Ovo je previzualizacija teme sa Hitskin.com
Instalirati temu • Vratiti se na listu teme
HIV infekcija
HIV infekcija
Opšte informacije o HIV/AIDS-u
Šta je HIV?
HIV je skraćenica koja označava humani imunodeficijentni virus ili
virus humane imunodeficijencije. Ovim virusom se ljudi mogu inficirati
i zatim ga preneti dalje na druge osobe.
Kako HIV infekcija utiče na osobu i kada to stanje prelazi u AIDS?
Kada se osoba inficira HIV-om on joj napada imunski sistem koji sli organizmu kao odbrana od bolesti. Ovaj proces nije vidljiv.
Inficirana
osoba može izgledati i osećati se savršeno dobro dugi niz godina i ne
mora znati da u sebi nosi virus. Zatim, kako postepeno imunski sistem
biva oslabljen virusom, osoba postaje osetljiva na bolesti, mnoge od
kojih u normalnim okolnostima ne bi imale nikakvog uticaja na
zdravstveno stanje.
Kada je osoba inficirana HIV-om, vremenom
je izvesno da će postajati bolesna sve češće i češće. Za osobu koja je
inficirana HIV-om se kaže da ima AIDS (sindrom stečene
imunodeficijencije) onda, obično više godina nakon infekcije, kada je
razvila jednu od niza posebno teških bolesti.
Kako se tačno HIV prenosi? Šta je to ‘rizičo ponašanje’?
HIV je u dovoljnoj, infektivnoj koncentraciji prisutan u seksualnim
telesnim tečnostima i u krvi inficiranih ljudi. Može ga takođe biti i u
mleku inficirane majke.
Rizično
ponašanje predstavlja svaku aktivnost koja omogućava HIV-u da bude
prenesen sa jedne osobe na drugu. Zbog toga je seksualni odnos bez
kondoma rizičan odnos jer je virus prisutan u telesnim tečnostima
inficirane osobe i može biti prenesen u telo seksualnog partnera.
Ispravna upotreba kondoma je vrlo efektivan način prevencije prenosa HIV-a seksualnim odnosom.
Kontakt
sa krvlju inficirane osobe je rizičan ukoliko omogućava virusu da pređe
u telo druge osobe kroz posekotine i druge povrede na koži i sluzokoži.
Zbog toga je rizično biti uboden ili ubrizgan nečim sa iglom i/ili
špricem koji su već korišćeni od strane neke druge osobe pre nas.
Takođe
je moguće da inficirana žena prenese virus na svoje dete u toku
trudnoće ili za vreme rođenja deteta. HIV može biti prenesen i dojenjem.
Nije moguće inficirati se HIV-om preko:
• pribora za jelo (tanjira, kašika i sl.)
• ujeda i uboda insekata i životinja
• dodira, grljenja i rukovanja (jednom rečju – svakodnevnim socijalnim kontaktima)
• hrane koju je prpremila HIV pozitivna osoba
Može li se inficirati ljubljenjem osobe koja ima HIV?
Poljubiti nekoga u obraz što spada u svakodnevne socijalne kontakte, ne predstavlja nikakav rizik za prenošenje HIV-a.
Duboki
poljubac tj poljubac u usta (još poznat kao vlažni poljubac i francuski
poljubac) se smatra aktivnošću vrlo niskog rizika za transmisiju HIV-a.
Ovo je zato što je HIV prisutan u pljuvačci ali u JAKO MALOJ
koncentraciji, nedovoljnoj za izazivanje HIV infekcije.
Postoji
jedan mogući ali malo verovatan našin inficiranja ovim putem – ako
inficirana krv dospe u usta druge osobe koja u tom trenutku takođe ima
neku ranu (na desnima, jeziku u grlu i sl.) i kroz tu ranu dospe u
krvotok. Ako vi ili vaš partner imate krvi u ustima, trebalo bi da
izbegnete ljubljenje u usta dok krvarenje ne prestane.
Šta je bezbedan seks?
Bezbedan seks je onaj u kome se ispravno koristi adekvatna zaštita tj
kondom. Upotreba kondoma šini prenos virusa sa jedne na drugu osobu
tokom seksualnog odnosa vrlo malo verovatnim, gotovo nemogućim.
Kada
se pravilno koristi, kondom se ponaša kao fizička barijera koja
sprečava inficiranu telesnu tečnost da dospe u krvotok druge osobe.
Ima li leka za sidu?
Trenutno, lek ne postoji.
U mnogim zemljama danas postoje
napredni medicinski tretmani koji olakšavaju i usporavaju bolest i na
određeni vremenski period umanjuju njene posledice ali na žalost, lek
koji bi sidu potpuno izlečio još uvek nije pronađen.
Zbog ovih činjenica, preventivne mere su od izuzetne važnosti!
Ne dobiti HIV je za sada jedini pravi način borbe protiv ove teške i neizlečive bolesti.
Šta je HIV?
HIV je skraćenica koja označava humani imunodeficijentni virus ili
virus humane imunodeficijencije. Ovim virusom se ljudi mogu inficirati
i zatim ga preneti dalje na druge osobe.
Kako HIV infekcija utiče na osobu i kada to stanje prelazi u AIDS?
Kada se osoba inficira HIV-om on joj napada imunski sistem koji sli organizmu kao odbrana od bolesti. Ovaj proces nije vidljiv.
Inficirana
osoba može izgledati i osećati se savršeno dobro dugi niz godina i ne
mora znati da u sebi nosi virus. Zatim, kako postepeno imunski sistem
biva oslabljen virusom, osoba postaje osetljiva na bolesti, mnoge od
kojih u normalnim okolnostima ne bi imale nikakvog uticaja na
zdravstveno stanje.
Kada je osoba inficirana HIV-om, vremenom
je izvesno da će postajati bolesna sve češće i češće. Za osobu koja je
inficirana HIV-om se kaže da ima AIDS (sindrom stečene
imunodeficijencije) onda, obično više godina nakon infekcije, kada je
razvila jednu od niza posebno teških bolesti.
Kako se tačno HIV prenosi? Šta je to ‘rizičo ponašanje’?
HIV je u dovoljnoj, infektivnoj koncentraciji prisutan u seksualnim
telesnim tečnostima i u krvi inficiranih ljudi. Može ga takođe biti i u
mleku inficirane majke.
Rizično
ponašanje predstavlja svaku aktivnost koja omogućava HIV-u da bude
prenesen sa jedne osobe na drugu. Zbog toga je seksualni odnos bez
kondoma rizičan odnos jer je virus prisutan u telesnim tečnostima
inficirane osobe i može biti prenesen u telo seksualnog partnera.
Ispravna upotreba kondoma je vrlo efektivan način prevencije prenosa HIV-a seksualnim odnosom.
Kontakt
sa krvlju inficirane osobe je rizičan ukoliko omogućava virusu da pređe
u telo druge osobe kroz posekotine i druge povrede na koži i sluzokoži.
Zbog toga je rizično biti uboden ili ubrizgan nečim sa iglom i/ili
špricem koji su već korišćeni od strane neke druge osobe pre nas.
Takođe
je moguće da inficirana žena prenese virus na svoje dete u toku
trudnoće ili za vreme rođenja deteta. HIV može biti prenesen i dojenjem.
