Ja se povucem i tiho patim sebikad se to desi ali posle odredjenog vremena...opet isplovim na povrsinu i opet pokusavam...ishod znam ali i dalje se trudim jer ipak ljubav koju osecam prema toj osobi je jaca i uvekme tera ka povrsini...igram se sa svojom dusom svakodnevno.

Ja se trudim da o doticnom ne razmisljam...Ili bar da razmisljam sto manje,tako ce mi biti lakse.Tad nikako ne smem da budem sama vec nastojim da budem okruzena prijateljima pored kojih cu se lepo osecati.

Da,zaista se cesto poigram sa svojom dusom..iskusavam je na razne nacine..pokusavam da se probijem na tlo ..iako znam koliko mi stepenica dotle puno fali..a kao sto jedna pesma kaze "jedna jedina do dna"..
Najcesce sama sebe bodrim .. dajem sebi reci utehe koje su mi potrebne u tim trenucima..

To je kao ples nasih osecanje i osecanja osobe koju volimo.
Nekada je brz,dinamican i snazan.Nekada je spor,lagan i nezan.

Kada volimo,volimo ne razmisljajuci o kraju.
Ponese nas ta pesma i mi zapocinjemo nas ples tako plemenit,nestvaran i prelep...sve dok ne osetimo da mu je kraj i da sledi poraz,unistenje,ponizenje zbog umiranja ljubavi.
Tako je to uvek.Sa svakom pricom.
Ne mora biti potpuni kraj njoj,nekada su one nedovrsene...

Nezaustavljivo je sve to.Ne moze se precutati ljubavi i sakriti,isto kao sto se ne moze izbeci kraj.

Ne radim nista,ne mucim se dalje i ne trudim se ali ni ne pokusavam da mi bude bolje jer tako samo jos vise razmisljam o njemu,sta je bilo,sta je moglo biti...Pusta vreme da mi pomogne jer sam sigurna da vreme leci sve

Deliverance ::Ja se trudim da o doticnom ne razmisljam...Ili bar da razmisljam sto manje,tako ce mi biti lakse.Tad nikako ne smem da budem sama vec nastojim da budem okruzena prijateljima pored kojih cu se lepo osecati.

cini mi se da se bas sad nekako tako osecam....

Pa desilo se i stvarno je ružan osećaj...

Povucem se tiho u sobu i onda pustim muziku sto glasnije mogu,sve lecim muzikom.Kad me stomak boli stavim dva zvucnika jedan sa jedne i drugi sa druge nabijem na stomak i odvrnem do kraja,nema veze sa temom al ajde

I ja isto sve lečim muzikom,plesanjem...nešto u tom fazonu,a pogotovo plesanjem,nekako sve istresem iz sebe...

Ja se igram sa svojom dusom svaki put kad mu se javim kad me zove ocigledno sam budala

Deliverance ::Ja se trudim da o doticnom ne razmisljam...Ili bar da razmisljam sto manje,tako ce mi biti lakse.Tad nikako ne smem da budem sama vec nastojim da budem okruzena prijateljima pored kojih cu se lepo osecati.

ja se upravo sada nalazim u takvoj situaciji....trudim se da ne razmisljam o njemu i taman kad pomislim da sam ga zaboravila i da mi vise nije stalo....dovoljno je samo da ga neko pomene i opet krene lavina osecanja....onda se zatvorim i patim...pa ponovo krenem na povrsinu i kazem bas me briga zaboravicu....i tako idem sve u krug...nigde kraja ali prijatelji su zaista velika podrska