Evo nekih primera:

1.Vole se,zajedno su vec tri godine.Kako vreme protice,ona oseca kako ljubav iz njenog srca polako izcezava.U ocima joj se gubi onaj sjaj,njegov dodir joj vise ne prija,vise ne oseca nista prema njemu i zeli svoju slobodu nazad.

2.Drugarica vam pozajmi svesku koju treba da joj vratite u utorak.Smeteni s uma donosite joj u sredu i ona dobija jedinicu.Vas argument je kako svakom moze da se desi da zaboravi.Isto to se desi i vama-dobjate jedinicu jer je sveska ostala kod drugarice.Pocinjete da vicete na nju i tu se sa njom posvadjate.

Eh sad...Poenta ovih primera koje sam navela jeste da stavite sebe
-u prvom primeru,u poziciju devojke,zatim u poziciju decka
-u drugom primeru,u poziciju vas koji ste dozvolili sebi da zaboravite svesku,a zatim prekoreli drugaricu zbog iste stvari.

Da li biste bili sposobni da slobodu koju zelite sebi date i drugom cak iako znate da cete patiti?
Da li biste bili sposobni da tu slobodu date nekome cak iako ce ona na bilo koji los nacin uticati na vas?

U prvom slucaju, mislim da ne bi mogla da budem takva da nastavim sa tom vezom da ga ne volim vise.... To je da sam na curinom mjestu, a da sam na momkovom... hmmm... Pa ako bi primjetila da se ona ponasa tako hladno, vjerovatno bi joj dala slobodu, jer ja tu ne mogu nista da promijenim, koliko god to bilo lose za mene mislim da bi se losije osjecala da nista ne kazem u vezi toga...

A za drugi primjer, desavalo se vise puta nesto slicno, ne meni, neko meni nesto tako uradi ne javi mi nesto i zbog toga ja ispastam, ali isto mi se moze desiti da ja to nekome uradim, svi grijesimo, ali onda nemam pravo da se derem na nekoga ako ja to sama radim... Iako to mnogi rade, ne bi trebalo da urlicem na nekoga jer mi je uradio nesto sto i ja sama ponekad radim...

1.Vole se,zajedno su vec tri godine.Kako vreme protice,ona oseca kako ljubav iz njenog srca polako izcezava.U ocima joj se gubi onaj sjaj,njegov dodir joj vise ne prija,vise ne oseca nista prema njemu i zeli svoju slobodu nazad.

2.Drugarica vam pozajmi svesku koju treba da joj vratite u utorak.Smeteni s uma donosite joj u sredu i ona dobija jedinicu.Vas argument je kako svakom moze da se desi da zaboravi.Isto to se desi i vama-dobjate jedinicu jer je sveska ostala kod drugarice.Pocinjete da vicete na nju i tu se sa njom posvadjate.

U prvom primeru,da se stavim u poziciju dečka .. pa šta znam..ovo što bih mogla nnekako odgovoriti,rekla bih iz prepostavke..ipak,to bih najbolje znala kad bi došao taj trenutak,a neće doći jer nisam taj pol..uostalom,pa pustila bih je da ide.. ipak,nije jedina devojka na svetu ..zašto nju maltretirati,a samim tim i sebe,znajući da me ne voli.


Drugi primer..na žalost desilo se 2-3 puta..ali ne tako često da bih urezala u sećanje ..to je najgore.. krivimo drugaricu za neku grešku,koju smo sami počinili pre .. ipak,treba gledati realno..

Uostalom,ovaj drugi primer..može li neko da objasni kakve veze ima to sa slobodom?.. Ne prebacujem ništa,tražim kratko objašnjene,posto nemogu da povežem kockice

Pa ti si sebi dala tu slobodu da zaboravis svesku...A na nju si vikala jer je ona zaboravila,pritom se to i tebi desilo.Da li sada kapiras?

Aha

Mislim da bih,ako stvarno volim cijelim srcem

U prvom slucaju, da sam na curinom mestu, mislim da nebih mogla da budem u vezi sa nekim, koga vishe nevolim! A da sam na momkovom mestu, pa sta znam, kad bih primetila da se sve ohladjuje medju nama, sigurno dala bih slobodu, bezobzira koliko bih to bilo teshko, mislim nije jedina na svetu, ima ih jos!

U drugom slucaju, desavalo mi se tako neshto nekoliko puta!