Nije moguće inficirati se HIV-om preko:
• pribora za jelo (tanjira, kašika i sl.)
• ujeda i uboda insekata i životinja
• dodira, grljenja i rukovanja (jednom rečju – svakodnevnim socijalnim kontaktima)
• hrane koju je prpremila HIV pozitivna osoba
Može li se inficirati ljubljenjem osobe koja ima HIV?
Poljubiti nekoga u obraz što spada u svakodnevne socijalne kontakte, ne predstavlja nikakav rizik za prenošenje HIV-a.
Duboki
poljubac tj poljubac u usta (još poznat kao vlažni poljubac i francuski
poljubac) se smatra aktivnošću vrlo niskog rizika za transmisiju HIV-a.
Ovo je zato što je HIV prisutan u pljuvačci ali u JAKO MALOJ
koncentraciji, nedovoljnoj za izazivanje HIV infekcije.
Postoji
jedan mogući ali malo verovatan našin inficiranja ovim putem – ako
inficirana krv dospe u usta druge osobe koja u tom trenutku takođe ima
neku ranu (na desnima, jeziku u grlu i sl.) i kroz tu ranu dospe u
krvotok. Ako vi ili vaš partner imate krvi u ustima, trebalo bi da
izbegnete ljubljenje u usta dok krvarenje ne prestane.
Šta je bezbedan seks?
Bezbedan seks je onaj u kome se ispravno koristi adekvatna zaštita tj
kondom. Upotreba kondoma šini prenos virusa sa jedne na drugu osobu
tokom seksualnog odnosa vrlo malo verovatnim, gotovo nemogućim.
Kada
se pravilno koristi, kondom se ponaša kao fizička barijera koja
sprečava inficiranu telesnu tečnost da dospe u krvotok druge osobe.
Ima li leka za sidu?
Trenutno, lek ne postoji.
U mnogim zemljama danas postoje
napredni medicinski tretmani koji olakšavaju i usporavaju bolest i na
određeni vremenski period umanjuju njene posledice ali na žalost, lek
koji bi sidu potpuno izlečio još uvek nije pronađen.
Zbog ovih činjenica, preventivne mere su od izuzetne važnosti!
Ne dobiti HIV je za sada jedini pravi način borbe protiv ove teške i neizlečive bolesti.
Poslednji put izmenio Deliverance dana Sub Avg 16, 2008 6:39 pm, izmenio ukupno 2 puta
Re: HIV infekcija
Kako se može a kako ne može inficirati HIV-om?
Kako se HIV-om može inficirati?
Setite se kada ste imali kijavicu i ljudi nisu hteli da vam prilaze
suviše blizu da je i oni ne bi dobili. Slično kijavici, i izazivač side
je virus – HIV (humani imunodeficijentni virus) ali ga ne možete dobiti
na isti način kao kijavicu.
HIV
se nalazi u krvi ali i u nekim drugim telesnim tečnostima kao što su
sperma i vaginalni sekret. Ne može dugo opstati izvan ljudskog tela pa
s’toga, da bi se osoba inficirala, mora preneti određenu količinu neke
od pomenutih telesnih tečnosti u svoj krvotok.
Najčešći načini inficiranja HIV-om su:
• nezaštićenim seksualnim odnosom sa zaraženim partnerom
• ubrizgavanjem droga u venu korišćenjem igle i/ili čprica koji su već korišćeni od strane inficirane osobe
HIV
se može preneti u obe ove situacije zato što je virus prisutan u
seksualnim tečnostima (sperma i vaginalni sekret) i u krvi zaraženih
ljudi. On je prisutan i u svim ostalim tečnostima u telu ali je samo u
ove tri njegova koncentracija dovoljna da izazove infekciju!
HIV možete dobiti:
Vaginalnim seksom
HIV
se nalazi u seksualnim tečnostima inficirane osobe. Za muškarca to
znači da se HIV nalazi u tečnostima koje izlaze iz penisa pre i za
vreme seksualnog odnosa. Za ženu to znači da se HIV nalazi u tečnostima
koje proizvodi vagina pre i za vreme seksualnog odnosa da bi odnos bio
lakši i prijatniji.
Ako muškarac koji ima HIV upražnjava
vaginalni seksualni odnos bez kondoma, inficirana tečnost može preći u
krvotok žene kroz i najmanju povredu u njenom telu (najčešće u vagini)
koja može biti i mikroskopskih razmera, dakle nevidljiva golim okom.
Ovakve mikropovrede su česta pojava pri seksualnom odnosu usled trenja
a posebno ukoliko odnos traje duže.
Ako žena inficirana HIV-om
ima seksualni odnos bez kondoma, virus može ući u krvotok muškarca kroz
pomenute (mikro)povrede ili kroz cevčicu (uretru) koja se pruža kroz
penis i čini zajednički izlazni put za urin i spermu – ovde može biti
ulazni put za infekciju.
Ako u toku seksa postoji bilo kakav
kontakt sa krvlju to onda uvećava rizik za infekciju. Na primer, može
biti krvi u vagini ako se odnos događa u vreme menstruacije.
Oralnim seksom
Upražnjavanje
oralnog seksa sa inficiranim partnerom nosi određenu dozu rizika. Ako
osoba sisa penis inficiranog muškarca, na primer, infektivna tečnost
može ući u usta. Virus zatim može dospeti u krvotok ako su desni
osetljivi i krvare ili ako postoje druge povrede bilo gde u ustima ili
grlu.
Isto važi i u obrntuom slučaju kada infektivna tečnost iz vagine zaražene žene dospe u usta njenog partnera.
Infekcije
HIV-om putem oralnog seksa se događaju ali ipak, dosta retko, a postoje
stvari koje možete da uradite da biste se zaštitili. Upotrebom kondoma
(za muškarca) i zubarske gume (za ženu) zaštitićete se od inficiranja.
Analnim seksom
Ako
par upražnjava analni odnos rizik za infekciju je veći nego pri
vaginalnom ili oralnom seksu. Sluzokoža anusa (analnog otvora) je
znatno tanja i osetljivija od sluzokože vagine tako da je veća
verovatnoća od povređivanja u toku odnosa a svaki kontakt sa krvlju u
toku seksa značajno uvećava rizik od infekcije.
Za analni seks postoje specijalni kondomi.
Ubrizgavanjem droga
Postoji
velika verovatnoća da ćete dobiti HIV ako koristite isti špric i iglu
sa osobom koja već ima HIV. Dezinfekcija opreme za ubizgavanje između
upotreba smanjuje rizik ali ga ne eliminiše. Korišćenje svog ličnog
pribora je jedina sigurna zaštita.
Transfuzijom krvi
Postoje
zabeleženi slučajevi inficiranja HIV-om preko transfuzije krvi. Danas,
u većini zemalja, krv za transfuziju se obavezno testira na HIV i još
neke opasne elemente pa je infekcija HIV-om preko transfuzije ekstremno
retka i praktično ne postoji.
Preko krvnih derivata
Krvni
derivati kao što su oni namenjeni obolelima od hemofilije se danas
termički obrađuju da bi se eliminisao rizik od prenosa infekcije tim
putem.
