Ambicije kod roditelja i dece

Poznato nam je da svi roditelji žele za svoju decu najbolje,ali nam je takođe poznato da znaju ponekad suviše da preteraju stim.Šta ako su preambiciozni,pa traže previše od deteta? tu već nastaje veliki problem..dete može izgubiti dodir sa realnošću i društvom,sedeći u sobi između četiri zida i učiti,kako bi zadovoljio svoje roditelje.To kao i svakom može da dođe glave,jednostavno dosadi...a to vodi bežanju od kuće,i zlostavljanje roditelja..vodi ka svakakvim glupostima.

Nekad ni sami roditelji nisu svesni koliko su ambiciozni,često iz razloga što su oni odrasli u strožijim uslovima i starim vremenima..
Treba praviti razliku od onoga šta roditelji žele,a šta dete...pa se može pronaći rešenje.

Da li imate ambiciozne roditelje?
Da li ste ambiciozan roditelj,i sta je po vama ambiciozan roditelj? (pitanje za roditelje)
Zasto treba biti ambiciozan roditelj?( pitanje za roditelje)
Koliko roditelji uticu na vase odluke?
Sta su po vama normalne ambicije?



Evo ja cu prva da probijem led...nažalost ja živim pod staklenim zvoncem..ceo život su me mazili pazili i ljubili..i rezultat je upravo da sam veoma razmažena..bilo ko nešto krivo da mi prebaci,odmah dižem prašinu..umesto da se borim..
Uvek sam dobro učila i bila odličan đak,kako bi me roditelji pohvalili..jer da sam loš đak..nikad nebi viđala drugarice..sada me povremeno puste da se prošetamo..ali u određeno vreme da sam kući..
pomalo me to nervira..

Ambicioznost je uvijek pozeljna

Roditelj bi svakako trebao biti ambiciozan, ali na prihvatljiv nacin prema djetetu. Znaci, ako se djetetu postave prevelike roditeljske ambicije, najcesce bude uzrokovan suprotni efekt.
Dijete treba poticati u smislu da samo pronalazi ambicije koje ga zanimaju, usmjeravati ga ka ambicijama i maksimalno pomagati u ostvarenju tih ambicija i biti podrska. Al opet, razlikovati podrsku i prisilu - nikad ne siliti, uvijek prikazati djetetu na neki nacin koji bi se njemu svidio i zanimao ga. Svatko ima trenutke kada bi odustao od neceg, tako i djeca, tu roditelji definitivno moraju biti podrska jer ako to zanemare veca je vjerojatnost da ce i dijete to zanemariti koje mozda ima talent ali je lijeno.

Pa... Nemam ja taj problem...

nemam takvih problema..

Pa imam ambicioznu majku,ona zeli da ja budem super djak,da mi soba uvek bude pod konac...Sto je po meni normalno,al ona nekad preteruje u svojim ocekivanjima i ne razume kad ta ista ne ostvarim.
Ona i ja,sto se tice odluka,uvek imamo neki dogovor...Moja je odluka,tj zelja,bila da ostajem napolju duze i ona mi je postavila granicu koja mi sasvim odgovara...Uzmimo to kao primer.
Normalne ambicije su po meni da ona zeli da uspem,da zavrsim skolu sa sto boljim uspehom,da postanem zrela - pod tim podrazumevam odgovornost,prihvatanje krivice,ispravljanje sopstvenih gresaka i ucenje na istim...

dobra tema da otvorim dusu. ovako, moji roditelji su uspesni ljudi, cale jedan od najcitanijih pisaca u srbiji, keva profesorka hemije, i oni ocekuju od mene da budem savrsenstvo, blabla... nisu oni strogi, samo dosta zahtevaju. u osnovnoj sam bio vukovac, sad u gimnaziji sam vrlo dobar za polugodje, izgleda.. i moji se ljute zbog toga. oni misle da ja uvek mogu sve, da ne pravim nikakvu gresku itd, i imam problem zbog toga.ima li neko pomoci za mene?

Ambiciozni su,mozda i vise nego sto treba.
Bilo je sve ok dok sam bila vukovac u osnovnoj i sad kad sam popustila u gimn. nastao je problem,jako tesko su to prihvatili.
Zaista ne mogu da ucim po ceo dan,znaci nema sile koja bi me naterala. :/
rain man u slicnoj smo situaciji,ali samo opusteno...reci da ces se potruditi koliko mozes i da ucis za sebe a ne za njih
Sasvim je normalno sto zele da budem bolji djak zbog upisa jednog dana na fax i uopste zbog moje buducnosti,ali zaista ne treba preterivati.
Nista nije lako i za sve treba uloziti odredjeni trud,sad...od nas samih zavisi kakav ce rezultat biti. :)
Napomenucu da sam zbog njih u gimn. a ne u dizajnerskoj sto je bila moja zelja,tako da cu fax sasvim sigurno upisati onaj koji zelim po cenu svega.
Nece niko uticati na moju odluku!

da, ali meni uspeh gimnazije nije toliko bitan, ja necu upisati neki vrhunski fax, mislim, mozda idem na microsoft poducavanje, ili marketing, ali sigurno cu upisati krimnialistiku.ma opet, preteruju ponekad.

ja imam ambicioznu mamu kojoj nista nije dowoljno dobro...ali ja sam wrlo ambiciozna tako da se cesto diobro slazemo sto se toga tice

Moji kazu,samo ti zavrsi skolu pa da i ti i mi odmorimo malo zivce

Nemam takvih problema...meni roditelji ukazuju na to sta je najbolje za mene....ali ne postavljaju mi uslove i dozvoljavaju mi da sama donesem vecinu odluka...

Moji nece niti mogu da odlucuju umesto mene,niti mi namecu svoju volju.Naravno da mi mama govori da ucim kada vidi da to krece da se odrazava na ocene ali ne preteruje.I sama sam dosta ambiciozna ali u granicama normale i moja mama to zna,ali ponekad mi dodje da me boli uvo za sve i onda mi ona skrece paznju.A tata mi nikad nista ne govori,njemu je najbitnije da sam ja ziva i zdrava

Pa ono,ja odlucujem o sebi,a ne oni...Msm i oni se pitaju,ali swe u granicama normale...
Ja moram biti swesna ziwota i toga da bez shkole nemam nishta...

Ma oni se prave da i zabole ali to je zato sto uvek imam sve 5ice a da sam los djak sigurno me nebi pustili da sama odlucujem

moji roditelji nisu upisali fakultete i zato su lose prosli u zivotu...muce se i ne zele da kroz to prolazimo ja i sestra...ali ja pre svih znam sta cu sa sobom i sta hocu od zivota...a njihove zelje su njihova stvar...postujem ja ih i uvazicu svako njihovo misljenje ali nece odlucivati umesto mene...