The Books of knjige :)

E ovde cu da vam postavim neke njihove tekstove :)
Uzivajte :)
Sve pravopisne greske su namjerno tu :)

II Pismeni zadatak iz The Books Of Knjige jezika
Cetinje u jesen

Počela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi, kao i u svakoj jeseni.
Meni ih je žao, ali Zivku Orlandiju baš i nije. On često kaže da tako
mora i tako treba. A kad mu je brata majka gađala među rogove nije tako
mislijo. Domaćice spremaju zimnice. Ja sam srećan. Grad je pun lišća, a
tata kaže da bi smećari trebali da idu u k***c jer je ovo već treća
jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva struja u
kuću, pa mama kaže za elektro - distributere: "To su jedna g***a!", a
nije mislila na tom načinu kad ni je kuća bila puna struje.

Ove jeseni i ja sam kao i mnogi drugi smo se zaljubili u istoj curi. To je
mala, od pašanoga mi Vera. Ja je zovem Vjera, jer me stid da se odvajam
od društva.

I ove jeseni tice su pošle na jugu. Rode i vrapci i slavuji su ostale.
Meni ih je žao jer su one male i nezaštićene, pa bi ih mnogi mangupi
mogli ubiti namrtvo. Đed kaže da su one ptičiji proleterijat, a nije
tako mislijo kad nam se roda posrala na fiću, pa je fata do
Špadijerskoga vrha. Đed je tada slomijo nogu, a tu rodu je ubijo ujak
Vlado dva dana poslijed golijem rukama. On kaže da se branila ka čojek.
Meni je bilo žao, a žao mi je i đeda koi je slomijo nogu, ali žalije mi
je rodu jer je đed živ, a roda ne, a mislim da bi rodi bilo milije da
je ujak Vlado slomijo nogu, a da je ona ubila đeda pot Špadijerski vrh
(planina u Cetinje), mada bi mene bilo mrznije. Ja isto mislim da bi
najbolje bilo da se ujak Vlado posra đedu na fiću i da ga je đed ubio
šjekirom, ka što je tio babu jedne rede, a da se roda ne miješa. To je
radi toga što me je ujak Vlado (rak ga izijo), šklepijo u zastavu kad
sam prnuo pred direktorom Oboda, pa ga je bilo stid od mene. Od kad je
ubio rodu još mi je mrzniji.

Brat od tetke mi Vojo, je ka svake jeseni kupijo petarde kod Paljevića u Donje polje. Oni nemaju para za
leb pa prodaju petarde. Meni ih je žao. Baba kaže da su dobri ljudi, a
nije tako mislila kad su joj zapalili garažu đe je đed i njegovi
penzioneri igra fircik u pare. Jesen mi je još draga radi strika Zelja
što dolazi s broda. On je bogat čovek i dosta je zgodan. Svaki put s
broda dovede novu strinu, pa ode na brodu.

Poslijed ih mi teško izbačamo iz kuće. Neđo kaže da te žene šiljemo kod njega, jer mu
ih je ža da se svade s mamom po vas dan. A nije tako mislijo kad su mu
na kocku u Pećinu pošle tri plate pa je io u našu kuću.

Neznam što bih još pisao od jeseni, još sem da je volim i njeni plodovi nama đeci daju vitamine da bismo postali jaki.


RADENOVČIĆ SLAVUJKO VI_3


(3=)
potpis izbrčkan
obrati pažnju na genitivu. Tema promašena !!

Owo je jedan od boljih :)