Transmisijom sa HIV pozitivne majke na dete
Inficirana trudna žena može preneti virus na njenu bebu pre ili za vreme porođaja. HIV se takođe može preneti i u toku dojenja.
Ako žena zna da je inficirana HIV-om postoje lekovi koje može uzimati da bi značajno smanjila šanse da se i njeno dete inficira.
Infekcijom u zdravstvenim ustanovama
Neki
zdravstveni radnici su se inficirali HIV-om tako što su se slučajno
uboli iglama u kojima je bilo krvi zaražene virusom side. Vrlo mali
brij radnika se zarazio na taj način što im je inficirana krv dospela u
krvotok kroz otvorenu povredu na koži ili u mlazu preko sluzokože (npr.
kroz oči ili unutrašnjost nosa)
Postoji samo nekoliko slučajeva gde su pacijenti dobili virus od zdravstvenog radnika.
Tetovažom/pirsingom
Sve
što dozvoljava telesnim tečnostima druge osobe da dospeju u vaše telo
je rizično. Ako oprema nije sterilna, rađenje tetovaže nosi određenu
dozu rizika. Ako razmišljate o tetovaži, pitajte osoblje u salonu gde
ćete se tetovirati koje procedure preduzimaju za preveniranje infekcije.
Kako HIV ne možete dobiti?
HIV/sidu ne možete dobiti na sledeće načine:
Ljubljenjem
U ovom trenutku, naučni stav je prilično jasan – sidu ne možete dobiti ljubljenjem.
Da
biste se zarazili morate u svoj krvotok uneti potrebnu količinu HIV-a.
U pljuvačci virusa ima ali u izuzetno malim količinama koje nisu u
stanju da izazovu HIV infekciju u drugoj osobi.
Sem ako oba
partnera nemaju velike posekotine u ustima ili desne koji jako krvare,
ne postoji rizik za prenos infekcije preko ljubljenja u usta.
Kijanjem, kašljanjem, korišćenjem istih čaša, šolja itd.
HIV
se ne reprodukuje izvan svojih živih domaćina sem u vrlo ekstremnim
laboratorijskim uslovima. HIV ne preživljava na otvorenom vazduhu što
čini ovu mogućnost prenočenja kroz vazduh vrlo malo verovatnom. U prksi
nije zabeležen ni jedan slučaj transisije na pomenute načine.
Ovo znači da se HIV ne može preneti pljuvanjem, kijanjem, grljenjem ili korišćenjem istog muzičkog instrumenta npr.
Takođe
ne možete biti inficirani u bazenu (i zbog hlora koji je u takvoj vodi
a koji ubija virus) u tušu ili preko iste mašine za veš ili daske na wc
šolji.
Preko insekata
Mnogobrojne studije nisu
proizvele niti jedan dokaz u prilog tome da insekti prenose virus čak
ni u krajevima gde postoji mnogo AIDS slučajeva i gde ima jako mnogo
insekata kao što su komarci. Izostanak tako izazvanih epidemija i
uprkos izuzetnim naporima da se one otkriju i opišu ide u prilog
zaključku da se HIV ne prenosi preko insekata.
Takođe, HIV u
insektu jako kratko opstaje i u njemu se ne reprodukuje. Dakle, čak i
da virus dospe u insekta, on neće biti inficiran što znači da neće moći
da prenese HIV na sledećeg čoveka.
Injekcijom sterilnim špricevima i iglama
Ubrizgavanje
droge sterilnim priborom neće preneti HIV sve dok se takve oprema
upotrebljava SVAKI put. Ovo se odnosi na celokupan pribor – igla,
špric, kašika, filter pa čak i voda.
Ipak, postoje i drugi
rizici za prenos HIV a koji imaju veze sa upotrebom droge – ako ste pod
uticajem droge pa i alkohola, to vam može narušiti stanje svesti i
odlučivanja pa se možete upustiti u nezaštićeni seksualni odnos.
Zaštićenim (bezbednim) seksom
Ako
se pravilno koristi ispravan kondom od lateksa, rizik za infekciju ne
postoji. Mitovi koji govor ‘vrlo mali virusi mogi proći kroz lateks’
jednostavno NISU tačni.
Analni seks nije obavezno i rizičan odnos ako se previlno upotrebljava odgovarajući kondom i ako nema kontakta krv-na-krv.
Ne možete ‘stvoriti’ HIV samo prostim upražnjavanjem analnog seksa.
Kako se HIV-om može inficirati?
Setite se kada ste imali kijavicu i ljudi nisu hteli da vam prilaze
suviše blizu da je i oni ne bi dobili. Slično kijavici, i izazivač side
je virus – HIV (humani imunodeficijentni virus) ali ga ne možete dobiti
na isti način kao kijavicu.
HIV
se nalazi u krvi ali i u nekim drugim telesnim tečnostima kao što su
sperma i vaginalni sekret. Ne može dugo opstati izvan ljudskog tela pa
s’toga, da bi se osoba inficirala, mora preneti određenu količinu neke
od pomenutih telesnih tečnosti u svoj krvotok.
Najčešći načini inficiranja HIV-om su:
• nezaštićenim seksualnim odnosom sa zaraženim partnerom
• ubrizgavanjem droga u venu korišćenjem igle i/ili čprica koji su već korišćeni od strane inficirane osobe
HIV
se može preneti u obe ove situacije zato što je virus prisutan u
seksualnim tečnostima (sperma i vaginalni sekret) i u krvi zaraženih
ljudi. On je prisutan i u svim ostalim tečnostima u telu ali je samo u
ove tri njegova koncentracija dovoljna da izazove infekciju!
HIV možete dobiti:
Vaginalnim seksom
HIV
se nalazi u seksualnim tečnostima inficirane osobe. Za muškarca to
znači da se HIV nalazi u tečnostima koje izlaze iz penisa pre i za
vreme seksualnog odnosa. Za ženu to znači da se HIV nalazi u tečnostima
koje proizvodi vagina pre i za vreme seksualnog odnosa da bi odnos bio
lakši i prijatniji.
Ako muškarac koji ima HIV upražnjava
vaginalni seksualni odnos bez kondoma, inficirana tečnost može preći u
krvotok žene kroz i najmanju povredu u njenom telu (najčešće u vagini)
koja može biti i mikroskopskih razmera, dakle nevidljiva golim okom.
Ovakve mikropovrede su česta pojava pri seksualnom odnosu usled trenja
a posebno ukoliko odnos traje duže.
Ako žena inficirana HIV-om
ima seksualni odnos bez kondoma, virus može ući u krvotok muškarca kroz
pomenute (mikro)povrede ili kroz cevčicu (uretru) koja se pruža kroz
penis i čini zajednički izlazni put za urin i spermu – ovde može biti
ulazni put za infekciju.
Ako u toku seksa postoji bilo kakav
kontakt sa krvlju to onda uvećava rizik za infekciju. Na primer, može
biti krvi u vagini ako se odnos događa u vreme menstruacije.
Oralnim seksom
Upražnjavanje
oralnog seksa sa inficiranim partnerom nosi određenu dozu rizika. Ako
osoba sisa penis inficiranog muškarca, na primer, infektivna tečnost
može ući u usta. Virus zatim može dospeti u krvotok ako su desni
osetljivi i krvare ili ako postoje druge povrede bilo gde u ustima ili
grlu.
