Postoji mnogo različitih stanja koje smatramo mentalnim poremećajima, u blažem ili težem obliku. Pomenućemo najčešće.

Anksiozni poremećaji: ljudi kod kojih se javlja ova vrsta
poremećaja reaguju na izvesne objekte ili situacije sa strahom i
strepnjom. Psihološki znaci preterane anksioznosti jesu: jak osećaj
nervoze, lupanje srca i preznojavanje. Osobe sa ovim tipom poremećaja
ne reaguju adekvatno na mnoge situacije i ne mogu da kontrolišu svoj
osećaj anksioznosti, tako da im on ometa normalno funkcionisanje. U ovu
grupu poremećaja spadaju: posttraumatski stres, opsesivno-kompulzivno
ponašanje, panični napadi, jaka anksioznost u socijalnom okruženju i
specifične fobije.
Poremećaji raspoloženja: ovi poremećaji podrazumevaju
dugotrajni osećaj tuge ili preteranog ushićenja, ili pak nagle prelaze
iz ektremne sreće u ekstremnu tugu. Najčešći poremećaji iz ove grupe su
depresija, manija i bipolarni poremećaj.
Psihotični poremećaji: ovo je teža vrsta mentalnih poremećaja
i podrazumeva poremećeno razmišljanje i svesnost. Najčešći simptomi
psihotičnih poremećaja su audio ili vizuelne halucinacije, kada osoba
vidi predstave ili čuje glasove koji nisu stvarni, kao i zablude -
lažna verovanja koja bolesna osoba doživljava kao istinite, uprkos
dokazima koji govore suprotno. Primer psihotičnog poremećaja je
shizofrenija.
Poremećaji u ishrani: ovi poremećaji podrazumevaju ekstremna
ponašanja, stavove i osećanja u vezi s hranom i telesnom težinom.
Najčešći poremećaji su anoreksija i bulimija.
Poremećaji u kontroli nagona i bolesti zavisnosti: ljudi sa
ovim poremećajem nesposobni su da se odupru bolesnoj potrebi da naude
drugim ljudima ili sebi. Primeri poremećaja u kontroli nagona su
piromanija (bolesna potreba za podmetanjem požara), kleptomanija (nagon
za krađom), kompulzivno kockanje i dr. Predmeti bolesti zavisnosti
najčešće su alkohol i droga. Često, ljudi sa ovim poremećajem postaju
toliko opsednuti predmetom svoje zavisnosti da počinju da ignorišu
emotivne veze i odgovornost.
Poremećaji ličnosti: ljudi sa ovim poremećajem imaju
ekstremnu i neprilagodljivu ličnost, što rezultuje raznim problemima u
školi, na poslu ili u socijalnim vezama. Generalno, obrasci ponašanja
ove osobe veoma se razlikuju od očekivanja okoline i toliko su rigidni
da ometaju normalno funkcionisanje. Primeri su asocijalno ponašanje,
opsesivno-kompulzivni poremećaj i paranoja.





Krstarica

Poremećaji raspoloženja: ovi poremećaji podrazumevaju
dugotrajni osećaj tuge ili preteranog ushićenja, ili pak nagle prelaze
iz ektremne sreće u ekstremnu tugu. Najčešći poremećaji iz ove grupe su
depresija, manija i bipolarni poremećaj.


ovo mi se nazalost desilo jednom