Mnogi medicinski strucnjaci smatraju da muzika
cini cuda u ublažavanju stresa, bola i straha i da utice na poboljšanje
raspoloženja i stimuliše pozitivne emocije.


Praksa terapije muzikom je uvedena kada su bolnice uocile emotivno i
fizicko poboljšanje koje je bilo vezano za slušanje muzike kod ranjenih
ratnih veterana tokom Drugog svetskog rata, a u novije vreme se ta
terapija pokazala efikasnom i kod ljudi koji imaju problem da izraze
svoja osecanja.


Americki naucici su došli do zakljucka da slušanje muzike samo sat
vremena dnevno može znatno da smanji tegobe kod bolesnika s hronicnim
bolom u ledjima ili zglobovima, a istraživanje kanadskih naucnika
ukazuje da mala deca koja pohadjaju muzicko obrazovanje imaju bolje
pamacnje i sposobnost ucenja.


Pozitivno dejstvo muzike potvrdjuje i primer Memorijalne bolnice
Moristaun, u kojoj harfistkinja Aliks Vajs svira pacijentima koji se
oporavljaju od operacije srca. Svakog dana Vajsova svira po dva sata
pacijentima koji su u razlicitim stanjima svesti, dok medicinske sestre
pomno kontrolišu pacijente koji se bude iz anestezije.


Obuceni terapeuti širom sveta muzikom pomažu ljudima na razlicitim
mestima - u školama, bolnicama, domovima za negu starijih osoba...
Muzikoterapauti moraju biti izuzetno muzicki obrazovani i svestrani što
se tice žanrova i u tom smislu cuveni bostonski koledž Berkli vodi
jedan od najvecih programa za obrazovanje muzikoterapeuta u Americi.