III Pismeni zadatak iz The Books Of Knjige jezika

Rađen: Jedna moja avantura sa drugom mi Vojom

Ručno ______________________________________________________________

Ja sada posjedujem dvajest godina i studiram ekono -
miku preduzeća. Dobar sam studenat i ne koristim trikove da
bih polaga ispite, nego sve sam naučim, u studensku sobu.
Posjedujem više drugova od kojih mi se najljepše sviđa Vojo,
moj drug Vojo Šekarić, s koijem igram na fudbalu i šahu kada
nijesam s knjigom. Želim ovom prilikom da vi ispričam kako
smo ja i Vojo mi imali poginut put Budve, kad smo bili pjani,
s kolima škodom mi, od strika Zeta koi je tada bijo u ludnicu
zbog toga što je poubija sve čele staroga Vojina Bojanovića -
kralja narodnog melosa, jer su klale strinu za prkno. Do tada
sam se čudijo što je stari Vojin Bojanović - kralj narodnog
melosa strika nervira čestom izjavom da strina ima medeno
prkno. Poslije pogibije čela mi je bilo jasno.
Dogovorimo ti se ja i Vojo mi da idemo put Budve, da
bi počeli da jebemo, jer smo čuli da se dolje ljudi j**u
skoro svaku noć, a mi smo bili navikli da u Cetinje svaku noć
ništa ne jebemo, pa nas po malo i strah gušijaše, jer ne
znasmo što ne čeka. Ja rekoh da ću uzet strikovu škodu jer
strina neće primijetit, pošto od kad je striko u Kotor
(nijesam mu tio reć e je u ludnicu) stalno spava kod staroga
Vojina Bojanovića - kralja narodnog melosa (mislim na strinu),
pa će on vozit jer ima više godina (mislim na Voja). Te noći u
četvrtku mi se prikrasmo kući strika Zeta da bi ja ukra
ključeve od škode koi su imali privjezak od kože pa su
izgledali lijepo, a bili su u škaf od komode, đe ih je
nesrećni striko ranjavao i dok je bijo doma. Uđoh u kući koja
bi otključanijeh vrata, ka da me čekaše, a Vojo osta na izvan.
Kad uđoh čuh staroga Vojina Bojanovića - kralja narodnog
melosa đe stenje, ka da umire, a strina bješe čučnula pred
njim i drmaše glavu. Sigurno ga moli, mislijo sam, da oprosti
striku što mu pobi čele, a on jecaše podsjećen na pokojne
čele mu. Stari Vojin Bojanović - kralj narodnog melosa
odjednom toliko poče da puhti da sam mislijo e će preminut,
jer ga je strina sve brže molila tj. drmala glavom. Tako o
jadu zabavljeni nijesu me mogli viđet, i ja nadjoh ključeve
(u škaf, đe sam i mislijo) i odoh iz kuće ispraćen puhtanjem i
ropcom Staroga Vojina Bojanovića - kralja narodnog melosa.
Škodu koja je bila iza kuće im, izgurasmo na džadu jedno
dvajest meričkih cenata, a onda smijući se sjedosmo u njoj,
obradovani predstojećom avanturom nam.

