Kažu ljudi, bila je to obostrana ljubav na prvi pogled, svi su to videli osim njih samih. Voljela ga je i volio ju je, ali su oboje bili toliko tvrda srca da su jedno drugom terali inat i zbog najmanjih sitnica....

Patio je, plakao, ubijala ga je pomisao na to da mora dalje bez nje, da više nema povratka i da nisu jedno za drugo. Prošla je još jedna godina - volela ga je, preklinjala da joj pruži priliku, još samo jednu priliku. Odbijao ju je, grubo ju je odbijao - govorio joj da je nikada nije volio, da je bila samo prolazna avantura. Vlastite riječi koje je izgovorio boljele su ga kao da mu netko gura oštar nož kroz prsa, ali tešilo ga je to što je gledao njeno tužno lice i suze kako cure niz njeno lice. Suze u kojima je pisalo njegovo ime. Zašto je tako postupio, pitali su se svi, dobro su znali da te reči nisu istina - ali to je bila njegova istina. Samo je htio da ona oseti koliko mu je boli nanela, ona za koju je bio spreman učiniti baš sve, ali ona to nije znala (oboje su patili u tišini jer su bili previše ponosni priznati jedno drugom koliko su si potrebni).
Kažu - šutnja je zlato - ali za njih dvoje nije bilo tako, njih je šutnja uništila...

I sta sad ?

Sta vi mislite ovome?

Veoma mi je vazno

nikada ne treba cutati!!uvek treba biti iskren,treba reci sta osecas i kako se osecas...nemas sta da izgubis...neces pogresiti...ne treba da dozvolimo sebi da se posle kajemo zbog necega sto nismo uradili,a znamo da smo mogli...

sta su dobili od toga....
samo su povredjivali jedno drugo...
lepo su trebali jedno drugom otvoreno da iskazu svoja osecanja...
i nastave da uzivaju u svojoj ljubavi...

I ja sam zato da uvek trebate reci sta osecate...ma sta se kasnije desilo,vi znate da ste kazali vasa osecanja,isterali to iz sebe i nemate za sta da se kajete kasnije.E sad posle toga moze da se desi da sve bude ok a moze da se desi da se sve prekine...sve u svemu...ne valja to drzati u sebi.