Ovaj muzički pravac nastao je krajem 60-ih godina prošlog veka, u Jamajci.

Za rege se kaže da je jedna od prvih internacionalnih muzičkih formi - od samog nastanka prihvaćen je i popularan širom planete.

Što se istorijata tiče, postoje razna oprečna mišljena. Jedni
smatraju da je rege čist, neprerađen zvuk Afrike i da evropska kultura
nije ni malo dirnula jamajčansko nasleđe. Sa druge strane, postoji
mišljenje da je upravo evropska, bolje rečeno engleska kultura (obzirom
na to da je Jamajka dugo bila engleska kolonija), izvršila ogorman
uticaj na nastanak rege rege ritma.
Ni jedno od ovih mišljenja ne može da stoji samo. Prava istina je
ta, da je jamajčanska muzika uvek kombinovala ritam Afrike i melodiju
Evrope. Neke hrišćanske crkvene pesme jamajčani su izvodili na svoj
način - naizmenično ponavljanje kraćih strofa, najčešće jedan glas vodi
dok ostali zatim ponavljaju i sve to praćeno snažnim ritmom. Osim
ovakvih "prerada" postojali su i pokušaji seoskih crnačkih bendova da
kopiraju evropsku muziku za igru, odnosno muziku koju su evropljani
igrali na svojim balovima. Kao osnovu koristili su narodne pesme
Jamajke i obično su se sastojali od dve gitare, bendža, flaute i
violine.Malo slobodnije govoreći, rege muzika nastala je zahvaljujući muzičkih pravaca kao što su ska i rokstedi.

Ska je već bio aktuelan u Jamajci početkom 60-ih. Njegovim
usporavanjem nastao je rokstedi, a kada se ritam rokstedija usporio za
još jednu "brzinu" nastao je muzički pravac koji danas znamo i nazivamo
rege. Pesma koja se obeležava kao prva pesma novostvorebog pravca je
kompozicija grupe The Pioneers iz 1967. godine - "Long Shot Bus' Me
Bet". I pored toga što su The Pioneers upravo to i bili, pioniri jedne
nove muzičke epohe, drugi će bend postati zaštitni znak rege zvuka.
Lako je pogoditi da su to upravo The Wailers predvođeni Bobom Marlijem.
Ne želim da ulazim u detaljisanja o Vejlersima i Bobu Marliju, oni
zaslužuju posebnu temu, obzirom da su ikone regea. Za neupućene, ako
takvih uopšte ima, ova sastav ispevao je hitove kao što su I shot the sheriff, Bufalo soldier, Iron Zion Lion i tako dalje.

U '70. i '80. godinama dvadesetog veka rege muzika doživela je
svoju veliku ekspanziju. U SAD konkretno, interesovanje za rege poraslo
je posle filma "The Harder They Come" iz 1972, u kome je glavnu ulogu
igrao Džimi Klif, takođe jedan od izvođača rege muzike. Može se reći da
je "beli rok svet" napokon prihvatio rege onog trenutka kada je Erik
Klepton obradio Marlijev hit "I shot the sheriff".
U Velikoj Britaniji rege je uzeo maha u drugoj polovini
sedamdesetih. Neki tadašnji DJ-evi puštali su rege ploče prilikom
svojih nastupa, a u pesmama pank-rok bendova poput Kleša i Rutsa
počinje da se oseća uticaj regea.
Osamdesetih će se javiti novi izvođači koji će postati svetski
poznati (UB40, Asward, Steel Pulse) i zahvaljujući kojima će napokon
1985. biti i ustanovljena Gremi nagrada za najbolji rege album. Tokom
prošlih godina ovu nagradu osvajali su: Jimmy Cliff, Steel Pulse, Ziggy
Marley (4 puta), Bunny Wailer (3 puta), Shabba Ranks (2 puta), Inner
Circle i mnogi drugi.

Rege ipak nije samo muzički pravac. To je jedan pravi društveni pokret utemeljen na idejama rastafarijanstva.

Rastafarijanstvo je veroispovest, pogled na svet i način življenja
koji karakteriše vraćanje izvornim vrednostima afričke kulture. Nastaje
1930-ih na Jamajci kao verski pokret, a širom sveta se javlja
prvenstveno kao društveni pokret i omladinska potkultura. Pripadnici
pokreta se nazivaju rastafarijanci ili raste.
Rastafarijanstvo je mešavina i hrišćanstva i judaizma, narodnih
predaja, legendi i mitova. Poštuju Boga koga nazivaju Jah,
najverovatnije prema Starom zavetu. Nemaju sveštenike već starešine sa
mudrošću i iskustvom, niti crkvu, jer je crkva u svakom čoveku. Oni
veruju da je telo hram, tako da nema potrebe graditi fizičke građevine.
Izvorni rastafarijanci žive u zajednicama, komunama u šumama i selima
Jamajke, dok raste pripadnici srednjeg staleža, uzimaju samo neka od
obeležja rastafarijanstva. Raste slave verske praznike, kao što su
etiopski Božić (07.01.), rođendan Boba Marlija (06.02.), rođendan Hajle
Selasija, itd.Boje zastupljene u rasta simbolici su crna, crvena, žuta i zelena.
Zelenu, žutu i crvenu boju, sa zastave Etiopije, su raste prihvatili
kao svoje boje. Tome su dodali i crnu boju koja se pojavljuje na
zastavi koju je dizajnirao Markus Garvi. Crna boja je boja Afrike.
Crvena predstavlja krv afrikanaca, prolivenu u borbi za slobodu. Žuta
predstavlja opljačkano zlato i bogatstvo njihove otadžbine. Zelena
predstavlja lepotu i vegetaciju Etiopije, obećane zemlje. Na zastavi se
često može videti i prikaz lava. Lav judejski predstavlja Hajla
Selasija, kralja nad kraljevima, kao što je i lav kralj svih životinja.
Selasije je nosio prsten lava judejskog, koji je posle njegove smrti
predat Bobu Marliju. Dalja sudbina ovog prstena je misterija, jer je
nestao posle Marlijeve smrti.

Raste se zalažu sa slobodu, poštovanje, jednakost i mir.


Današnje stanje na reggae sceni je poražavajuće za reggae fanove.
Reggae je izašao iz svoje prave forme, zaboravljeni su rastafarijanski
principi slobode, jednakosti i ljubavi. Reggae je postao samo još jedna
roba na kapitalističkom tržištu, a trebao bi da bude protiv njega. U
jednom interviju Benjamin Zepheniah, čuveni dub poetičar, je rekao:
"rege i rasta nisu dredobi i gandža", ali nažalost neki ljudi baš tako
gledaju na reggae. Njima je reggae posto moda, nešto što je trenutno
"in". Zaljubljenici u reggae prinuđeni su da žive u prošlosti uz stari
dobri roots reggae jer danas ima malo stvari koje još uvek dišu tim
(pravim) duhom.


E sad me zanima sta mislite o rege muzici? Za one koji ne znaju o kakvoj se muzici radi nek procitaju barem delic ovoga sto sam postavio pa nek mi kazu misljenje