Vojo upali motor pomoću ključa najdužeg od sviju i uz
malo problema, sa vožnjom mu, krenusmo ka Budvi. Na jednom
mjestu gdje ljudi stoje i stopiraju kola da bi ih taj što
stane vozijo do Budve viđesmo druga Tita, nacrtanog na
stijenu, Marka Ožegovića, jedno sedam-osam balega, dvanajest
ženskih i četri putne torbe. Vojo zakoči i primi Marka
Ožegovića koi mu bijaše mijo e su komšije. Kad je stao bijo je
ugazio škodom u jednu balegu, pa nam je guma smrđelja dalje uz
put. Mene je to nerviralo. Nerviralo me i to što Vojo slabo
vozi pa se škoda tulila i drmala. Drmala su se i auta drugih
ljudi, ali ona su bila parkirana pored puta, i iz tih kola su
pud nas sijevale guzice ka lude. Ja nijesam znavao šta to
znači, pa sam iskoristijo ćutanje u škodu da bih se čudijo.
Čuđenje mi prekide primljeni nam Marko Ožegović koi predloži
da on šjedne za guverner jer je Vojo tolko loše vozijo da se
ne mogijaše trpljet. Ja podržah prijedlog i Vojovo bunjenje
izgubi smisao. Zamijeniše se za mjesta i guzice pored puta,
što sijevahu, promicaše mnogo brže. Stigosmo u Budvi i Marko
pošto parkira auto u jednu kunetu zahvali se i ode, a mi
srećni i nasmijani krenusmo za nekim ljudima, jer nijesmo
poznavali Budvu. Dobro zapamtismo kunetu đe bješe škoda da bi
je poslije mogli nać. Onim ljudima što smo ih pratili svakih
pet minutah se priključivaše poneko, tako da se uskoro od
pratilaca pretvorismo u dijo grupe koi sa začelja ne vidi đe
ide, od onih ispred što dati vide đe idu. Ja i Vojo se
gledasmo zbunjeno, ali ćutasmo jer smo bili još đeca. Uskoro
dođosmo do neke kuće koja je bila vrlo lijepa. Uđosmo u njoj,
svi zajedno, oni pred nama, mi za njima i tada viđeh e je
kuća puna žena i ljudi đe pričahu jedni s drugima. Onda neko
upali muziku iz jednijeh zidova i ljudi prilazahu ženama i
poslije kraćeg razgovora vatahu se oko pasa i počinjahu da se
polako vrto po kući, zajedno. Ponovo sam se čudijo a i Vojo
je, bar tako mislim. Onda se poslije nekoliko minutah okupi
jedno deset ljudi u jednom krugu, uzeše jedan cigar i pušahu.
Čudilo me što svi puše jedan cigar, a izgledaju tako bogati,
ali i to u nizu čuđenja prekide novo. Ovo nastupi zbog ljudi
koi nosijahu tacne s pićem i nuđahu svima pa čak i meni. Ja u
početku ne uzeh ali čoek dolazaše svako malo, i ja viđeh e je
vjerovatno ljut pa uzeh jedno piće. Vojo uradi isto. Popismo
po malo i ošjetih e je čoek bijo stvarno ljut jer je piće bilo
užasno. Bilo mi je došlo da povrnem, ali Vojo vidjevši me đe
se mrštim reče:"To je alkohol, on ti je vazda ljut, ali mi ga
trebamo pit jer ćemo izgledat stariji". Poslije sat vremena
Vojo bješe baš dobro ostarijo, ma ni mene vrijeme nije
šteđelo. Tako ostarjeli mi stekosmo sigurnost u sebi i Vojo
predloži da pokušamo da jebemo nešto, jer evo već je kasno i
mi uskoro moramo put kuće.

Složih se ali kako nijesam znao o čemu se radi, sačekah
da Vojo prvi počne. Tada on priđe jednoj curi, pričahu jedno
tri-četri minuta, povremeno se nasmijavahu, a onda se ufatiše
oko pasa i za ramena i vrćehu se po kući. Rekoh sebi:"To ti je
jebanje jadan, ajde i ti". Krenuh put jedne cure, ali nijesam
znao o čemu se priča pred jebanje pa počeh da improvizujem.

"Zdravo", rekoh.

Ona me pogleda i ne reče ništa. Ja rekoh:"Rado bih
jebao s tobom, ali ne znam o čemu se priča ispred, pa bih ako
može da jebanje odmah pane". Ona se odjedanput prenerazi, oči
joj pozeljenješe, reče:"Džukelo raspala", i dovati me iz sve
snage rukom po mudi (jai). To me zabolje i ja ponovo počeh da
se čudim. Ona odmah ode. Čuđenje prekinuh zaključkom da bez
priče nema sexa, kako ću i ja zvat jebanje kad završim
fakultet, i odlučih da dok Vojo jebe još malo ostarim čekajući
ga. On jebade još jedno desetak putah i dođe svanjavanje vrlo
blizu noći i moradnulo se i poć. Odosmo iz te čudne kuće koju
su svi unutra zvali žurka i nađosmo kunetu a u njoj i škodu
poslije jedno dva sata.

Osjetno stari ni ja ni Vojo nijesmo znali kako se
desilo to da smo se odjednom našli na hirurško-akušersko
odjeljenje u bolnicu "Adolf Visarionovič Čerčil" u predgrađu.
Rekli su nam e smo bili pljani i da smo ubili kolima u krše i
krši u kola i da smo jedva izvukli živu glavu. Škoda je bila
uništena, a ja i Vojo smo ležali po petnajest dana u bolnicu.

