo "klik", tajac, pa jedan urlik u prazno
. kao sto je i pistolj bio prazan, smesi se mladic u tamnom.
"Sad si samo senka, jadnice. Nisavan pred strahom.
Dzelat tebi necu biti ja - vec zivot. Zvaces ga kaznom."
... i tad na svetlu blesnu igla sa sprica,
sto ga lagano izvuce iz dzepa mladic mracnog lica,
zari ga sebi u venu i bez zurbe istoci sok mrznje,
kapi svetog besa sto njime oduvek struje,
sablasno se osmehnu, napolju sevnu, on mu zabi spric u vrat,
ubrizga svoju krv. I to bese sah-mat.
Mladic otseta u mrak i ostase samo uzdasi strica.

...al` noc je gluva. I sve od spolja guta tisina.

Refren

Marchelo - Suze

1. strofa (Marcelo):
I nocas gledam u zvezde. Pitam se, sta je sudbina?
Drhtaj u grudima. Zemlja vecito zedna za suzama
i bol sto obuzima. I nocas cekamo Godoa na stepenistu metroa
-sanjam sivo. A sanjao bih zivot...
O Boze, cije to grehove skupo placamo?
Cije dugove vracamo?
Svi uzaludni ratovi... kisni dani bez duge...
mladi zivoti na koje su cekale neke nove pruge...
Vise ne gledaj svoj dom andjele! Umreces od tuge!
Zbog laznog rodoljublja, vrsnjaci su ginuli
a nisu ni krivi...
O Boze, ja priznajem, ja sam pi**a - ja volim da zivim!!!
...a slike masu sa zidova, iako kazu da vreme leti...
Molim se suncu da nas se ponovo seti.
I kunem se Bogom, vala, nema tog ideala vrednog mog jedinog zivota!
Svi veliki filozofi-utopisti - hvala,
al' mene ne tesi ta spika o patriotizmu, dogme i lazne nauke.
Ja znam da mrtvi placu, jer srcem cujem jauke!
Jecaju i kunu... pitaju "Zasto?"... "Jel bilo vredno?"
Jel bilo vredno? Reci to majci sto je izgubila jedino cedo!
...a mi i dalje zivimo bedno i u ocaju...
Suze za raju u starom kraju. Celom svetu! Nek znaju!
Nek znaju da se ovde pucalo i plakalo iz istog ocaja!
Nek znaju da ni dan danas ne znamo ni razloga ni znacaja!
Rokao sam mikrofon u Tuzlu, primili su me kao brata...
Pa svima je dosta rata! Mrznja nije nasa, vec nam je data!
O tata, reci zar danas treba da mrzim Hrvata ili Muslimana?
Pa sve nas muci ista rana iz starih dana!
Ljudi su ljudi, bez obzira sa ovog ili onog meridijana.
Iste nas stvari plase...
Oprosti nam grehove nase.

Refren (Marcelo):
Oce nas!
Ja nisam taj sto zna, al' nadam se da bar ti znas
otkud toliki bol, suze i strah?
Pepeo pepelu i prah opet postace prah,
al' niko nece znati sto je na brata pucao brat...
Oce nas!
Ja nisam taj sto zna, al' nadam se da bar ti znas
otkud toliki bol, suze i strah?
Pepeo pepelu i prah opet postace prah,
al' niko nece znati sto je na brata pucao brat...

2. strofa (Edo Maajka):
E, Marcelo...
Jadno je nase i povodljivo stanovnistvo.
Covek kad nista nema, najlakse mu prodat zajednistvo.
Opet je uplakan cijeli Balkan...
Imamo velke nacije sa malo mozga.
Tvrde oceve i vodje - oni su nam k'o droga:
cijelo vreme biramo lose sisteme...
Dragi moji ljudi, pa vrijeme je da se krene!
Necu vise metke da ispucavam sa sumnjive pretke!
Necu cijeli zivot da zivim pocetke!
Mamu vam jebem: dje god da krenem - u Evropu,
ljevo, desno, napred, iza - treba mi viza!
...i nasa je glupost strah i neodlucnost.
Vecinska zelja da smo u mentalitetu sela.
Taman dobro krenemo - pa u mrznju skrenemo,
nemamo strpljenja za nove, pa onda venemo....
Zaboravili smo kako se smijat. Ti misici na licu
nam se jednostavno ne micu...
Hej, evo ga! Kad estradu vidim,
i opet nestane... kad se sjetim dje zivim.

