OSNOVI O UZGOJU KAKTUSALetnja stanistaOd proleća do jeseni tj. za vreme trajanja vegetacionog perioda kaktusima je potrebno što više svetla. Mesto gde nameravamo da gajimo kaktuse moramo izabrati tako da biljke što duže budu obasjane suncem. Idealno mesto za kaktuse je ono koje sunce obasjava čim zagreje, ali da ih može obasjati i kada zalazi. Tako idealnih mesta nema mnogo, naročito u gradovima. Ako tako nešto ne može da se obezbedi, treba znati da je prepodnevno sunce uvok povoljnije od popodnevnog. Zato su i bolji jugoistočni nego jugozapadni položaji. Za kaktuse je pored neposrednih sunčevih zraka za vegetaciju važna i odbijena (reflektovana) sunčeva svetlost i toplota. Otud, u stvari, uspešno gajenje kaktusa u sobi pored prozora i nije moguće. Kad kaktus iz takvih uslova prenesemo napolje izvan prozora odmah zapažamo promene nabolje. Međutim, sasvim je drugačije u zgradama, gde su oba prozorska stakla umetnuta u jedan ram, jedno blizu drugog. Iza takvog prozora kaktus će se osećati isto tako prijatno kao i izvan prozora. Starije zgrade imaju međuprozorski prostor gde se mogu zgodno smestiti delovi naše kolekcije, naročito tamo gde se i prozorski kapci otvaraju napolje.
Zimska stanistaZa vreme vegetacionog mirovanja za kaktuse je najbolje ako u prostoriji za prezimljavanje ne vlada visoka temperatura. Pri blago visokoj toploti kaktusi bi rasli i bez zalivanja, iscrpljivala bi se rezervna voda napunjena za vreme rasta kaktusa, te bi oni rasli u visinu, izdanci bi bili bledi, a bodlje gornjeg članka ne bi izrasle. Takve kaktuse možemo često videti u toplim stanovima ili u radnim prostorijama gde se tokom zime izdužuju i deformišu. Kada su u pravilno temperiranoj prostoriji mogu biti i nekoliko meseci bez svetlosti.
U stanu dakle, radi prezimljavanja možemo držati kaktuse u svakoj prostoriji gde se ne loži i gde nije prehladno. Problem se javlja sa smeštanjem kaktusa u modernim stanovima gde postoji centralno grejanje - gde nema hladnije prostorije. Postavlja se pitanje šta tada uraditi? Da se biljke ne bi deformisale postupićemo na sledeći način:
Kaktuse ćemo prineti što bliže izvoru prirodne svetlosti i zalivati ga, ali vrlo retko i pomalo na svakih 20-30 dana, tj. svesti njegov rast na minimum. Tako se kaktus neće deformisati, ali nam neće ni cvetati naredne godine ako je dostigao period zrelosti. Mada je bolje odreći se gajenja kaktusa prilagođenih na hladnoću.
Još jedna mogućnost je prostor između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora gde možemo gajiti neke vrste prilagođene na hladnoću. Tu mogu biti raspoređeni kaktusi u nekoliko nivoa. Ako se predviđa jače zahlađenje otvorimo unutrašnje prozorsko krilo. U vreme dužih i jačih hladnoća sve biljke privremeno premestimo u sobu, kada taj hladni talas prođe, vratimo ih ponovo među prozorska stakla.
Staklenik je svakako jedan od najboljih načina za zimsko stanište kaktus. Pošto ga moramo zimi grejati, jednostavno namestimo termostat na optimalnu zimsku temperaturu koja iznosi 5-10°. Ljudi koji se bave kaktusima, snalaze se na različite načine da bi svojim ljubimcima obezbedili što bolje prezimljavanje. Mi smo vam ovde naveli samo neke od mogućnosti.
Priprema supstrataZemlja za kaktuse mora u hemijskom pogledu da ima zastupljene sve makro i mikroelemente:azot, fosfor i kalijum kao i ugljenik, vodonik i kiseonik. Svi ti elementi moraju se nalaziti u takvom obliku da biljka može da ih primi i to u odgovarajućim, dovoljnim količinama. Važna je i hemijska reakcija zemljišta. Zemljište ne sme biti ni sa suviše kiselo, niti sa suviše alkalnom reakcijom. Za većinu kaktusa najpovoljnija je slabo kisela reakcija zemljišta čija je pH vrednost oko 6, ali i tu ima izuzetaka.
Što se tiče fizičkih i mehaničkih osobina zemljište za kaktuse mora biti vazdušasto i propusno, s tim da sadrži dovoljnu količinu finih, sitnih čestica humusa. To se može postići mešanjem nekoliko osnovnih supstrata:
Treset: ako je čist i nije obogaćivan ima veoma malo hranljivih materija, veoma je kiseo i porozan. Dobro zadržava vodu i hranljive materije.