Isto važi i u obrntuom slučaju kada infektivna tečnost iz vagine zaražene žene dospe u usta njenog partnera.
Infekcije
HIV-om putem oralnog seksa se događaju ali ipak, dosta retko, a postoje
stvari koje možete da uradite da biste se zaštitili. Upotrebom kondoma
(za muškarca) i zubarske gume (za ženu) zaštitićete se od inficiranja.
Analnim seksom
Ako
par upražnjava analni odnos rizik za infekciju je veći nego pri
vaginalnom ili oralnom seksu. Sluzokoža anusa (analnog otvora) je
znatno tanja i osetljivija od sluzokože vagine tako da je veća
verovatnoća od povređivanja u toku odnosa a svaki kontakt sa krvlju u
toku seksa značajno uvećava rizik od infekcije.
Za analni seks postoje specijalni kondomi.
Ubrizgavanjem droga
Postoji
velika verovatnoća da ćete dobiti HIV ako koristite isti špric i iglu
sa osobom koja već ima HIV. Dezinfekcija opreme za ubizgavanje između
upotreba smanjuje rizik ali ga ne eliminiše. Korišćenje svog ličnog
pribora je jedina sigurna zaštita.
Transfuzijom krvi
Postoje
zabeleženi slučajevi inficiranja HIV-om preko transfuzije krvi. Danas,
u većini zemalja, krv za transfuziju se obavezno testira na HIV i još
neke opasne elemente pa je infekcija HIV-om preko transfuzije ekstremno
retka i praktično ne postoji.
Preko krvnih derivata
Krvni
derivati kao što su oni namenjeni obolelima od hemofilije se danas
termički obrađuju da bi se eliminisao rizik od prenosa infekcije tim
putem.
Transmisijom sa HIV pozitivne majke na dete
Inficirana trudna žena može preneti virus na njenu bebu pre ili za vreme porođaja. HIV se takođe može preneti i u toku dojenja.
Ako žena zna da je inficirana HIV-om postoje lekovi koje može uzimati da bi značajno smanjila šanse da se i njeno dete inficira.
Infekcijom u zdravstvenim ustanovama
Neki
zdravstveni radnici su se inficirali HIV-om tako što su se slučajno
uboli iglama u kojima je bilo krvi zaražene virusom side. Vrlo mali
brij radnika se zarazio na taj način što im je inficirana krv dospela u
krvotok kroz otvorenu povredu na koži ili u mlazu preko sluzokože (npr.
kroz oči ili unutrašnjost nosa)
Postoji samo nekoliko slučajeva gde su pacijenti dobili virus od zdravstvenog radnika.
Tetovažom/pirsingom
Sve
što dozvoljava telesnim tečnostima druge osobe da dospeju u vaše telo
je rizično. Ako oprema nije sterilna, rađenje tetovaže nosi određenu
dozu rizika. Ako razmišljate o tetovaži, pitajte osoblje u salonu gde
ćete se tetovirati koje procedure preduzimaju za preveniranje infekcije.
Kako HIV ne možete dobiti?
HIV/sidu ne možete dobiti na sledeće načine:
Ljubljenjem
U ovom trenutku, naučni stav je prilično jasan – sidu ne možete dobiti ljubljenjem.
Da
biste se zarazili morate u svoj krvotok uneti potrebnu količinu HIV-a.
U pljuvačci virusa ima ali u izuzetno malim količinama koje nisu u
stanju da izazovu HIV infekciju u drugoj osobi.
Sem ako oba
partnera nemaju velike posekotine u ustima ili desne koji jako krvare,
ne postoji rizik za prenos infekcije preko ljubljenja u usta.
Kijanjem, kašljanjem, korišćenjem istih čaša, šolja itd.
HIV
se ne reprodukuje izvan svojih živih domaćina sem u vrlo ekstremnim
laboratorijskim uslovima. HIV ne preživljava na otvorenom vazduhu što
čini ovu mogućnost prenočenja kroz vazduh vrlo malo verovatnom. U prksi
nije zabeležen ni jedan slučaj transisije na pomenute načine.
Ovo znači da se HIV ne može preneti pljuvanjem, kijanjem, grljenjem ili korišćenjem istog muzičkog instrumenta npr.
Takođe
ne možete biti inficirani u bazenu (i zbog hlora koji je u takvoj vodi
a koji ubija virus) u tušu ili preko iste mašine za veš ili daske na wc
šolji.
Preko insekata
Mnogobrojne studije nisu
proizvele niti jedan dokaz u prilog tome da insekti prenose virus čak
ni u krajevima gde postoji mnogo AIDS slučajeva i gde ima jako mnogo
insekata kao što su komarci. Izostanak tako izazvanih epidemija i
uprkos izuzetnim naporima da se one otkriju i opišu ide u prilog
zaključku da se HIV ne prenosi preko insekata.
Takođe, HIV u
insektu jako kratko opstaje i u njemu se ne reprodukuje. Dakle, čak i
da virus dospe u insekta, on neće biti inficiran što znači da neće moći
da prenese HIV na sledećeg čoveka.
Injekcijom sterilnim špricevima i iglama
Ubrizgavanje
droge sterilnim priborom neće preneti HIV sve dok se takve oprema
upotrebljava SVAKI put. Ovo se odnosi na celokupan pribor – igla,
špric, kašika, filter pa čak i voda.
Ipak, postoje i drugi
rizici za prenos HIV a koji imaju veze sa upotrebom droge – ako ste pod
uticajem droge pa i alkohola, to vam može narušiti stanje svesti i
odlučivanja pa se možete upustiti u nezaštićeni seksualni odnos.
Zaštićenim (bezbednim) seksom
Ako
se pravilno koristi ispravan kondom od lateksa, rizik za infekciju ne
postoji. Mitovi koji govor ‘vrlo mali virusi mogi proći kroz lateks’
jednostavno NISU tačni.
Analni seks nije obavezno i rizičan odnos ako se previlno upotrebljava odgovarajući kondom i ako nema kontakta krv-na-krv.
Ne možete ‘stvoriti’ HIV samo prostim upražnjavanjem analnog seksa.
Re: HIV infekcija
Testiranje na HIV
DA LI SE TESTIRATI ILI NE?
Pre nego što odlučite da se testirate postavite sebi ovih nekoliko pitanja koja mogu biti od pomoći:
Kolika je verovatnoća da sam se zarazio/la, odnosno, da li sam do sada:
a) imao/la makar i jedan seksualni odnos bez kondoma?
b) imao/la seksualne odnose sa velikim brojem partnera ili sa osobom koja je imala seksualne odnose sa velikim brojem partnera?
c) imao/la seksualne odneose pod uticajem alkohola i/ili droge?
d) imao/la seksualne odnose sa osobom koja ubrizgava drogu u venu?
e) razmenjivao/la igle ili pribor za pripremanje i uzimanje droge intravenski?
Ako je vaš odgovor na neko od ovih pitanja DA, već postoje razlozi za testiranje.
Ali, pre nego što donesete definitivnu odluku o testiranju, treba razmisliti i o sledećem:
• Da li ćete moći da prihvatite rezultat testa, kakav god on bio?
• Da li će se vaš život u potpunosti promeniti ako imate infekciju?
