Poznata srpska glumica Sonja Savić (47) preminula je sinoć oko 22.00 sati u stanu u Kursulinoj ulici broj 23. Hitna pomoć je na mesto nesreće stigla veoma brzo ali je, nažalost, bezuspešno pokušala reanimaciju.
Kako „Blic“ nezvanično saznaje, Sonju Savić je pronašao komšija koji je i pozvao policiju i Hitnu pomoć. Lekari nisu imali uspeha i mogli su samo da konstatuju smrt poznate glumice. Zatim su došli i policajci koji su obezbedili zgradu zatvorivši ulaz.
Inače, ljudi koji su poznavali Sonju kažu da se poslednjih godina povukla u sebe i da se sve manje bavila glumom. Takođe, dodaju da je mnogo patila za svojom generacijom i članovim kultne rok grupe „EKV“. Poslednji javni nastup Sonja Savić je imala prošle nedelje na RTS i to baš na dan rođenja Milana Mladenovića, osnivača „EKV“ gde je sa gledaocima razgovarala o duhu prošlih vremena.
Rođena da glumi
Sonja Savić rođena je u Čačku 15. septembra 1961. godine. Glumom je počela da se bavi u amaterskim društvima i veća sa 16 godina debitovala je u "Leptirovom oblaku" 1977. godine. Glumu je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti 1982. godine, a za sporednu ulogu kafanske pevačice u filmu Bore Draškovića "Život je lep" 1985. godine dobila je i nagradu na festivalu u Veneciji.
Igrala je u nizu filmova i televizijskih serija, a široku popularnost stekla je 1983. sa ulogom Dečke u "Šećernoj vodici" Bate Prelića, koja je ubrzo stekla kultni status među pripadnicima njene i mlađih generacija.
Snimala je sa rediteljem Slobodanom Šijanom film "Davitelj protiv davitelja", a sa Mišom Radivojevićem erotski provokativnu "Unu" po romanu Mome Kapora, u kojoj joj je partner bio Rade Šerbedžija.
Tokom devedesetih ostvarila je zapažene i svaki put drugačije uloge u filmovima "Mi nismo anđeli", "Uvod u drugi život", "Ni na nebu ni na zemlji", "Urnebesna tragedija", "Tango je tužna misao koja se pleše"... Početkom ove decenije na saradnju ju je pozvao slovenački reditelj Jan Cvitkovič, impresioniran njenim specifičnim talentom. Snimili su "Hleb i mleko", za koji je on dobio "Zlatnog lava" za najboljeg debitanta u Veneciji (2001), a zatim i film "Od groba do groba", koji je postigao uspeh na međunarodnim festivalima.
U Srbiji je u novije vreme imala glavnu ulogu u filmu Milutina Petrovića "Jug jugoistok" (2005).
Ove godine publika je mogla da je vidi u sedam repriziranih epizoda televizijske serije "Vratiće se rode" u liku Darinke.
I pored bogate filmografije, koja broji više od 50 filmskih i tv naslova, Sonja Savić je smatrala da je zanemarena i nedovoljno shvaćena na ovdašnjoj kulturnoj sceni. U poslednjih desetak godina povremeno se povlačila iz javnosti i posvećivala alternativnoj umetnosti u oblasti eksperimentalnog filma, teatra, muzike i multimedija.
Odbacivala sve tabue
Sonjin privatni život, prema pisanju štampe, ali i prema njenim izjavama, nije bio sređen u klasičnom smislu te reči. Odbacivala je sve tabue, oštro kritikovala svako licemerje i, kako je ocenjivala, opštu čamotinju i žabokrečinu kulturnog establišmenta. Govorila je da se, kada bi mogla ponovo da bira, ne bi odlučila za glumačku profesiju, ali da bi svakako bila slobodni umetnik.
"Svi su me zaboravili"
U jednom intervjuu, koji je 2006. godine dala za Blic, Sonja je pričala o tome zašto je dugo nije bilo u javnosti:
"Ma mene su svi u Srbiji zaboravili. Svi su zaboravili da Sonja Savić postoji. Sete se ljudi iz Zagreba da me pozovu, a ne sete me se iz Beograda. Nepravda. O tome vam pričam. Sve oko nas je velika nepravda. Duguju mi pare za mnoge filmove. Evo, nedavno sam radila predstavu 'Čekajući Godoa'. Mislite da mi je Ministarstvo platilo? Ne, nije. Čekam već nekoliko meseci da mi plate. I posle se ljudi pitaju zašto me nigde nema. Nisam ja kriva što me nema".