Kada sad razmišljam od tome pada mi na pamet kako se
Vojo često smije kada priča ljudima o tome, kao i to da, da
smo tada poginuli, ja nikad ne bih moga studirati i biti dobar
čovek. Od tada sam jebao skoro puno puta, na svakoj žurki u
domu po više puta na noć i mogu vi reć da je jednostavnije kad
čoek ima priču, a Vojo zna i neki drugi način, koi je kaže
komplikovaniji ali ljepši. Dok vam i o njemu ne napišem neku
pričicu pozdraviću ve, i viđeste li kako ja i Vojo mi imasmo
poginut.



RADENOVČIĆ SLAVUJKO VI_3


(3=) potpis izbrčkan

Tema promašena !!

(Ne pominji jebanje u pismeni)

(1-)



CNreadCookie();

Nadam se da vam nije tesko da shvatite sta se govori u pricama (:
Evo jedna njihova reklama ---> http://www.thebooksofknjige.com/tbok/tv.php?subaction=showfull&id=1223036575&archive=&start_from=&ucat=3&
Jedna njihova pjesma, koju ste mozda i culi - http://www.thebooksofknjige.com/tbok/radio.php?subaction=showfull&id=1179708089&archive=&start_from=&ucat=1&

Pjesma Dzuli, narawno verzija TBOK (: http://www.thebooksofknjige.com/tbok/radio.php?subaction=showfull&id=1178758214&archive=&start_from=&ucat=1&

Pismeni zadatak-slobodna tema:)))