Refren (Marcelo):
Oce nas!
Ja nisam taj sto zna, al' nadam se da bar ti znas
otkud toliki bol, suze i strah?
Pepeo pepelu i prah opet postace prah,
al' niko nece znati sto je na brata pucao brat...
Oce nas!
Ja nisam taj sto zna, al' nadam se da bar ti znas
otkud toliki bol, suze i strah?
Pepeo pepelu i prah opet postace prah,
al' niko nece znati sto je na brata pucao brat...

Marchelo - Senke

1. strofa:
Teorija zavere u lobanji jednog sajka:
gajtan do majka – daj ga, pa hajka!
tajfunu ravan – taj sam za gamad
antraks za ljaksad – strašna je farsa,
sav kajmak iz kasa daj nam jer glasam,
iz sveg glasa ...i šta sad?
Cunamija i sarsa za sav taj narodni vapaj
- pa skapaj, nacijo raka!
San satkan akcijom štaka
ćopavih rodoljuba – zar sam sramota roditelja,
ako ne jebem ratove jer svaki ima reditelja?
Seri, tebra, svedi me na izdajnika naše ’’više rase’’!
Ljudi bre, vama je smešteno – al’ vam ladovina paše...
Anketa s mitinga radikala: ’’Cela planeta srpska, vala!’’
...samo se sluša Alka Kurvica s ’’ružičastog kanala’’...
...al’ zato na kolac Marčela i ’’ribu iz Elementala’’:
’’Ma kakvo ’Bekstvo’,tralalala – njihova ruka nas je klala!’’
...što se mene tiče, nabij disk o ku**c, al’ nisi mudrac.
Jadni disko buraz, tvoja zika i tvoj stav koji furaš.
Ja bih čistkom sve vas! Gistro za neku Srbiju urlaš,
a ne znaš ni jedan običaj, ikona ti služi za ukras!
Ne znaš gramatiku ni motiku – sad modernica vodi puk,
samo laganica godi mu... a godinama muda u procepu!
Iskreno zgrožen svim tim – ja i moj bunt smo dream-team,
i veći sam patriota iako po mitingu ne zviždim!
Bolje prouči poreklo, tebra. Dosta igara bez leba!
Taj Karić nek safta glavić, i sva bajka o ’’narodu s neba’’!
...gde je tu ZEMLJA? Dilema: šta bi rekli moj i tvoj deda?
’’Sećanja blede na herojska vremena...’’
Ja kažem - ne baš! Rekli bi: ’’Samo deco ne ginite radi reda,
sve je to partija šaha, armija pešaka strada za megdan!
Nikada više, kao edgar! Ikara kliše – karasevdah:
nećeš leteti sve dok vučeš sidra.’’ Vučeš, a ne znaš!

...komercijalni predah za mentalne snobove,
jer ne shvataju da imamo i lepše stvari za ponos, nego grobove!

Refren:
Svi smo senke prošlosti,
sutra je juče, gde smo danas ja i ti?
Dal’ su ’svetli grobovi’?
ili su mrtvi već odavno umorni?
Svi smo senke prošlosti,
sutra je juče, gde smo danas ja i ti?
Dal’ su ’svetli grobovi’?
...ili su mrtvi umorni?

