Novozelanđanka Karen Kilgur provela je sedam užasnih sati, nakon što ju je njen četrnaestomesečni sin zaključao u orman.
Pošto joj je suprug bio na poslu, tridesetdvogodišnja Karen mogla je samo nemoćno da sluša lomnjavu raznih predmeta dok je njen sin neometano jurcao s kraja na kraj njihove kuće u Oklendu.
Kada je muž konačno oslobodio, Karen je rekla da je prva tri sata neuspešno pokušavala da polomi vrata i dozivala upomoć u nadi da će je čuti susedi, a potom se pomirila sa sudbinom i čekala da joj se suprug vrati sa posla.
Pošto joj je suprug bio na poslu, tridesetdvogodišnja Karen mogla je samo nemoćno da sluša lomnjavu raznih predmeta dok je njen sin neometano jurcao s kraja na kraj njihove kuće u Oklendu.
Kada je muž konačno oslobodio, Karen je rekla da je prva tri sata neuspešno pokušavala da polomi vrata i dozivala upomoć u nadi da će je čuti susedi, a potom se pomirila sa sudbinom i čekala da joj se suprug vrati sa posla.