Kako sam izio g...o svakako

Bijo sam I ja nekad maleno dijete I tada zivijah skro mnijem zivotom, bas ka
I sad. Ali draga nastavnice bilo je I zajebanih dabna, bas ka I sad, u mom
djetinjstvu, napravljenom od 2.000 (slovima dvije hiljade dana) dana.
Ispricat cu vi jedan dozivljaj, tuzan alilogican, koi se zbijo kad smo ja I
Ljubinko Zilnik, moj pokojni drugar is djetinjstva, imali po ses (6 godina)
godina.
Ljubinko Zilnik, djecak iz komsijskih odaja bjese mirno dijete, republikanac
po poreklu (potice iz republike srpske), dobar drug, a najvise sto mi se kod
njega svidjase bjese se pokojna Vidosava - Vide Zilnik, njegova sestra,
inace kurva po lokaciji, kojoj sam cesto vidjao sise u njihovom stanu, dok
ih je masira pokojni Stanoje, strazar u IbarGenex, inace najbolji strazar u
pokojno Cetinje! Tolko bijase dobar strazar, da su ga sahranili u jednu
baraku na ulaz u groblje, tako da I sad radi taj sveti posa, I to mozda
dobro.
Vi iz uvoda vidjeste e su svi o koima se diskutuje pokojni, a kako je do
toga doslo sad cu vi pricat, I da vi odma recem da je za sve kriv pokojni
Stanoje, bog da mu dusu prostre, a kako Stanoje - lijepo.
Sad ces vidjet draga nastavnice.
Eo zavrsili smo uvod. Draga nastavnice, ti po sebe znas, e si zena, da kad
je neko kurva dobiva razne poklone I pare, pa je I pokojna Vidosava dobijala
svakojake djakonije kad bi je privija uza sebe djakon, igracke kad je cahu
jebat igraci FK Zemun, dobijala je I bruh kad je minavase upravni odbor
Moskovske elektroprivrede, ali najljepsi poklon ostavljan joj na koriscenje
bese prasak, bijeli prasak koi joj je davao pokojni Stanoje, Bog da mu dusi
prosto (na pipak). Taj prasak smo ja I pokojni Ljubinko vidjeli prvi put kad
su ga pokojni Stanoje I pokojna Vidosava, I jedno I drugo golijeh mudi
(jai), smrkali kroz slamcice od CocaCole (pice iz americke proizvodnje) u
nos, pa je poslije pokojni Stanoje skaka po pokojnoj Vidosavi s ormara,
nosio je po sobi, udara s njenom glavom u kacu sira, I nadasve je dobro
jeba, Bog da mu dusu prsti. Ja I pokojni Ljubinko cesto virijasmo u sobi kad
je pokojni Stanoje jeba pokojnu Vidosavu, I kroz osmjehe cesto konstatovasmo
e je njima mozda I lijepo, I da bi I mi trebali probat ti prasak, za koi sam
znava samo e se zove kralj kokaina. Tako pokojni mi Ljubinko Zilnik uidje u
sobi pokojne Vidosave I dugo trazase kralja kokaina, a ja ga cekah na strazi
pred sobom, pokojne Vidosave, pokojne kurve, I pred drugima. On izadje
poslijed jedno dva I po sata sav srecan, a u ruku drzase jednu kesicu u koju
lezase na ledjima popularni bijeli prasak, pokojni kralj kokaina.
Mi odosmo u mojoj sobi I prosusmo oni prasak na jednom ogledalu, vodjeni
memorijom na postupke pokojnog Stanoja I pokojne Vidosave, I izmrvismo ga
ziletom do minimuma tj. Maximuma. Onda uzesmo slamku, skidosmo se goli, jer
su tako I oni radili, Bog da im ono radi sa dusama, podijelismo kralja u
nekoliko linija I ja prvi poceh da uvukujem oni prasak u glavu, a zatim I
pokojni Ljubinko. Onda sjedosmo goli na trosjedu I ja ubrzo vidjeh Njegosa
dje svira ksilofon, go do pasa, zatijem druga Tita s krilima, dje leti na
liniji Ljubljana Kobilji do s govnom od stotinu kila u ruke. Zatim vidjeh
divnu sliku dje se Niksic seta pored Ljubovica s ocima punim duvana, zatim