• Da li ikome (i kome) da pričate o testiranju i o rezultatu testa?
• A kada dobijete rezultat bez obzira na to kakav je, da li ćete uspeti da promenite svoje ponašanje ka bezbednom ponašanju?
AKO I DALJE BRINETE, RAZMIŠLJATE, SUMNJATE
Posetite svog lekara opšte prakse, školskog lekara, epidemiologa,
dermatologa ili ginekologa. On će vas posavetovati i uputiti u najbližu
ustanovu koja radi testove antitela (specifične belančevine koje se
produkuju kao odgovor organizma na HIV infekciju ) na HIV.
U
ustanovu gde se testovi vrše možete otići i direktno bez uputa, s'tim
što ćete u tom slučaju najverovatnije platiti testiranje.
Preporučujemo
vam da svakako, pre (i posle) testiranja, lično porazgovarate sa osobom
iz Savetovališta za prevenciju HIV-a i side, ili da ih pozovete
telefonom.
KADA URADITI TEST NA HIV DA BI BILI POTPUNO SIGURNI U TAČNOST REZULTATA?
Anititela koja test traži u krvi se ne pojavljuju sat, dva ili dan
nakon infekcije u potrebnoj količini da bi ih test uočio. Obično im je
potrebno šest do osam nedelja i ovaj vremenski period, od trenutka kada
se infekcija dogodila do pojave dovoljne količine specifičnih anititela
se zove 'period prozora'.
U
tom periodu rezultat testa može biti negativan čak i ako infekcija
postoji (lažno negativan rezultat), pa je zato za većinu testova za
otkrivanje antitela na HIV potrebno da prođe dva do tri meseca (od
poslednje prilike kada se infekcija mogla dogoditi).
Test treba ponoviti i posle šest meseci!
DA LI JE CELA PROCEDURA TESTIRANJA POVERLJIVA?
Tri najvažnija pravila, koja se ne smeju narušiti u procesu savetovanja
i testiranja jesu: dobrovoljnost, poverljivost i anonimnost.
Dobrovoljnost podrazumeva da je odluka da se testirate zaista vaša i da se bez vaše saglasnosti test ne sme uraditi.
Poverljivost
podrazumeva prisan, poverljiv i iskren razgovor između vas i savetnika,
koji ima za cilj savladavanje straha i stresa, a zatim donošenje dobre
lične odluke u vezi sa testiranjem na HIV.
Poverljivost znači da sve što kažete kao klijent ostaje između vas i savetnika i nikada neće doći do treće osobe.
Anonimnost
podrazumeva da se ne morate predstaviti punim imenom i prezimenom, ako
to ne želite, i da vam za testiranje nije potrebna bilo kakva zvanična
medicinska ili neka druga dokumentacija.
U toku savetovanja možete o svemu otvreno razgovarati, postavljati pitanja, govoriti o svojim dilemama, strahovima i brigama.
KAKO SE TEST RADI?
Najčešća metoda je da se uz,e mali uzorak krvi iz vene na ruci (iz pregiba lakatnog zgloba).
Ta se krv zatim šalje na potrebnu analizu.
KOJI SE TESTOVI NAJČEŠĆE KORISTE?
Najčešće se koristi osnovni ELISA test kojim se otkrivaju specifična
antitela u krvi, ukoliko postoji HIV infekcija. Mogu se koristiti i
drugi testovi kao npr. Western Blot koji traži virusne proteine.
Postoje
i testovi kojima se otkriva sama struktura virusa (npr. PCR) i to već
posle 10 do 15 dana od kada se infekcija dogodila, ali se takvi testovi
ne koriste često za rutinska testiranja.
Važno je znati da tzv.
brzi testovi koji se mogu kupiti u apotekama nisu za kućnu upotrebu i
da ih nikako ne treba koristiti za samotestiranje zato što nisu
dovoljno precizni i zato što je svakoj osobi neophodna podrška u
trenutku kada saznaje rezultat.
KAKO SE REZULTAT SAOPŠTAVA I DAJE?
Rezultat se uvek saopštava lično i daje lično, nikada telefonom ili nekoj drugoj osobi.
U dalje savetovanje se, uz vašu saglasnost, može uključiti osoba koju vi izaberete kao svoju podršku.
KAKAV MOŽE BITI REZULTAT TESTA?
Rezultat testa može biti:
• Reaktivan (ili pozitivan tj. seropozitivan)
• Nereaktivan (ili negativan tj. seronegativan)
Pozitivan rezultat znači da je organizam proizveo antitela na HIV, da su ona potom pronađena u krvi i da infekcija postoji.
Pozitivan rezultat se uvek mora još jednom proveriti drugom vrstom testa (Western Blot testom)
Negativan rezultat znači da antitela na HIV nisu pronađena u krvi.
Još
preciznije: to znači da, u koliko su ispoštovani svi kriterijumi vezani
za vreme koje mora proći od poslednje prilike kada se infekcija mogla
dogoditi ('period prozora'), HIV infekcija ne postoji.
DA LI SE TESTIRATI ILI NE?
Pre nego što odlučite da se testirate postavite sebi ovih nekoliko pitanja koja mogu biti od pomoći:
Kolika je verovatnoća da sam se zarazio/la, odnosno, da li sam do sada:
a) imao/la makar i jedan seksualni odnos bez kondoma?
b) imao/la seksualne odnose sa velikim brojem partnera ili sa osobom koja je imala seksualne odnose sa velikim brojem partnera?
c) imao/la seksualne odneose pod uticajem alkohola i/ili droge?
d) imao/la seksualne odnose sa osobom koja ubrizgava drogu u venu?
e) razmenjivao/la igle ili pribor za pripremanje i uzimanje droge intravenski?
Ako je vaš odgovor na neko od ovih pitanja DA, već postoje razlozi za testiranje.
Ali, pre nego što donesete definitivnu odluku o testiranju, treba razmisliti i o sledećem:
• Da li ćete moći da prihvatite rezultat testa, kakav god on bio?
• Da li će se vaš život u potpunosti promeniti ako imate infekciju?
• Da li ikome (i kome) da pričate o testiranju i o rezultatu testa?
• A kada dobijete rezultat bez obzira na to kakav je, da li ćete uspeti da promenite svoje ponašanje ka bezbednom ponašanju?
AKO I DALJE BRINETE, RAZMIŠLJATE, SUMNJATE
Posetite svog lekara opšte prakse, školskog lekara, epidemiologa,
dermatologa ili ginekologa. On će vas posavetovati i uputiti u najbližu
ustanovu koja radi testove antitela (specifične belančevine koje se
produkuju kao odgovor organizma na HIV infekciju ) na HIV.
U
ustanovu gde se testovi vrše možete otići i direktno bez uputa, s'tim
što ćete u tom slučaju najverovatnije platiti testiranje.
Preporučujemo
vam da svakako, pre (i posle) testiranja, lično porazgovarate sa osobom
iz Savetovališta za prevenciju HIV-a i side, ili da ih pozovete
telefonom.
KADA URADITI TEST NA HIV DA BI BILI POTPUNO SIGURNI U TAČNOST REZULTATA?
nakon infekcije u potrebnoj količini da bi ih test uočio. Obično im je
potrebno šest do osam nedelja i ovaj vremenski period, od trenutka kada
se infekcija dogodila do pojave dovoljne količine specifičnih anititela
se zove 'period prozora'.