2. strofa:
Ako je otadžbina majka, fakat fura čedomorstvo.
I eto, otad imam taj gard, lakat guram, sve dok moj grob
ne bude bio isklesan – trans-ekspres za nebesa,
al’ neću biti tako besan da i odozgo kunem sinove
da dižu ralo i volove i sebi zabijaju klinove i auto-golove
za činove i šatro-govore – kao, mirno je a samo ponor je
sve što vidim! Deset godina dug fitilj!
..a opet je prošlo pet, pa budi ranije dovitljiv!
’’Opet onaj reper! Stereotipno sere on!’’
Steram ti ga kroz tvoj stereo u sterilni mozak s teretom!
’Ste rekli ’’Bog’’? Taj mobilni pretplatnik nije dostupan,
Mnogo smo ga cimali, a bio je strpljiv i postupan:
’’Oče, vidiš! Očevidac si! Oče, vidaj me!
Oče, koče siroče...’’ ...a predsednici bi rat – pa neka se počne!
...i onda bude – šta? Dal’ ti se pali prokleta lampica:
nemaš da trampiš šta – ili život il’ zgarišta!
Dal’ ti se zgadi sad sav taj moderni rat haj-faj?
Pokreni sat, daj mat! Po meni je kraj za
epohu starih kazaljki – reci mi što smo sakati,
dal’ vredi plakati sad kad smo sve izgubili?
Jer, nema ’’Velike Srbije’’. Nema Kosova.
Ubili su nam čoveka s vizijom pa sad supu kusamo vuljuškom,
jer imamo (šta?) aplauz za kalauz, karakter
što voli uživo ’’Counter’’ – plus, kućni video blokbaster:
Severinu & Suzanu da nam bratstvo & jedinstvo vrate
- u sekundi, bivša juga drka i opet smo braća, brateee!
Dakle, mi smo cigani ko u onoj pesmi od Azre.
Dajte daire il’ ću sam da ih maznem – a dokle?
...neću da Srbija ima snage, ja bih da ima pameti!
Ako nas mrtvi vole, to su njihovi stvarni zaveti!
...možda nam moto nije bonton, al’ imamo predivan jezik,
Predivan folklor – to je moj ponos, kapiš!

Refren:
Svi smo senke prošlosti,
sutra je juče, gde smo danas ja i ti?
Dal’ su ’svetli grobovi’?
ili su mrtvi već odavno umorni?
Svi smo senke prošlosti,
sutra je juče, gde smo danas ja i ti?
Dal’ su ’svetli grobovi’?
...ili smo svi samo senke prošlosti?

Marchelo - Rec na rec

(sempl: (Mare BS) Pronas'o sam mikrofon
i njega kidam slavno!)

1. strofa:
Nek' prvi redovi pridju blize - zavesa se dize,
pa hajde da pocnemo: hej dame i gospodo,
zovem se Marcelo i sibam verbalno,
i mozda niste culi za mene, a mozda nije ni trebalo:
podzemlje je vrebalo i pravi trenutak cekalo!
Sad odvrni stereo da mi kazes da li je vredelo.
Ovo je moj jedan jedini nacin da od sebe oteram ludilo.
Sad cujem, iz rezije mi javljaju da ne rezim na mikrofon
al' bes me grize, diktira izraz lica i ton...
(Ko sam ja?)
Crna ovca, bela vrana, jos neshvacen za svojih dana,
rak - rana seljacinama sto me sad ujedaju sa svih strana,
autenticna vreca smeca k'o cela generacija
-umesto plate akontacija. Kamere, akcija i tu sam:
Bassivity! (sta?) Hiphop! (sta?)
To je to! Beat& flow! Mikrofon! ...tri-dva-jedan, rokamo!
Krenuli sa dna, pa pravo ka vrhuncu...
deca ulice pruzaju ruke suncu! Kontaj:
to je taj Bassivity crew - gde god se roka i dzemuje tu su!
Shoutout za BS, skc, BCz & Sdju!
Kad skillovi u bit udju i plove - ti znas moj stil:
rec na rec - tilt - jebeni pogodak, podzemni hit... (ha!)
... a ovo je za sve ortake, siroke lone, kikice i dredove,
za sve koji kontaju i znaju napamet ove redove:
ja znam da imam sta da dam! Ne uklapam se u jebeni ram!
Kad se smejem - smejem se sa svima,
kad placem -placem sam.

Refren:
MC - rec na rec!
DJ - skrec na skrec!
Writer - skec na skec!
B-boy - stejdz na stejdz!
MC - rec na rec!
DJ - skrec na skrec!
Writer - skec na skec!
B-boy - stejdz na stejdz!