strinu Bonju dje pisa u centar katunske naije I jos mnogo lijepih slika.
Pokojni Ljubinko bjese zapalijo sebe kosu I smijase se ka lud. Ja ga utulih
I mi se obukosmo I podjosmo napolju da bi se mozda I odmorili od vizija, a I
Ljubinko je mora kod doktora jer mu je glava bila malo izgorjela, sto on,
kad se otrijezni, ne zavolje bas. Mene se bilo svidjelo kako djeluje kralj
kokaina, za koi jos saznah e se zove droga Portoroz, ali primijetio sam da
je pokojni Ljubinko, kad je bio uzeo kralja, volijo ponesto da zapali, pa
mozda I svoju kosu.
Njegovi pokojni roditelji, ciko Marko I tetka Lukrecija Zilnici ga nisu
pustali iz kuce petnajes dana posto je zapalio kosu, a ja sam jedva ceka da
ga puste pa da opet ono radimo, samo sto bi tada pazijo da sto ne zapali, pa
mozda I svoju kosu. Ljubinka vidjeh poslije petnajes dana I odma vidjeh e je
I on raspolozen za novo smrkanje, samo kad ukrade Portoroz pokojnoj Vidi. To
se I desi u jednoj srijedi, oko cetiri popodne, kad pokojni ciko Marko I
teta Lukrecija spavahu po rucku, gore na sprat, a pokojni Stanoje I pokojna
Vidosava bjehu goli u nuznik, tako da njena soba bjese prazna, pa pokojni
Ljubinko uze prasak I mi podjosmo u njegovoj sobi da se minamo.
Pokojni Stanoje I pokojna Vidosava predjose u njenu sobu, I mi odlucismo da
smrkamo pa da mozda I virimo sta li rade. Uradismo sve kako treba I sav oni
prasak usisasmo nosom u glavu.
Ja odma vidjeh cetiri Hanke Paldum dje vijore ispred Vladina doma, za njima
nailazahu u koloni sestra Batriceva, hotel Onogost, neki vojnici koje su
posrale tice (rode), dva Cuneta Gojkovica na buzaru I veliki majstor tenisa
Vojin Hitler koi s ogromnijem klofacem u prkno drzase govore okupljenim
Tivcanima, pa mozda I primorcima.
Kad osjetih miris pecenja poceh da se smijem jer je to bila najljepsa
halucinacija, jer bijah I gladan, a onda se okrenuh I vidjeh pokojnog
Ljubinka dje se vatreno smije, jer bjese sebe zapalijo glavu I lijevu ruku,
I koliko vidjeh, uzivase. Odma zatim ufati se I zavjesa u vatri, pa krevet,
pa mozda I jos ponest, ali najbolje je gorio pokojni Ljubinko Zilnik, moj
bivsi drug iz djetinjstva. Ja posto vidjeh e ga ne mogu utulit, utekoh da se
I ja ne ufatim, ali prema sobi pokojne Vidosave Vide Zilnik se ne mogijase
proc, jer je vatra bila dosla I do tun. Rekoh sebe: "Izgore li ova kuca,
izgore!" , I utekoh u svojoj kuci I sobi oklen ne izlazih, sve dok za mene
ne dodje majka mi I s iskrenijem bolom mi rece e su Zilnici izgoreli, I da
bi treba mozda I plakat, sto ja odma podrzah suzom iskrenicom.
Milicija dva dana poslijed uhapsi Prdonjicu Milicica, piromana iz Budve, I
poslijed kraceg prepiranja ubise ga na trg hicom iz pistolja odlicne
proizvodnje, I tvrdjahu e je on zapalijo kucu pokojnih Zilnika, jer ga
pokojna Vidosava nije scela.
Ja mislim sad, kad vec imam deset godina, a moj pokojni drug Ljubinko Zilnik
jos uvijek ses godina, da sam izio *cenzurisano* zato sto nijesam reka miliciji da
je pokojni Ljubinko zapalijo sabe pa kucu, jer bi mozda I spasio pokojnog
Prdonjicu, ali sad je za to najkasnije. Mene ostaje jedno kajanje, jedna
paznja koju iskazujem na grobu pokojnih Zilnika I pokojnog Stanoja, koi I
dalje strazari na ulazu u groblju.
Vas nastavnice molim da o ovome nikome ne priznajete nista, I ako bi moglo
jedno 4+ jer bih volijo da imam tu ocjenu."
_________________

