Jutros sam ustala,starija za godinu dana,
ali jos uvek pamtim nase ispijene case,
kako smo se igrali..
nedostaje mi provedeno vreme nase,
danas ce mi svako prici,
ali tvoja cestitka meni nece stici,
andjeli je preneti nemogu,
jer nisam blizo kao ti bogu,
suze ce niz obraz liti,
i casu piva cu za tebe piti.
U ponoc nek mi zasija zvezda sneba,
oseticu tvoj topao zagrljaj,
to je sve sto meni treba,
tvoja ljubav do beskrajnog neba.
Tvoj glas,tvoj sjaj u ocima,
bio bi mi najveci poklon za rodjendan,
skojim bi se ponosno hvalila,
iako dobijem plisanog medu,
ja necu medu,ja hocu mog dedu!
Moj deda je heroj iz crtaca,
koja sam kao mala rado pratila,
ja ga pamtim kao veselog junaka,
koji me voleo i voleo,
sve dok me nije jednog dana napustio,
i sve zaboravio.
Svaki rodjendan mi je bio veseo i mio,
a ovaj ce biti tuzan,jer si me napustio.
Kad oduvam svece,pozelecu da te vidim,ako se razocaram,necu da se stidim.
Ja se nadam,nada me bodri,ona mi daje snagu da te srce cvrsto i dalje voli.
Rodjendan cu proslaviti,ali u sreci necu,
jer moja sreca nije,kad ugasim svecu.
moja sreca je moj djed,koga cu voleti dok sam ziva i bice moj junak iz crtanog filma!
Ovo sam ja lično napisala,posvećeno inače mom pokojnom deki koji je umro sad u Januaru,ako niste sami skontali,pesmu sam pisala na svoj rođendan,i opisivala sam koliko mi nedostaje,i koliko je sve prazno bez njega.
Neznam ni sama kako sam uspela sama napisati ovako nešto.Šira rodbina je imala prilike da je pročita,krokodilske suze su tekle.
Inače napisala sam 2-3 dana posle njegove smrti još jednu pesmu,ali mislim da je ipak bolje da je ne postavljam,lično meni je teško ponovo da je pročitam,uglavnom kada budemo dizali spomenik dedi,pesma će ići na spomenik u potpisu najmlađa unuka
Prijem
od dovLa_ Pet Apr 11, 2008 1:51 pm