(DJ Rocksta - skrecevi)

(sempl: (DayWho) ...dalje od mene!!!)

2. strofa:
Jebe mi se za svakoga kome smeta moj provincijski akcenat,
pravih ortaka mali procenat, a po rebrima osecam lakat.
Fakat da necu plakati, al' necu ni slagati
da se bilo ko prebio od pomoci zbog mene, ne zbog koristi.
(sempl: (DayWho) ...dalje od mene!!!)
...jer sve sto sam stek'o je moje!
Premda se paranoje gnoje i mnoze - Boze, iz koze se ne moze,
al' gledam stroze iz svoje loze, ne naivno kao nekada
-snazniji nego ikada sa ovog mesta sto mi pripada!
(sempl: (DayWho) ...dalje od mene!!!)
...jer nisam u igri radi prihoda!
Jebena zarada je ta sto cini da covek postane nakaza.
...i bilo bi super da mi teska rec srce ne probada:
zivim s gomilom govana - stizu izbori, ja nemam izbora...
sem da stanem i izborim se s celom ekipom izroda,
zarad visih ciljeva - dalje od mene, miljama!!!
Vidis, ja pisam uz vetar, ja pisem uz vetar,
ja lupam glavom da shvatim taj prividno providno svet
zbog kojeg patim i inatim se...

(semplovi: (DayWho) ...dalje od mene!!!
(Nered) ...za druge me ku**c boli...
(Off - P) Da li odozgo neko gleda? Da li te vreba?)

Refren:
MC - rec na rec!
DJ - skrec na skrec!
Writer - skec na skec!
B-boy - stejdz na stejdz!
MC - rec na rec!
DJ - skrec na skrec!
Writer - skec na skec!
B-boy - stejdz na stejdz!
MC - rec na rec!
DJ - skrec na skrec!
Writer - skec na skec!
B-boy - stejdz na stejdz!
MC - rec na rec!
DJ - skrec na skrec!
Writer - skec na skec!
B-boy - stejdz na stejdz!

Marchelo - Podzemlje


(...underground... yep!)

Nikada dovoljno vremena da se nadje promena,
nikada dovoljno vremena da se zbace bremena sa ramena,
nikada dovoljno vremena da iz pravog semena
nikne neki novi cvet - neki bolji svet...
I sta sad? Cemer i jad...
Publiku svrbi glad, pale TV - i vide pad:
stara garnitura sada fura na pare, ne mare gde je kultura,
city-records ih svuda gura...
Komercijala i klosar do pola!
...menjam kanal, idem po vodu i dva andola.
Nova skola ne secka reci na pola, u spotu nema skupa kola
- "De facto" - moja parola!
Pa zacepi kad spikam! Nisam izdao nikad:
moja lirika i zika - slika i prilika pika
na svakog fejk-stanovnika hop-komune,
snimi lika: cas slusa, cas kune Sindikat...
Tolika vika! Pljuju one sto su ovoj sceni ponos i dika!
Nista bez medijskog trika - trac rubrika, fejk publika...
Stizu reci intelektualnog cinika!
Prava pridika za svakog laika
sto ne konta da je hop magija i nauka!
...pozere lako prozirem i jako prezirem...
Ne zazirem, trudim se da se ne obazirem
- Al' smeta!!! Planeta mala je - budala mnogo je
-svi bi da seru, izaberu hop-karijeru,
u mikrofon se deru, beru kvazi-pohvale.
I posle pet albuma - ti si nula, amateru!

Refren:
Podzemlje - jedino koje ne izdaje, to je
Podzemlje! Sa ulice u lice, batice!
Podzemlje - reci kao oruzje! Dok hop umire,
podzemlje brani korene!
Podzemlje - jedino koje ne izdaje, to je
Podzemlje! Sa ulice u lice, batice!
Podzemlje - reci kao oruzje! Dok hop umire,
podzemlje brani korene!

