Prijem
od SEPULTURA Sub Mar 28, 2009 4:55 amSavrsenstvo divim se sam sebi sta sam napisao.
Prošlo je 17 minuta od kako ležim na hladnim pločicama kupatila. Onaj
peškir što je pao je natopljen plačom, smrdi na sapun, na nju.
Zamagljeno ogledalo mi menja lice, izvrće ga, sakati. Baš me briga.
Čujem kroz prozor komšijinu džukelu kako zavija, prodoran je zvuk što
mi para uši. Ne volim to, hoću da čujem SAMO tišinu i da druga strana
lica prestane da mi se smeje. Čujem reči, vidim reči, uzaludo plutaju
suprotnim tokom. Kako priđu, isto tako se udalje nazad mnogo više.
Žileti su pali dole, zalutao sam u fragmentima pesama o njoj... :
"otkucavaju koraci, svaki korak kao ubod u srce, i dalje verujem i
dalje grešim." Šalitra je otpala davno na crn tepih što je u hodniku,
nervira me. I stoji u hodniku, dalje ne može. Gulio sam magmu sa srca,
noktima prljavim, i sada mi je bolje. Krv se razlila svugde, pomešana
sa prašinom i smehom izdaleka. Od ovu prokletu pločicu se svetlost
sijalice odbija dirketno meni u oči, grebe me. Potseća me na
konju****N****ktivitis koji sam toliko voleo, a i dalje ga volim, mogu
tako reći. Napuštam um. Napustio. Putujem daleko, opet zaboravljam da
ne smem to da radim, ali neka, biće mi lakše. Kačiću se na krajeve kose
i ljuljati se preko mirisa ruzmarina što je ispod mene. Gaziću spaljenu
zemlju, a sutra ću čizme oprati. Grizem sebe, lepo je meso, živo je i
pomera se, zamisli, čak i boli, nema veze, barem je ukusno. Papuče su
mi taman stale na noge, a još mi je hladno. Krivo mi je što jesam. Sve
što se nalazi u meni jeste. Neverovatno. Ona se jebeno dere iz susedne
sobe da je na YouTube gledala neku babu što ne zna da ponovi reč
"aluminijum", a ona je tako jadna da ni ne zna da ponovi babine reči...
Mislim. Obrnuti redosled. Mali patuljci jedu zlato, a traže veprove u
rudnicima. Ja i dalje stopiram, niko nije stao još, malo njih je
prošlo, neka, biće... Do đavola, nema ih, svi su skrenuli levo. Ide
kamion bez vozača, a prikolica zaostaje 12 metara iza njega.
Hey, vrti se VIP feat. Sin - Kažu mi. Pesma je tako dobra, i mogu da je
mrzim. Na lep i grub asfaltski način joj kaže sve što krasi ženu. Sutra
treba da vratim dug, pa opet uzimam na ler. Kako ću se napušiti,
neverovatno! "Opet, kako se prca sa njim" - kaže Relja. Peče me ispod
očiju od plača, preterano. Posmatrao sam te kao sokola na nebu i video
sam tvoje oči.
Gle! Stani!
Tiše! To je E.R.C, čuj ovaj deo:
"Ja želim te,
Baš kao pre,
Trebaš mi, srce,
O, kako volim te."
Ima lep glas, ko je taj lik?
Stani sa čitanjem i pogledaj u prazan zid i reci mi šta vidiš. Inače,
ovo je zapovedna rečenica. Jesi li nekada mislio tako istavljao na
pirpa? E to ja sada radim. Hahaha, smeh koji nije. Ljubav koja se
rodila nije.
A leti ringlov lepo rodi plodom.
Prošlo je 17 minuta od kako ležim na hladnim pločicama kupatila. Onaj
peškir što je pao je natopljen plačom, smrdi na sapun, na nju.
Zamagljeno ogledalo mi menja lice, izvrće ga, sakati. Baš me briga.
Čujem kroz prozor komšijinu džukelu kako zavija, prodoran je zvuk što
mi para uši. Ne volim to, hoću da čujem SAMO tišinu i da druga strana
lica prestane da mi se smeje. Čujem reči, vidim reči, uzaludo plutaju
suprotnim tokom. Kako priđu, isto tako se udalje nazad mnogo više.
Žileti su pali dole, zalutao sam u fragmentima pesama o njoj... :
"otkucavaju koraci, svaki korak kao ubod u srce, i dalje verujem i
dalje grešim." Šalitra je otpala davno na crn tepih što je u hodniku,
nervira me. I stoji u hodniku, dalje ne može. Gulio sam magmu sa srca,
noktima prljavim, i sada mi je bolje. Krv se razlila svugde, pomešana
sa prašinom i smehom izdaleka. Od ovu prokletu pločicu se svetlost
sijalice odbija dirketno meni u oči, grebe me. Potseća me na
konju****N****ktivitis koji sam toliko voleo, a i dalje ga volim, mogu
tako reći. Napuštam um. Napustio. Putujem daleko, opet zaboravljam da
ne smem to da radim, ali neka, biće mi lakše. Kačiću se na krajeve kose
i ljuljati se preko mirisa ruzmarina što je ispod mene. Gaziću spaljenu
zemlju, a sutra ću čizme oprati. Grizem sebe, lepo je meso, živo je i
pomera se, zamisli, čak i boli, nema veze, barem je ukusno. Papuče su
mi taman stale na noge, a još mi je hladno. Krivo mi je što jesam. Sve
što se nalazi u meni jeste. Neverovatno. Ona se jebeno dere iz susedne
sobe da je na YouTube gledala neku babu što ne zna da ponovi reč
"aluminijum", a ona je tako jadna da ni ne zna da ponovi babine reči...
Mislim. Obrnuti redosled. Mali patuljci jedu zlato, a traže veprove u
rudnicima. Ja i dalje stopiram, niko nije stao još, malo njih je
prošlo, neka, biće... Do đavola, nema ih, svi su skrenuli levo. Ide
kamion bez vozača, a prikolica zaostaje 12 metara iza njega.
Hey, vrti se VIP feat. Sin - Kažu mi. Pesma je tako dobra, i mogu da je
mrzim. Na lep i grub asfaltski način joj kaže sve što krasi ženu. Sutra
treba da vratim dug, pa opet uzimam na ler. Kako ću se napušiti,
neverovatno! "Opet, kako se prca sa njim" - kaže Relja. Peče me ispod
očiju od plača, preterano. Posmatrao sam te kao sokola na nebu i video
sam tvoje oči.
Gle! Stani!
Tiše! To je E.R.C, čuj ovaj deo:
"Ja želim te,
Baš kao pre,
Trebaš mi, srce,
O, kako volim te."
Ima lep glas, ko je taj lik?
Stani sa čitanjem i pogledaj u prazan zid i reci mi šta vidiš. Inače,
ovo je zapovedna rečenica. Jesi li nekada mislio tako istavljao na
pirpa? E to ja sada radim. Hahaha, smeh koji nije. Ljubav koja se
rodila nije.
A leti ringlov lepo rodi plodom.
