Usamljenost...

Da li su ljudi danas veoma usamljeni? Da li dolazimo na ovaj sajt zato sto smo usamljeni?
Da li i sa gomilom poznanika mozemo zapravo biti potpuno usamljeni?
Da li u okviru porodice, okruzeni partnerom, decom, mozemo biti usamljeni
Da li usamljenost prestaje samo i samo onda kada nadjemosrodnu dusu (ili ako smo te srece, srodne duse) sa kojima razmenjujemo reci i misli i eventualno ljubav, tu najvazniju stvar na svetu i tek tada pomislimo da nismo sami.

Ja na internet dolazim isključivo u dobrom raspoloženju,mada desi se i da budem tužna i usamljena..a da mi se ne izlazi,onda najrađe popnem se na net..
u okviru porodice,nikad nisam usamljena,ali baš nikad..kada je cela porodica na okupu..osmeh sa lica ne spada

Pa... Kada sam usamljena je ne trazim nicije drustvo, obicno se povucem u sebe ili ipak posaljem drugarici neku poruku nadajuci se da ce mi odgovoriti...

Desava se da budem usamljena..
jednostavno,naidje period takav u zivotu.

mnogo puta sam usamljena. mrzim to.

Nije usamljen covek onaj koji ima 2-3 osobe oko sebe...Usamljen je onaj koji ih ima 1000,a da ga oni ne razumeju...Osecala sam se usamljeno mali milion puta,nekako je to u u ovom mom periodu zivota i za ocekivati Tako se osecam samo dok sam u kuci.Kad izadjem,bivam okruzena ljudima sa skoro istim problemima kao i ja,sa ljudima koji su slicni meni po mnogo cemu...I tu uglavnom nema mesta za usamljenost jer smo tu svi jedni za druge.

Cesto se osecam usamljena i pored svih prijatelja,porodice ja imam osecaj kao da sam sama na svetu,sama u svojim mislima,svojim zeljama i mogucnostima...

Pa šta da kažem..ponekad se osećam usamljenim..neznam zašto..
nije do društva..nije do roditelja..mislim da je to nešto što svi moramo osetiti.