Vredja me svaka paralela izmedju Marcela i ostatka kartela,
sad imam brige kao Cella Dwellaz...
Jer scena cela - kao ergela.
Pola koktela nema veze s pricom al' bi da repuje htela...
Smracim se. Ne zavlaci me!
Ova kultura mi znaci sve!
Nacin na koji pricam i oblacim se
-oznaci me etiketom ulicne prostacine
-seljacine, sa vama ne jednacim se!
Sirite glasine koje cine da se moje ime nikad ne skine
sa javne tribine provincije... serete!
...i satro znate sve, k'o da ste KGB!
Koliko vas STVARNO slusa ovu muziku?
Koliko vas samo glumi kvazi kritiku,
prati crnu hroniku u vidu TV-profitera?
...cela Srbija se gnusa repa zbog city-rekordera...
Publika veruje u mladje. Mladjima su medjusobne svadje
oko stihovne kradje mnogo bitnije i sladje
nego datum kad ce album u prodaji da se nadje... cutim radje!
...i ne zelim ni da budem MC!
Ne zelim ni da budem jedan od njih!
To nisu ljudi - to su krpe!
...sto ima sve da istrpe za svoje dupe!
Kad se grupe skupe, sve je satro super...
farsa za gluve i glupe!
Trik da zatupe trupe fanova u skladu planova!
...i tuzna istina: prica vise nije iskrena.
Hiphop agonija. Tisina. Mrtva ceremonija.

Refren:
Podzemlje - jedino koje ne izdaje, to je
Podzemlje! Sa ulice u lice, batice!
Podzemlje - reci kao oruzje! Dok hop umire,
podzemlje brani korene!
Podzemlje - jedino koje ne izdaje, to je
Podzemlje! Sa ulice u lice, batice!
Podzemlje - reci kao oruzje! Dok hop umire,
podzemlje brani korene!

( ...ako kontas pricu... podzemni zvuk... cetiri elementa - jedna ljubav... pis.)

Marchelo - 3


Refren (Marcelo):
...i opet ostaje jedino lutanje...
...a snovi dolaze i odlaze, ja svetla bojim se!
...i opet ostaje jedino mastanje...
...a snovi dolaze i odlaze, ja svetla bojim se! (sta?)
...i opet ostaje jedino sanjanje...
...a snovi dolaze i odlaze, ja svetla bojim se! (sta?)
...ostaje lutanje, mastanje, sanjanje...
...a snovi dolaze i odlaze, od ljudi sve vise plasim se,
svetla bojim se!
...a snovi dolaze i odlaze, od ljudi sve vise plasim se,
svetla bojim se... i celi zivot je samo lutanje.
(sta? sta? sta?)

1. strofa (Marcelo):
Gubim se, posrcem, padam -izneveren, trovan i trosen,
mucen i skucen, talasima nosen, kocen i kosen,
usporavan i osporavan, ponekad zbunjen, cesto varan
stvaran da bih bio stvaran
-tek sada kontam svoju knjigu: stranice i strane...
Pusimo dane. Dane i dane, i kad svane,
kad iluzija stane, gledam svoj zivot sa strane i mane
-suvise moje da bih im se sad odjednom cudio...
Poricem sve! Previse sam se trudio da bih se sad probudio!
A, ipak... sreca se ne juri, sreca se srece.
Jos vece umece da se ne skrece sa puta,
cak i da ne znas novo vreme i novo stolece...
Mozda obolece? Mozda odolece?
Mozda se iskra iskrade danas a mozda i nikada nece.
Ko ume da volil srecan je kao Hesse kad se zanese,
ali finese zivota te vrate - filozofija se prosto strese s ramena...
I kao zamena - srce od kamena, bez plamena
-nije ni vredno pomena, i stalno se pitam: koja je namena?
Igram se staklenim perlama, izlizanim pertlama izlizane obuce,
pamtim ulice, poneko lice lutajuce, u bunilu...
Kroz kaput siba zima, a vec sutra nasli bi nekog
novog Marcela... i novog X3Ma... (sta?)