Kompost: nastaje raspadanjem lišća. Njegove osobine zavise od vrsta lišća čijim je raspadanjem nastao. Najbolji je bukov kompost iz šuma sa krečnjačkom podlogom, ima neutralnu reakciju. Kompost od hrastovog i kestenovog lišća je kiseo.
Kompost četinara: ovaj kompost raspadnutih četina (iglica) bora ili jele je znatno kiseo i dodajemo ga alkalnim supstratima. Zamenjuje treset od koga je bolji.
Stajnjak: je najbolji od goveđe prostirke. Što je stariji i pregoreliji to je bolji. On ima neutralnu do slabo alkalnu reakciju.
Pesak: upotrebljavamo za poboljšanje zemljišnih mešavina.
Komadi sitne cigle: takođe poboljšavaju fizičke osobine zemljišta. Pesak i izdrobljenu ciglu dodajemo u mešavine za kaktuse najmanje jednu trećinu, a za osetljive vrste i više, ponekad čak 90%.
Napomena: zdrobljene ciglice isprati od prašine koja povećava alkalnost.
Osnovnu mešavinu za kaktuse sastavljamo na sledeći način: 2-3 dela treseta ili pregolelog lišća četinara; 1,5 deo peska, 1,5 deo isitnjene cigle, 2 dela pregorelog stajnjaka. Ovu osnovnu mešavinu možemo izmeniti dodavanjem ili oduzimanjem nekih elemenata, već prema tome za koje kaktuse je predviđena. Tako na primer: za cereuse dodajemo kompost, za mamilarije (uglavnom bele) odvadimo treset, a dodamo isitnjenu ciglu. Za astrofite npr. krečnjački kompost i od 70-80% peska i isitnjene cigle.
Biljku možemo i nezavisno od supstrata, zalivati specijalnim đubrivom za kaktuse u periodu vegetacije i to jedanput u 20 dana.
Posude za sadjenjeTradicionalne saksije od pečene gline imaju mnogo nedostataka: zemlja u malim saksijama se brzo suši - tako da je moramo stalno zalivati. Međutim, ni stalno zalivanje ne vredi mnogo, jer su zidovi saksije jako porozni te upijaju vlagu iz korenovog sistema. Nastaje strujanje vlage u pravcu zidova saksije, a zajedno sa vlagom putuju i rastvorene hranljive materije. Za tim strujanjem povodi se korenje koje se oko zida saksije veoma razgrana, a zatim sklupča, tako da stalnim zalivanjem supstrat gubi svoju hranljivu vrednost.
U praksi je danas mnogo praktičnije i korisnije za kaktuse upotrebljavati neporozne plastične posude. Ove saksije su lagane, ne razbijaju se, tanjih su zidova i još ako su četvrtaste na istu površinu možemo smestiti za 20% više kaktusa nego ako su posude od pečene gline. Jedino što je potrebno ako su (a jesu) obično neke tamne boje (crne, braon) zaštititi na neki način od prejakog sunca, tj. od prejakog zagrevanja.
PresadjivanjeKaktuse obično presađujemo u proleće. Zemlja u koju kaktus presađujemo ne treba ni da je suviše mokra, ni mnogo suva. Presađivati ih možemo ne samo u proleće, već i pri kraju letnje stagnacije, tj. krajem jula i početkom avgusta. Za kaktuse koji cvetaju u proleće to je čak i bolje. Sve biljke presađene u pomenutom vremenu još do jeseni veoma dobro rastu, često bolje nego one koje nismo presadili. Prilikom sađenja moramo se držati nekih osnovnih pravila. Važno je da su žilice korena dobro raspoređene. Velika je greška ako su žile korena presavijene ili čak okrenute nagore. Takvi kaktusi prinudno "sede". Ako je koren dugačak, bolje je da ga malo podrežemo. U tom slučaju ne sadimo biljku odmah, već je ostavimo da leži na suvom mestu da rane zarastu, a tek posle toga je sadimo. Sledeće pravilo je da staru zemlju odstranimo Ako je zemlja zalepljena za koren, nastojimo da je oprezno odstranimo i možemo se poslužiti nekom četkicom.
U svakoj posudi za sađenje moramo obezbediti oticanje suvišne vode. Obavezno je na otvore saksije staviti drenažu, tj. krhotine stare saksije. Krhotine položimo uzdignutom stranom nagore, kako bi voda kod njih mogla slobodno proticati.
Tehnika sađenja u saksiju: levom rukom držimo kaktus na potrebnoj visini, desnom nameštamo koren da slobodno visi - zatim uz koren sipamo supstrat. U loncu ne smeju ostati nikakve šupljine. Da bi supstrat dopro do korenčića pomažemo se ili nekim drvcetom ili, još bolje ručicom supene kašike. Sve to radimo pažljivo pazeći da ne oštetimo koren. Na kraju lonac malo lupnemo sa strane, dnom lupimo o dlan leve ruke, a supstrat dopunimo do vrha naokolo. Zemlju oko korena nikad ne sabijamo.