U
tom periodu rezultat testa može biti negativan čak i ako infekcija
postoji (lažno negativan rezultat), pa je zato za većinu testova za
otkrivanje antitela na HIV potrebno da prođe dva do tri meseca (od
poslednje prilike kada se infekcija mogla dogoditi).
Test treba ponoviti i posle šest meseci!
DA LI JE CELA PROCEDURA TESTIRANJA POVERLJIVA?
Tri najvažnija pravila, koja se ne smeju narušiti u procesu savetovanja
i testiranja jesu: dobrovoljnost, poverljivost i anonimnost.
Dobrovoljnost podrazumeva da je odluka da se testirate zaista vaša i da se bez vaše saglasnosti test ne sme uraditi.
Poverljivost
podrazumeva prisan, poverljiv i iskren razgovor između vas i savetnika,
koji ima za cilj savladavanje straha i stresa, a zatim donošenje dobre
lične odluke u vezi sa testiranjem na HIV.
Poverljivost znači da sve što kažete kao klijent ostaje između vas i savetnika i nikada neće doći do treće osobe.
Anonimnost
podrazumeva da se ne morate predstaviti punim imenom i prezimenom, ako
to ne želite, i da vam za testiranje nije potrebna bilo kakva zvanična
medicinska ili neka druga dokumentacija.
U toku savetovanja možete o svemu otvreno razgovarati, postavljati pitanja, govoriti o svojim dilemama, strahovima i brigama.
KAKO SE TEST RADI?
Ta se krv zatim šalje na potrebnu analizu.
KOJI SE TESTOVI NAJČEŠĆE KORISTE?
Najčešće se koristi osnovni ELISA test kojim se otkrivaju specifična
antitela u krvi, ukoliko postoji HIV infekcija. Mogu se koristiti i
drugi testovi kao npr. Western Blot koji traži virusne proteine.
Postoje
i testovi kojima se otkriva sama struktura virusa (npr. PCR) i to već
posle 10 do 15 dana od kada se infekcija dogodila, ali se takvi testovi
ne koriste često za rutinska testiranja.
Važno je znati da tzv.
brzi testovi koji se mogu kupiti u apotekama nisu za kućnu upotrebu i
da ih nikako ne treba koristiti za samotestiranje zato što nisu
dovoljno precizni i zato što je svakoj osobi neophodna podrška u
trenutku kada saznaje rezultat.
KAKO SE REZULTAT SAOPŠTAVA I DAJE?
Rezultat se uvek saopštava lično i daje lično, nikada telefonom ili nekoj drugoj osobi.
U dalje savetovanje se, uz vašu saglasnost, može uključiti osoba koju vi izaberete kao svoju podršku.
KAKAV MOŽE BITI REZULTAT TESTA?
Rezultat testa može biti:
• Reaktivan (ili pozitivan tj. seropozitivan)
• Nereaktivan (ili negativan tj. seronegativan)
Pozitivan rezultat znači da je organizam proizveo antitela na HIV, da su ona potom pronađena u krvi i da infekcija postoji.
Pozitivan rezultat se uvek mora još jednom proveriti drugom vrstom testa (Western Blot testom)
Negativan rezultat znači da antitela na HIV nisu pronađena u krvi.
Još
preciznije: to znači da, u koliko su ispoštovani svi kriterijumi vezani
za vreme koje mora proći od poslednje prilike kada se infekcija mogla
dogoditi ('period prozora'), HIV infekcija ne postoji.
Re: HIV infekcija
Stadijumi HIV infekcije
Mehanizam i faze infekcije
HIV inficira ćelije imunskog sistema i ćelije centralnog nervnog
sistema. Glavna ćelija koju HIV inficira zove se ‘T pomoćnički’
limfocit. Ova vrsta T limfocita je krucijalna ćelija našeg imunskog
(odbrambenog) sistema.Ona koordiniše sve druge imunske ćelije pa tako
svako oštećenje ili gubitak T pomoćničkih limfocita ozbiljno narušava
celokupan imunski sistem.
HIV
inficira T pomoćničku ćeliju zato što ona na svojoj površini sadrži CD4
protein. HIV-u je ovaj protein neophodan da bi inficirao ćeliju. Zbog
ove činjenice, T pomoćničke ćelije se još zovu i CD4 limfociti.
Kada
jednom uđe u T-pomoćničku ćeliju HIV preuzima kontrolu nad njom i
počinje da se replicira (reprodukuje). U toku ovog procesa, koji traje
nekolio dana, inficirana T-pomoćnička ćelija umire. Novo proizvedeni
virusi zatim traže novu T-pomoćničku ćeliju da je zaraze i ponove čitav
proces.
S’druge strane, boreći se protiv ovih prcesa, imunski
sistem rapidno ubija HIV i HIV-om inficirane ćelije i zamenjuje one
T-pomoćničke limfocite koji su uništeni.
HIV progresija se generalno može raščlaniti na četiri zasebne faze:
1. primarna infekcija
2. klinički asimtomatska faza
3. simptomatska HIV infekcija
4. progresija iz HIV pozitivnosti u AIDS.
FAZA 1: Primarna HIV infekcija
Ova početna faza infekcije može u potpunosti da izostane kod velikog
broja ljudi. Kada postoji, što je slučaj u oko 20% zaraženih, ona traje
nekoliko nedelja i po svojim simptomima vrlo podseća na grip a javlja
se neposredno po nastanku infekcije.
Ova
gripu slična bolest se ponekada zove i bolest serokonverzije. U ovoj
fazi, čak i ako se uradi test na antitela na HIV (ELISA test), on vrlo
lako može biti lažno negativan.
U toku ove faze, u perifernoj
krvi postoji velika količina HIV-a i imunski sistem počinje da odgovara
produkujući antitela na virus i citotoksične limfocite.
FAZA 2: Klinički asimptomatska faza
Ova faza u proseku traje oko 10 godina mada individualno može trajati
kraće ili duže. Kako joj i samo ime govori, karakteriše je potpuno
odsustvo bilo kakvih simptoma bolesti mada se ponekada mogu javiti
otečeni limfni čvorovi po telu.
Količina
virusa u perifernoj krvi pada na vrlo niske vrednosti ali osobe i dalje
ostaju inficirane i antitela na HIV se mogu detektovati u krvi.
Skorija
istraživanja pokazuju da virus ne spava u ovoj fazi već je izuzetno
aktivan u limfnim čvorovima. Velike količine T-pomoćničkih ćelija se
inficira i umire i velike količine virusa se produkuju.
Danas
je dostupna nova vrsta testa koja meri one male količine HIV-a koje
pobegnu iz limfnih čvorova u cirkulaciju. Ovaj test koji meri HIV RNK
molekul (genetski materijal virusa) se naziva test virulencije HIV-a
(engl. - viral load test) i ima sve veću ulogu u tretmanu HIV infekcije.
