Uglavnom se trudite da vaša ishrana bude bogata
voćem i povrćem. Dodajete kupine u ovsenu kašu, pravite picu sa
spanaćem i jedete puno salate uz pomfrit. Ipak, i pored sveg truda,
moguće je da spadate u 70% odraslih osoba koje ne uspevaju da uvrste u
ishranu preporučenih devet porcija ovih namirnica (četiri puta dnevno
po pola šolje voća i pet puta dnevno po pola šolje povrća).
Upravo zbog toga, mnoge osobe u ishranu uvrste sok, od voća ili povrća.
Uopšteno govoreći, sokovi su dobri za zdravlje, iz više razloga. U
skorije vreme, u Američkom medicinskom magazinu objavljen je članak o
dobrobitima soka. U njemu je obznanjeno da ljudi koji piju više od tri
čaše soka nedeljno imaju za 76% manji rizik da obole od Alchajmerove
bolesti - ali ne bilo kog soka, već soka koji sadrži visoki procenat
polifenola - antioksidanta koji se nalazi u grožđu, grejpfrutu,
borovnicama i jabuci. Takođe, neki sokovi bogatiji su hranljivim
sastojcima nego sastojci od kojih su nastali.
Loša strana sokova: često sadrže više šećera i kalorija nego voće, a
manje vlakana. Stručnjaci kažu da je zato najbolje napraviti
kombinaciju voćnih i povrćnih sokova i pravog voća i povrća. Tako
možete unositi dovoljno propisanih hranljivih sastojaka dnevno i
umanjiti zdravstvene rizike.
Čaša soka od narandže obezbeđuje dovoljnu dnevnu količinu vitamina
C. Ipak, nemojte se ograničiti na ovu vrstu soka, već isprobajte i
druge, egzotičnije varijante, koje sadrže i vitamin C i druge hranljive
elemente. Raznovrsnost je uvek poželjna. Probajte, recimo, sok od
crvenog grejpfruta, umesto od žutog (tamnije voće je efikasnije u borbi
protiv holesterola).
Kada birate sok u prodavnici, obavezno pročitajte šta piše na
etiketi. Zdravi su samo pravi sokovi, koji su stoprocentno napravljeni
od voća, bez dodatnih sokova ili slatkog sirupa sa visokom količinom
fruktoze. Od svih ostalih ima više štete nego koristi. Ako su glavni
sastojci napitka: voda, mnogo šećera i veštački ukusi, bolje je da
takav "sok" zaobiđete. Ali, dodatni vitamini, minerali i vlakna
predstavljaju zdravstveni bonus.
Ipak, ni sa sokovima ne treba preterivati. Iako su zdravi,
osvežavajući i prijatnog ukusa, često i prirodni sokovi mogu sadržati
dosta kalorija i prirodnih šećera. Ako niste pažljivi, to se može
negativno odraziti na vašu liniju.
Sokovi su zdravi, ali ih treba dobro izabrati i biti umeren.
Krstarica
voćem i povrćem. Dodajete kupine u ovsenu kašu, pravite picu sa
spanaćem i jedete puno salate uz pomfrit. Ipak, i pored sveg truda,
moguće je da spadate u 70% odraslih osoba koje ne uspevaju da uvrste u
ishranu preporučenih devet porcija ovih namirnica (četiri puta dnevno
po pola šolje voća i pet puta dnevno po pola šolje povrća).
Upravo zbog toga, mnoge osobe u ishranu uvrste sok, od voća ili povrća.
Uopšteno govoreći, sokovi su dobri za zdravlje, iz više razloga. U
skorije vreme, u Američkom medicinskom magazinu objavljen je članak o
dobrobitima soka. U njemu je obznanjeno da ljudi koji piju više od tri
čaše soka nedeljno imaju za 76% manji rizik da obole od Alchajmerove
bolesti - ali ne bilo kog soka, već soka koji sadrži visoki procenat
polifenola - antioksidanta koji se nalazi u grožđu, grejpfrutu,
borovnicama i jabuci. Takođe, neki sokovi bogatiji su hranljivim
sastojcima nego sastojci od kojih su nastali.
Loša strana sokova: često sadrže više šećera i kalorija nego voće, a
manje vlakana. Stručnjaci kažu da je zato najbolje napraviti
kombinaciju voćnih i povrćnih sokova i pravog voća i povrća. Tako
možete unositi dovoljno propisanih hranljivih sastojaka dnevno i
umanjiti zdravstvene rizike.
Čaša soka od narandže obezbeđuje dovoljnu dnevnu količinu vitamina
C. Ipak, nemojte se ograničiti na ovu vrstu soka, već isprobajte i
druge, egzotičnije varijante, koje sadrže i vitamin C i druge hranljive
elemente. Raznovrsnost je uvek poželjna. Probajte, recimo, sok od
crvenog grejpfruta, umesto od žutog (tamnije voće je efikasnije u borbi
protiv holesterola).
Kada birate sok u prodavnici, obavezno pročitajte šta piše na
etiketi. Zdravi su samo pravi sokovi, koji su stoprocentno napravljeni
od voća, bez dodatnih sokova ili slatkog sirupa sa visokom količinom
fruktoze. Od svih ostalih ima više štete nego koristi. Ako su glavni
sastojci napitka: voda, mnogo šećera i veštački ukusi, bolje je da
takav "sok" zaobiđete. Ali, dodatni vitamini, minerali i vlakna
predstavljaju zdravstveni bonus.
Ipak, ni sa sokovima ne treba preterivati. Iako su zdravi,
osvežavajući i prijatnog ukusa, često i prirodni sokovi mogu sadržati
dosta kalorija i prirodnih šećera. Ako niste pažljivi, to se može
negativno odraziti na vašu liniju.
Sokovi su zdravi, ali ih treba dobro izabrati i biti umeren.
Krstarica