Refren (Marcelo):
...i opet ostaje jedino lutanje...
...a snovi dolaze i odlaze, ja svetla bojim se!
...i opet ostaje jedino mastanje...
...a snovi dolaze i odlaze, ja svetla bojim se! (sta?)
...i opet ostaje jedino sanjanje...
...a snovi dolaze i odlaze, ja svetla bojim se! (sta?)
...ostaje lutanje, mastanje, sanjanje...
...a snovi dolaze i odlaze, od ljudi sve vise plasim se,
svetla bojim se!
...a snovi dolaze i odlaze, od ljudi sve vise plasim se,
svetla bojim se... i celi zivot je samo lutanje.
(sta? sta? sta?)

2. strofa (X3M)
Pobedi svoje strahove kroz vekove - um se muci.
Odluci. Manje se kurci. Nauci. Sam si u tuci.
Lose zvuci, da ti se smuci - iluzije su stale,
negde tamo ostale, zaostale, prah postale
i sada fale zvuci ilegale sa Bagdale!
Reci za anale. Zivot pise romane, drame,
daleko od galame, panorame iste igre svetla i tame...
Svaki dan nosi novi san - nova epska avantura:
zivot posta karikatura: sund - kultura - cenzura,
dosadna kao kic. Matura: otvori oci! ZASHTO SVI ZMURE?
Strah rulje: park iz doba jure i tropske temperature...
O mocni Eskalibure, necu da idem u viteze,
jer su danadnje princeze bez veze
- samo se na kes keze!
A lovac opet vuce poteze - zato svoj trag krijem,
zaveru kujem, ne preterujem, dok delujem druge trujem hiphopom!
Prave postujem. Psujem ulice sto znaju me,
sto stalno varaju me, retko daruju me, zamaraju me
gledaju me kroz djonove, prazne dzepove. Za nocne letove
iluzije jos nisu gotove, doci ce nove. Za lopove
uvek bice love. Za crne tonove u glavi:
treba biti pravi - u stvari, ne odaj se slavi,
napravi od zivota nesto ili batali - u univerzumu, mi smo mali.
Iskustvo stihove kali - da bi veci postali, opstali.
Da li smo dovoljno dali ljubavi, mudrosti, ludosti
sa bi ovo postao put vecnosti, prvi korak ka buducnosti???