FAZA 3: Simptomatska HIV infekcija
Kako vreme protiče, imunski sistem gubi borbu i više nije u stanju da obuzda i zadrži HIV. Ovo se događa zbog 3 glavna razloga:
• Limfni čvorovi i tkivo postaju oštećeni i iscrpljeni usled dugogodišnje intenzivne aktivnosti;
•
HIV mutira i postaje više patogen, drugim rečima postaje jači i
raznovrsniji što dalje vodi do povećane destrukcije T-pomoćničkih
limfocita;
• Telo više nije u stanju da održava tempo zamene T-pomoćničkih ćelija koje su uništene i njihov broj sve brže opada.
Kako
imunski sistem zakazuje javljaju se i prvi simptomi bolesti. U početku,
simptomi su blagi a kako imunski sistem više propada i simptomi se
pogoršavaju i postaju sve teži.
Gde se javljaju oportunističke infekcije i maligni tumori?
Simptomatska HIV infekcija je karakterisana pojavom oportunističkih
oboljenja i malignih tumora koje bi normalan i zdrav imunski sistem
prevenirao. Ovakve bolesti se mogu javiti u skoro svakom delu tela a
najčešći primeri su prikazani u tabeli ispod.
Kako
tabela ukazuje, simptomatska HIV infekcija obuhvata multi-sistemska
oboljenja. Nastale bolesti ili tumori se leče ali pravi uzrok koji
ostaje je HIV, a on dalje nastavlja da erofira imunski sitem
omogućavajući novim bolestima da nastanu. Ukoliko se sam virus ne
uspori, simptomi imuno-supresije će nastaviti da se pogoršavaju.
FAZA 4: Progresija iz HIV pozitivnosti u AIDS
Kako imunski sistem postaje sve više i više oštećen, bolesti koje se
javljaju postaju sve ozbiljnije vodeći na kraju do dijagnoze AIDS-a.
Danas, dijagnoza AIDS-a se potvrđuje kada osoba razvije jednu ili više teških oportunističkih infekcija ili tumora.
Ljudi mogu biti vrlo bolesni od HIV-a a da i dalje ne razviju AIDS.
Mehanizam i faze infekcije
HIV inficira ćelije imunskog sistema i ćelije centralnog nervnog
sistema. Glavna ćelija koju HIV inficira zove se ‘T pomoćnički’
limfocit. Ova vrsta T limfocita je krucijalna ćelija našeg imunskog
(odbrambenog) sistema.Ona koordiniše sve druge imunske ćelije pa tako
svako oštećenje ili gubitak T pomoćničkih limfocita ozbiljno narušava
celokupan imunski sistem.
HIV
inficira T pomoćničku ćeliju zato što ona na svojoj površini sadrži CD4
protein. HIV-u je ovaj protein neophodan da bi inficirao ćeliju. Zbog
ove činjenice, T pomoćničke ćelije se još zovu i CD4 limfociti.
Kada
jednom uđe u T-pomoćničku ćeliju HIV preuzima kontrolu nad njom i
počinje da se replicira (reprodukuje). U toku ovog procesa, koji traje
nekolio dana, inficirana T-pomoćnička ćelija umire. Novo proizvedeni
virusi zatim traže novu T-pomoćničku ćeliju da je zaraze i ponove čitav
proces.
S’druge strane, boreći se protiv ovih prcesa, imunski
sistem rapidno ubija HIV i HIV-om inficirane ćelije i zamenjuje one
T-pomoćničke limfocite koji su uništeni.
HIV progresija se generalno može raščlaniti na četiri zasebne faze:
1. primarna infekcija
2. klinički asimtomatska faza
3. simptomatska HIV infekcija
4. progresija iz HIV pozitivnosti u AIDS.
FAZA 1: Primarna HIV infekcija
Ova početna faza infekcije može u potpunosti da izostane kod velikog
broja ljudi. Kada postoji, što je slučaj u oko 20% zaraženih, ona traje
nekoliko nedelja i po svojim simptomima vrlo podseća na grip a javlja
se neposredno po nastanku infekcije.
Ova
gripu slična bolest se ponekada zove i bolest serokonverzije. U ovoj
fazi, čak i ako se uradi test na antitela na HIV (ELISA test), on vrlo
lako može biti lažno negativan.
U toku ove faze, u perifernoj
krvi postoji velika količina HIV-a i imunski sistem počinje da odgovara
produkujući antitela na virus i citotoksične limfocite.
FAZA 2: Klinički asimptomatska faza
Ova faza u proseku traje oko 10 godina mada individualno može trajati
kraće ili duže. Kako joj i samo ime govori, karakteriše je potpuno
odsustvo bilo kakvih simptoma bolesti mada se ponekada mogu javiti
otečeni limfni čvorovi po telu.
Količina
virusa u perifernoj krvi pada na vrlo niske vrednosti ali osobe i dalje
ostaju inficirane i antitela na HIV se mogu detektovati u krvi.
Skorija
istraživanja pokazuju da virus ne spava u ovoj fazi već je izuzetno
aktivan u limfnim čvorovima. Velike količine T-pomoćničkih ćelija se
inficira i umire i velike količine virusa se produkuju.
Danas
je dostupna nova vrsta testa koja meri one male količine HIV-a koje
pobegnu iz limfnih čvorova u cirkulaciju. Ovaj test koji meri HIV RNK
molekul (genetski materijal virusa) se naziva test virulencije HIV-a
(engl. - viral load test) i ima sve veću ulogu u tretmanu HIV infekcije.
FAZA 3: Simptomatska HIV infekcija
Kako vreme protiče, imunski sistem gubi borbu i više nije u stanju da obuzda i zadrži HIV. Ovo se događa zbog 3 glavna razloga:
• Limfni čvorovi i tkivo postaju oštećeni i iscrpljeni usled dugogodišnje intenzivne aktivnosti;
•
HIV mutira i postaje više patogen, drugim rečima postaje jači i
raznovrsniji što dalje vodi do povećane destrukcije T-pomoćničkih
limfocita;
• Telo više nije u stanju da održava tempo zamene T-pomoćničkih ćelija koje su uništene i njihov broj sve brže opada.
Kako
imunski sistem zakazuje javljaju se i prvi simptomi bolesti. U početku,
simptomi su blagi a kako imunski sistem više propada i simptomi se
pogoršavaju i postaju sve teži.
Gde se javljaju oportunističke infekcije i maligni tumori?
Simptomatska HIV infekcija je karakterisana pojavom oportunističkih
oboljenja i malignih tumora koje bi normalan i zdrav imunski sistem
prevenirao. Ovakve bolesti se mogu javiti u skoro svakom delu tela a
najčešći primeri su prikazani u tabeli ispod.
Kako
tabela ukazuje, simptomatska HIV infekcija obuhvata multi-sistemska
oboljenja. Nastale bolesti ili tumori se leče ali pravi uzrok koji
ostaje je HIV, a on dalje nastavlja da erofira imunski sitem
omogućavajući novim bolestima da nastanu. Ukoliko se sam virus ne
uspori, simptomi imuno-supresije će nastaviti da se pogoršavaju.
FAZA 4: Progresija iz HIV pozitivnosti u AIDS
Kako imunski sistem postaje sve više i više oštećen, bolesti koje se
javljaju postaju sve ozbiljnije vodeći na kraju do dijagnoze AIDS-a.
Danas, dijagnoza AIDS-a se potvrđuje kada osoba razvije jednu ili više teških oportunističkih infekcija ili tumora.
