Sa beogradskih zidova:)
– Ko umre u jesen za njega nema zime.
– Žene se dele na udovice i one koje rade na tome.
– Neko drugi će morati da plati ceh – mi ovakav zivot nismo naručili.
– Volim taštu kao COCA COLU. Hladnu i na stolu.
– Mene novac i slava ne zanimaju. Zanima me samo novac.
– Mi nismo hipici (DECA CVEĆA). Mi smo DECA kuce CVEĆA.
– Štedite suzavac – plakaćemo i bez njega.
– Ubij jednoga, onda si ubica, ubij hiljadu, onda si heroj, ubij milione onda si državnik.
– Pošto pametniji popusta, glupaci vladaju svetom.
– Matičar je sudija koji osuđuje na doživotnu.
– Austrija, to je Nemačka van sebe.
– Golubovi, to su ptice serice.
– Ljudska pamet je ograničena. Glupost nije.
– Grešiti je ljudski, ali je osećaj božanski.
– Teorija relativnosti: jedna dlaka u supi je relativno mnogo, a na glavi relativno malo.
– Makedonci su Srbi sa pogolemata govorna mana.
– Jugoslavija je pederacija Crne Gore i Srbije.
– Govori srpski da te ceo svet bombarduje.
– Nema brašna nema hleba, glasali ste TAKO TREBA.
– Infarkt ma kakav da je, od srca je.
– Ako vam ide suviše lako pogledajte bolje, možda vam ide nizbrdo.
– Najlakši način da ti ime dospe u novine jeste da ih čitas dok prelaziš ulicu.
– Samo jednom se ljubi – sve je ostalo praksa.
– Ne volim mitinge, tu najbolja mesta uvek zauzme policija.
– Kad pandur skoči u vodu čuje se GLUP!
– Tito vrati se, sve ti je oprošteno.
– Bolje ćutati i biti smatran glupim nego progovoriti i otkloniti svaku sumnju.
– Očaj – to je kad odsečes prst da ne bi isao u vojsku, a komisija te oslobodi zbog ravnih tabana.
– Ko peva zlo ne misli, a ko misli nije mu do pesme.
– Umoljavaju se Beograđani da zive kako znaju. Na groblju nema mesta.
– Dobar pasulj daleko se čuje!
– Ako mi pozajmiš sto maraka, biću ti dužnik celog života.