Marchelo - Bekstvo


(E ja, ja, ja, ja, ja)
1.strofa:
Bekstvo jos uvek mislim cesto na mesto
Gde nije tesko ni tesno, svi ljudi jednaki i culo sesto
Nije ni potrebno sve tako iskreno i prosto
Zazmuri pa nek kosmos stane za nas i nase dane
Za lutanja i noci besane, ulice beskrajne,
Za tajne sjajne i velike za prilike i redove lirike
A java uvek budna je i nazad vrati te
Gumica brise poteze al ipak takvo je kakvo je
Nedavno sreo ortakinju 19 godina a trudna je
Prica cudna je kratki rezovi proslosti lazi otrovi
Al nikad ne smes prestati
Moras kroz stvarnost hodati
Dok imas svoje - JA - postujes tudje - TI - veruj mi
Jos par meseci cuces plac sa moga malog klinca
U tebi pored tvog jos jedno novo srce kuca
Nauci ga da voli sunca ucini da ima sve sto mi nismo imali
Da sanja isto kako smo mi nekada snivali
Nek on bude tvoj beg od stvarnosti i tvoje sve
Jedna ljubav za Filu bebu i tebe uvek i sada
A ja se i dalje nadam sreci po peronima od grada do grada
A sve do tada - Moje bekstvo - je Moja muzika
Do tvoga sterea novo ___________ - De Facto
Marchello Skupa sa Remi i Shatom
Pobeci od svega u stvari je lako
Ako zazmuris jako i
Pusti da te vetar nosi polako bas ovako
Refren:
Bjezi djete, bjezi kud te noge nose
Ti nisi spreman da otvoris oci ne jos ne
Bjezi djete, nemoj okretati glavu
Stvarnost je surova i sirova
Djete zivi san meni pusti javu
Bjezi djete, bjezi kud te noge nose
Ti nisi spreman da otvoris oci ne jos ne
Bjezi djete, nemoj okretati glavu
Stvarnost je surova i sirova
Djete zivi san meni pusti javu
2.strofa:
Cvrsto, stojim na zemlji a voda dolazi do grla
Stvarnost, ne prljam ruke, ja molim Boga da me fula
Po vodi sve ce izaci, svi moji strahovi
Prljava savest propusti sve sto sam htjela sakriti
A pogodi krivi dio mogle bi izaci sve lazi
Sto skrivam ko zmija noge
Stvarnosti molim te pazi me
Ima stvari koje znam al ih jos nisam sebi priznala
Stvarnosti pazi me to da ne bi koja ispala
Kravo nemoj se maknut ni otvorit usta kriknut
Ona se smije pa sapne moras se naviknuti
"Panta Rei" i sve je zacarani krug
A sto si htjela izbec doci na naplatu kao dug
Da mogu pobjeci, a zna me pa se igra prekine
Proklinjem je, al drzi me poput sidra
I gubim zivce i fali mi strpljenja
I vise ne zelim bjezati niti trpit razocarenja
A to je dio nje dio koji mrzim
Dio koji grize ruku, koju ja naivno pruzam
Ma nema pomirenja - shvatim
Nema resenja - shvatim
Nema smirenja - shvatim
Nema postenja - skupim
Svu svoju hrabrost i pljunem joj u lice
Cuj me stvarnosti od tebe bjezim padam, mici se
Al vise ne i briga me sto ces mi slozit
Izvuci oruzije Remi ne bjezi ne vise ne
Refren:
Bjezi djete, bjezi kud te noge nose
Ti nisi spreman da otvoris oci ne jos ne
Bjezi djete, nemoj okretati glavu
Stvarnost je surova i sirova
Djete zivi san meni pusti javu
Bjezi djete, bjezi kud te noge nose
Ti nisi spreman da otvoris oci ne jos ne
Bjezi djete, nemoj okretati glavu
Stvarnost je surova i sirova
Djete zivi san meni pusti javu
3.strofa:
I kada znam da sam sam
Bekstvo je muzika
I kada znam da sam sam
Bekstvo je muzika
I kada znam da sam sam
Bekstvo je muzika
I kada znam da sam sam
Bekstvo je muzika
Ostavi me samog da zatvorim oci ja
Odavno gubim si mjesto za sebe ja
Trazim zatvorenih ociju da ne vidim da
Okolo ne valja vadi me muzika
Ostavi me samog da zatvorim oci ja
Odavno gubim si mjesto za sebe ja
Trazim zatvorenih ociju da ne vidim da
Okolo ne valja vadi me muzika
Refren:
Bjezi djete, bjezi kud te noge nose
Ti nisi spreman da otvoris oci ne jos ne
Bjezi djete, nemoj okretati glavu
Stvarnost je surova i sirova
Djete zivi san meni pusti javu
Bjezi djete, bjezi kud te noge nose
Ti nisi spreman da otvoris oci ne jos ne
Bjezi djete, nemoj okretati glavu
Stvarnost je surova i sirova
Djete zivi san meni pusti javu
I to je to - BEKSTVO
Moras da imas neko svoje sredstvo
Sto ni iz cega pravi nesto
A sudbina ponekad greskom
Sve sama stavi na svoje mesto
Do juce te nesto muci a danas ti se cini smesno
I to je sve a nase bekstvo je nasa muzika

Marchelo - Mala nocna lirika

I strtofa – Juice
E yo ovakvih trica nikad dosta
Picko ako me trazis nacices me ispod mosta naseg ____
sad je svaka dobra I ako nije bogzna sta
za mene nervoza ka ljakse udje u radnju I pita posta kosta
BG ha, glavni ku**c kriminala murija ga ne vadi iz anala
Ostali ste gay hommies, posle hocete da sklopimo biznis
What to fuck is this, ko tetris
E yo ___ blaj the testis
Mrste, se mrste kise pljuste ulice su puste,
A onda zeleno, zeleno za sekund obrnem zlu
Lebdim nisam na tlu
Nova saradnja hip-hop radnja,
Koja mi je bila zadnja
Iskuliraj sranja, jer onda si Janja, (njanja)
Opet je prevaziso sebe Vanja, jos piva I ___
U drugoj sobi kurve pumpaYoungsta seven
Na vandu je ali nije odeven,
A dzanki u ekstazi pevaju “stairway to heaven”
Sveze rime prva ruka Juice I Struka
Timbe je potpuno poludeo sve je ribe saleteo,
i Ajs je zgembo tvrdo
‘de si Mark, obicicu svaki paracinski park,
Uci pa sesti za sank
izcirkacemo piva bure, vise ne brojimo ture,
ko ja I playa ___, ko ih jebe prozivamo ih kako su stoke,
I ladno jesu, imaju nove bitove, pozivamo producente na kres
Izuj shuzu malu mrdaj guzu,
Jer sam I vise odluto svom svetu okruzen gomilom, navucenih, naslifanih
I zgutanih ko Tifany
____ ___ I tozla da li vidis ti kroz djozla da li vidis ti

II strofa Marchelo
Da li vidis ti (obrati paznju)
Izostri pogled da bolje vidis sta znacim
Svakog dana cinim se jacim svake se noci iznova smracim
Simbolika shvatljiva jedino razumom melanholika,
Na srecu tu je’zika, pa stize jos jedan od domacih klasika,
A vreme je ponovo tmurno, I bice zasigurno burno,
Umorno pisem, dok tuzno, zurno idem na mesto dezurnog spadala, budala se nadala,
Svet se vrti na istu stranu, danas bas kao I juce,
Shit u glavi I usi koje buce od tisine,
Trazim u ljudima vrlinme spod grube povrsine, na putu do sustine
Da pravo lice sine ikad masku skines,
Svetla bine se gase, mase odlaze kucama, deo mene ostace I ostaje u svakom od tih gradova
Toliko ljudi a opet uvek na kraju ti ostajes sam,
I neznam dal’ ista zanm definicije se menjaju kad padne noc,
Na usnama trag male, lazne ljubavi od sinoc,
Ponoc radja cudovista kao I obicno, zivot se vrti ciklicno,
A ja sam se sinoc opet alkoholom samleo,
Jutros ustao pa se o svoj jebeni podocnjak sapleo

(I sta sad)
jebem ti krive puteve I staze
I nas ulicne pse
I puste sne
Jedno precutno ne I u ku**c krasan,
Stav jasan tu sam, gde jesam,
besan slucajno trezan dan bezvezan al ja nisam vezan I niko mi nije obavezan
malo zoom, I sve je isto I sve je ponovo tu,
Bassivity, gluva soba, ja Juice, Timjah, Vanja
I dok BG sanja, gluva noc novi bit I stih,
De Facto bato, beg od savodnevnog sranja

III strofa – Timjah
(od svakodnevnog sranja)
negde gde sam sam u glavi, cirkam, prospem, zabijam
I ceo whip koji mi donosi noc mi skroz prija
I dok u glavi ima bita I rime znam da zivecu ja
Hiljadu misli, infirmacija otuzna situacija,
Grad ne spava, sve zna
Jutro cek’o s’cicama
Zaboravi ____ e znas da nisam ja
Zeleo da bude tako hiljadu pitanja,
Hiljadu tajni trazi se prava zato nema spavanja,
Idem sa ekipom, pa I meni ko I njima
Na Hillu Cypress ____, manijak Struka iz obaka dima,
I davno bi prso s’mozgom da nema Nigritina dzina
Brate pokazacemo svima ima da bacimo tomove rima,
Od ulica Beograda za ulice Paracina,
Nisa, Krusevca, Novog Sada gde nas zna svaka bina,
Za M.C. ekipu ____________
Za jahace _________, za sve sto vas puca brzina,
Za sve bicherke sto su pitale za Tima (za koga?)
Za R-E-M-M-I, imam te u mislima,
Za srebro na zidu u _______
_______, pali se gajbi
Stanje uma TISINA , SSSSSSSS