Pa kad sam izasao iz majcine utrobe,video sam svetlo odjednom i neke cike sa kapicama i maskama kako me uzimaju u narucje
Salim se naravno,prva uspomena mi je bila kad sam pred caletom,kevom,bratom,starijom sestrom i djedom pevao neku smesnu pesmu jos za vreme bombardovanja,znao sam je napamet,ne secam se koliko sam godina imao al znam da sam bio jako mali i ta pesma mi se urezala u mozak,znam je i dan danas.Dobio sam veliki aplauz
Evo pesme
Ja vozim stelta 117a,
nevidljivog,
taj ponos NATO-a,
I gadjam bombama
po Srbima.
E, al' jedne noci primecen sam ja,
iznenada
uz pomoc radara,
il' neceg drugoga,
*cenzurisano* li ga.
Znam samo da me neko rosno zajeb'o,
kao ne radi im taj PVO.
More kad puce nesto odozdo
i razvali mi kvacilo,
nevidivljivo,
steltovo.
Buhahaaa - joj sta me snadje,
plakao sam ja.
Padao sam
dole prema njivama,
prepunih seljaka
sa... vilama.
Uh!
Olesice me ceta ratara,
kad me u'vate
negde usred atara,
zbog onog svetskog zandara
onog, onog Klintona!
Al srecom
evakuisan sam ja
sa 32 helikoptera
Kahm,
eh sad,
sto Srbi dole gledaju u mog
bombardera,
nevidljivog,
sta da radimo
srusenog,
slomljenog
i pokojnog.
More samo da sam znao ja za to,
da jos im radi taj PVO!
Ma niko ziv me nebi nater'o
da ratujem za neko tamo Kosovo,
jer nisam siguran
ni gde je to.
Ne, ja stvarno ljudi nisam siguran
i ne znam gde je to.
Gled'o sam neke mape ali znam samo da je tamo daleko.
I nek sad ide malo tamo onaj sto je mene tamo poslao!
Ja se dole ne bi' vise zadrzavao.
Radije bi' se vratio u svoj kolorado.
https://www.youtube.com/watch?v=z3sx5XnHd10