Sve je loše što se loše svrši

Ja sam bijo pogriješijo stotinama puta u svoje dječije dane, i prema sebe i prema drugima, i ža mi je zbog toga, ali što ću. Odijo sam prošlo ljeto u manastir, kad sam napunijo devet godina, da se propovijedim jednome popu, i da se on dogovori s' čikom bogom da li bi mi on oprostijo, preko veze, svoje grijehove, ali na po priče oni pop me je izbacijo iz manastira, i poslijed me je ubijo kršem u glavu, sve mu *cenzurisano*. Reka mi je da me ne može slušat, da sam džukela i da ću oditi u paklu, a ja njemu da mu se poseremo na bradu ja i Šljivo, moj drug Šljivo koi je najbolje sra, od sviju nas u razred. Onda me pop izbacijo, i ubijo kršem u glavu, a ja sam njega lebom gađa (jučeranjim), ali ga ne pogodih, a pop se zvao Ilarijon, a ja ne znam ni šta li to znači.
Zbog svih tih moijeh sagrešenja moja duša mlada pati li pati i meni je teško. Ipak, najteže mi je zbog jednoga grijeha prema mome drugu Šapčaninu, pokojnome Šapčaninu Volariću koi tragično pogibe, možda i mojom krivicom.
Šapčanin je bijo u razred do mojega, i bijo je najljepši, najpametniji, i sve najbolje se njemu dešavalo, ali ja sam bijo ljubomoran na njemu, i stijo sam da mu stanem na putu, pa možda i da ga uništim kao ličnost. Ja i on smo bill skoro najbolji drugovi, iako sam ga mrzijo mnogo, a od kad je izjebao Milevu, samo sam od osvetama nad njime razmišlja.
Tako sam naijo Klempa, njegovog bidzina (pasa) oho ljepila i on je umro u svoju kućicu, a Šapčanin je to pripisa Klempovoj bolesti, e je pokojni Klempo bijo srčani bolesnik, a i pio je nesrećik.
Onda sam mu pokvarijo kola bratova, kad sam izbušijo jedne rupe na pod od kola, i sve nešto curelo iz njih, i ujutro kad se Mikulić Volarić, menadžer Lijepe Krave, pjevačice iz Pljevalja, i Šapčaninov brat, surva niz Piramidu (čudno mjesto između Budve i Cetinja), i završijo u krlju (loše stanje kod čojeka), on je to pripisa lošoj vožnji brata mu, a mene je bilo banja. On je taj dan doša kod mene i reka: "Slavujko brat mi se surva niz Piramidu (čudno mjesto izmežu Budve i Cetinja), i eto ga u krlju, pa sam stijo da te zamolim, e su mi došli stričevi s' falimijama, da prenoćim kod tebe noćas i sjutra veče?", a ja mu rekoh: "Nema problema moj dobri i pošteni Šapčanine", a suza mi prkno orosi, zbog Mikulica, e je bijo u krlju, mada sam u sebe uživa.
Onda Šapčanin ode svome domu da donese četkicu za zubima, pidžamu i ostalo, a ja ujutru od zadovoljstva, e ću siguro smislit stravičan način da napakostim jadnome Šapčaninu koi i ne slućaše šta li mu se sprema, dok ulazaše preko vrata, zabrinut ali sa stvarima. Dok smo večerali mama i tata su pitali pokojnog Šapčanina od njegovome bratu, i od toj njegovoj krlji, i šta li je s' kolima, i još mnogo stvari, a on je ijo i odgovara, a onda upita mamu i tatu bi li se smijo istuširat prije spavanja, e mu je kosa strašno glibava, a i brat mu je bijo u krlju, tako da oni odma odobriše, a mene u taj momenat panu na glavu stravična ideja, i s'oduševljenjem poriljah ono malo mesa s' onoga pjata pred mnom.
Ja se onda digoh, toboš da se popišam, i podoh gore na sprat u kupatilo i u onu bocu od šampona usuh sonu kisjelinu, e mama š' njom klozetsku šolju čisti, promućkah, vratih oboje na svoje mjesto i vratih se dolje , da popijem čašu mlijeka po večeri. Kad završismo večeru, ja i Šapčanin, odosmo gore i on uđe u svoju sobu, prvu s' desne strane kupatila, a moja je bila odma do njegove, pa ja u njoj i uđoh. Bijo sam lega i pritajio se kad čuh da se otvaraju vrata od kupatila, i oduševih se. Jedva sam iščekiva da vidim šta li će se desit, kad čuh jaokanje, ka kad je babu Martu jeba jedan Čeh na Virpazar, samo to mi se Šapčaninov glas učini puno grubljim. Ja pomislih e je to od kisjeline, i izađoh toboš začuđen, da vidim šta li se dešava, i ima sam što viđet kad izljegoh iz sobe.
U hodnik je stoja najgrđi čojek na svijet i ropta. Bijo je bez kose, glava mu je dimila, a u desnu ruku je drža nos i lijevo oko koje mu ispade iz ruke kad me vide š' onijem drugim okom, pa povika: "Sine idi zovi miliciju, oni će dati znat što je ovo sa mnom", a onda riknu ka vo i uleće u sobu Šapčaninovu, koi kad vide to ruglo pred sobom skoči kroz zatvoreni prozor od straha, u stvari od sobe.
Onda se ono čudovište okrenu pud mene i poče da plače s' onijem okom što mu je bilo ostalo u glavu, mada su mu suze odile i iz ono rupe đe mu je prije stojalo ono drugo oko, jedno minut, a onda mu ispade i ono drugo oko i pade tačno pred moje noge. Ja se spustih da mu ga dofatim i vratim, i onda preneražen svatih zašto me je to zvalo sine, e sam mu oko pozna.
To je bijo tata, samo što se bijo puno promijenijo od kad sam ga ja zadnji put vidijo. Tada se pojavi mama uplakana, i uperi pištolj u tati, jer ga ne poznade bez kose, oči, nosa i brkova, i reče mi da idem da nađem oca e je ovo čudovište bacilo malog Šapčanina kroz prozor, i da je vjerovatno mrtav, ili je i on u krlju. Ja joj onda sve objasnih i nju ubi kap u glavu, a ona dok je padala opali iz pištolja, i pogodi nesrećnoga tatu, posred mozga, i on nesrećnik počinu.
Ja istrčah ispred kuće, đe je Šapčanin leža mrtav, i počeh da vičem iz svega mozga.
Onda su došle komšije i milicija, i ja nijesam bijo dobro. Ja od tada živim kod tetke i mrzno mi je što su tata i mama umrii, ali mi je ža i Šapčanina što je poginuo, a Milevu je prije nedelju dana Šljivo izjeba.

hehehehe