Ljudi mogu biti vrlo bolesni od HIV-a a da i dalje ne razviju AIDS.
Re: HIV infekcija
1. decembar - Svetski dan borbe protiv side
Tema Svetskog dana borbe protiv side za 2003. godinu bila je "Stigma i diskriminacija".
U
mnogim delovima sveta, diskriminacija sprečava ljude za koje se zna da
imaju HIV/AIDS da se zaposle i/ili da brinu o svojim porodicama.
Diskriminacija uzrokuje izolaciju i marginalizaciju ljudi koji žive sa
sidom. Ovakva socijalna klima često takvim ljudima uskraćuje adekvatno
lečenje koje bi im moglo spasiti živote.
Šta je stigma?
Pod stigmom se podrazumeva obeležavanje koje značajno diskredituje
osobu u očima drugih, znamenje srama koje vodi do osećanja krivice kod
onih kojima se pripiše.
Šta je diskriminacija?
Diskriminacija podrazumeva pravljenje razlike u postupcima prema
ljudima na bazi stvarne ili predpostavljene pripadnosti nekoj grupi,
nefer tretman i uskraćivanje prava.
Govoriti o diskriminaciji znači zapravo govoriti o bazičnom kršenju ljudskih prava.
O
diskriminaciji i stigmatizaciji povezanim sa HIV infekcijom govori se
od samog početka bolesti. Već tada se isticalo da je to jedina bolest
koja se ispoljava kroz tri epidemije:
• Infekcije HIV-om
• Bolesti AIDS-a
• Društvene reakcije na prve dve
Ova
treća 'epidemija' karakteriše se strahom, neznanjem, stigmatizacijom i
diskriminacijom, kao i okrivljavanjem obolelih za bolest koju nose.
Šta treba uraditi?
Da bi se problematika HIV/AIDS-a efikasno razrešavala na međunarodnom nivou, neophodni su napori da se:
• Zaustavi diskriminacija ljudi koji žive sa HIV/AIDS-om
• Edukuju ljudi o prevenciji i načinima zaštite od HIV-a
• Obezbede dovoljne količine kvalitetnih a dostupnih kondoma
• Obezbedi finansijska i medicinska pomoć kako bi se osobe sa HIV/AIDS-om efikasno mogle lečiti
1. decembar pre i posle
Svake godine se na svetskom nivou bira jedna određena tema i u poslednjih 14 godina te teme su bile sledeće:
• 2004 Žene i sida
• 2003 Stigma i diskriminacija
• 2002 Stigma i diskriminacija
• 2001 Ja volim život. A ti?
• 2000 AIDS: Muškarci znače
• 1999 Slušaj, uči, živi: Kampanja svetskog dana borbe protiv side sa decom i mladim ljudima
• 1998 Snaga promene: Kampanja svetskog dana borbe protiv side sa mladim ljudima
• 1997 Deca koja žive u svetu sa sidom
• 1996 Jedan svet, jedna nada
• 1995 Podeljena prava, podeljene odgovornosti
• 1994 Sida i porodica
• 1993 Vreme je za delovanje
• 1992 Predanost zajednice
• 1991 Podelimo izazov
• 1990 Žene i sida
• 1989 Omladina
• 1988 Komunikacija
Kako možete podržati Svetski dan borbe protiv side?
• Podizanjem svesti ljudi o HIV-u i AIDS-u u svom okruženju.
• Nošenjem crvene tračice i predlaganja drugim ljudima da učine isto.
• Tako što ćete zaštititi sebe – ovo je primarni i najvažniji način da se zaustavi širenje HIV-a.
• Ako mislite da postoji razlog – testirajte se na HIV.
Tema Svetskog dana borbe protiv side za 2003. godinu bila je "Stigma i diskriminacija".
U
mnogim delovima sveta, diskriminacija sprečava ljude za koje se zna da
imaju HIV/AIDS da se zaposle i/ili da brinu o svojim porodicama.
Diskriminacija uzrokuje izolaciju i marginalizaciju ljudi koji žive sa
sidom. Ovakva socijalna klima često takvim ljudima uskraćuje adekvatno
lečenje koje bi im moglo spasiti živote.
Šta je stigma?
Pod stigmom se podrazumeva obeležavanje koje značajno diskredituje
osobu u očima drugih, znamenje srama koje vodi do osećanja krivice kod
onih kojima se pripiše.
Šta je diskriminacija?
Diskriminacija podrazumeva pravljenje razlike u postupcima prema
ljudima na bazi stvarne ili predpostavljene pripadnosti nekoj grupi,
nefer tretman i uskraćivanje prava.
Govoriti o diskriminaciji znači zapravo govoriti o bazičnom kršenju ljudskih prava.
O
diskriminaciji i stigmatizaciji povezanim sa HIV infekcijom govori se
od samog početka bolesti. Već tada se isticalo da je to jedina bolest
koja se ispoljava kroz tri epidemije:
• Infekcije HIV-om
• Bolesti AIDS-a
• Društvene reakcije na prve dve
Ova
treća 'epidemija' karakteriše se strahom, neznanjem, stigmatizacijom i
diskriminacijom, kao i okrivljavanjem obolelih za bolest koju nose.
Šta treba uraditi?
Da bi se problematika HIV/AIDS-a efikasno razrešavala na međunarodnom nivou, neophodni su napori da se:
• Zaustavi diskriminacija ljudi koji žive sa HIV/AIDS-om
• Edukuju ljudi o prevenciji i načinima zaštite od HIV-a
• Obezbede dovoljne količine kvalitetnih a dostupnih kondoma
• Obezbedi finansijska i medicinska pomoć kako bi se osobe sa HIV/AIDS-om efikasno mogle lečiti
1. decembar pre i posle
Svake godine se na svetskom nivou bira jedna određena tema i u poslednjih 14 godina te teme su bile sledeće:
• 2004 Žene i sida
• 2003 Stigma i diskriminacija
• 2002 Stigma i diskriminacija
• 2001 Ja volim život. A ti?
• 2000 AIDS: Muškarci znače
• 1999 Slušaj, uči, živi: Kampanja svetskog dana borbe protiv side sa decom i mladim ljudima
• 1998 Snaga promene: Kampanja svetskog dana borbe protiv side sa mladim ljudima
• 1997 Deca koja žive u svetu sa sidom
• 1996 Jedan svet, jedna nada
• 1995 Podeljena prava, podeljene odgovornosti
• 1994 Sida i porodica
• 1993 Vreme je za delovanje
• 1992 Predanost zajednice
• 1991 Podelimo izazov
• 1990 Žene i sida
• 1989 Omladina
• 1988 Komunikacija
Kako možete podržati Svetski dan borbe protiv side?
• Podizanjem svesti ljudi o HIV-u i AIDS-u u svom okruženju.
• Nošenjem crvene tračice i predlaganja drugim ljudima da učine isto.
• Tako što ćete zaštititi sebe – ovo je primarni i najvažniji način da se zaustavi širenje HIV-a.
• Ako mislite da postoji razlog – testirajte se na HIV.
Re: HIV infekcija
Nadam se da ce vam se text dopasti...Poprilicno je dugacak,ali koristan i jako lepo napisan.Preuzet je sa sajta Omladine Jazasa,to je inace organizacija koja se bori protiv side.
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu