od Piink.Ladyy Čet Avg 07, 2008 11:22 pm
Mom pokojnom dedi..koji je otisao kad mi je najvise trebao..njegova podrska,pomoc,savet..Jedno vece legla sam da spavam..nervozna..nemirna,nikako pronaci odgovarajuce mesto na krevetu..smestim se,i odlucim da razmisljam o vedrijim stvarima..prisetila sam se na tren da mi je deda rekao da ima nesto da mi saopsti..kao i svako ne strpljivo dete,ludo sam ocekivala sta ce mi reci..telefon je zazvonio..kao tornado izjurila sam iz sobe...suze na maminom lice govorile su vise nego reci..zavladala je tisina..na mestu gde sam se zatekla,pored praga moje sobe..iznemogla od tuge,sela sam dole..pocela ocajno da vristim i placem..suze su lile,jedna za drugom...nemi pogledi uplakanih ukucana,oca majke i sestre neprestalno su leteli ka meni..nisam dozvolila da me bilo ko digne sa praga..sve mi se srusilo..srce mi se cepalo na dva dela..drhtavog glasa samo sam izustila 'zasto mene nisi poveo?zasto si me ostavio?!'...komsiluk,rodbina,prijatelji..poceli su se u ponoc da se okupljaju..tesili su me,a ja sam i dalje bila neutesna..Molila sam ih da me ostave na miru..odmah su mi ubrizgali jednu inekciju za smirenje..smirila se jesam,nisam jecala i plakala..ali je srce i dalje vristalo od bola..ja i sestra smo prespavale do zore kod bratove devojke..mada celu noc oka nisam sklopila..suze su i dalje,pored velike doze za smirenje tekle same od sebe..
sutradan,kako su mi obecali da cu ga videti ,obukla sam crnu majicu,i crne farmerke..lagano sa roditeljima i sestrom uputila se ka kapeli i groblju..Pored kapele se nalazila jedna mala sobica gde je stajalo pice,i koji su sluzili kafu ljudima koji su stajali ispred kapele..bilo je mnogo ljudi,od bola i tuge nisam ni skontala nikoga..niti sam obracala paznju..tuzni pogledi prisutnih,i plac zena kojima je vetar susio suze jedino se cuo..ispred kapele..gomila venaca..cveca..samo za njega..ali ni to ga nije moglo dici iz sanduka..pored sanduka stajale su baka,tetka,i pridruzili su im se mama i tata..iznad sanduka jedan veliki krst..polako smo ja i sestra koracale prema sanduku..plaseci se pogleda..obuzdala sam svoju fobiju,i odlucila da mu pridjem..kada sam prisla sanduku..i ugledala lice osobe koju sam najvise volela,koju sam najvise cenila..moj deda,koji je za mene bio junak iz svakog crtanog filma..suze su mi ronile,jedna za drugom..prisao mi je moj otac..pruzio moju ruku ka njegovom licu,bio je spakovan u svoje odelo u kome se ozenio..i svoju kapu je nosio na glavi,koju je najvise obozavao..takvog obucenog sam ga samo vidjala kad bi posao na svadbu ili krstenje..ni slutila nisam da cu ga jos takvog videti kad krene na vecni pocinak..otac mi ispruzio ruku ka njegovom licu..pomazila sam njegovo hladno i zategnuto lice..a tata mi je prosaputao 'tvoj deko sada spava'..Nijedan trenutak se nisam odvojila od njega...iako je mnogo rodbine pristizalo,snikim se nisam pozdravila,nisam se dala odvojiti od svog dede..stalno sam ga gledala..i uvek se pitala jedno te isto,'ZASTO?,ZASTO SI ME OSTAVIO?!'..odgovor nisam dobila..na to pitanje zacuo se samo plac prisutnih,ali moje usi nisu dobile da cuju ono sto sam zelela...kada je dosao najtezi trenutak..izveli su ga iz kapele..s obzirom da je bio januar..sunce je sinulo..kao da ga poslednji put greje..pop je ocitao molitvu pred 1000 ljudi..i uputili smo se ka njegovom tek iskopanom grobu..stavili su poklopac..a ja sam uzalud mahala..ocekivajuci da ce mahnuti i meni..ne,nije mi mahnuo..molitva je opet orila grobljom..dakle..dosao najtezi trenutak..uzeli su kovceg,i polozili ga dole..u zemlju..daleko od nas...zaorio je moj vrisak i drhtanje 'NEE!OSTAVITE GA,NEMOJTE MI GA UZIMATI,MOLIM VAS!'..nisu me poslusali..ostavili su ga dole,daleko od mene..ali ja sam ipak osetila da je moj deda i dalje uz mene..poslagali su vence..zapalili smo svece..mnogo je bilo tesko..i dalje sam bila neutesna,teska srca ,koracila sam sa groblja..