Kako zaštiti biljke?

SICUSNE VASI








Nije redak slucaj da se listovi na sobnim biljkama uvrcu, suse, otpadaju. Razloga za takvu promenu ima vise, ali najcesce su to insekti koje se tesko zapazaju, jer su sicusni i zive na skrovitim delovima biljke. Zbog toga se savetuje cesce i detaljnije pregledanje listova, jer kada se promene jave, obicno je kasno za zastitu.











Najlakse od svih zapazaju se lisne vasi. Vecinom su zelenozute, a pojavljuju se na mladim izbojcima i listovima u gustim kolonijama. Veoma se brzo razmnozavaju i sire. Teze od prethodnih otkrivaju se stitaste vasi. Odrasle jedinke pokrivene su stitovima smedje boje i pricvrscene na nalicju listova. Suprotno njima, larve su pokretne, ali samo dok ne pronadju mesto bogato hranom. Za razliku od stitastih, vunaste vasi pokretne su u svim stadijumima razvoja. Na biljci se prepoznaju po belim vatastim nakupinama, koje se najcesce nalaze na "zglobovima" stabla i listova. Posebno se sire u zimskom periodu, kada je temperatura u prostoriji visoka,a vazduh suv.






Nesto redja stetocina na sobnim biljkama je bela musica. Odrasli insekti lete i podsecaju na bele leptirice, dok su larve pricvrscene za list. Oboje se mogu naci na nalicju lista. Za sve ove stetne insekte treba primeniti isti "tretman". Posto se u toku vegetacijskog razdoblja, koje je kod sobnih biljaka produzeno, pojavljuje vise generacija insekata nego u prirodi, zastita hemijskim sredstvima bice efikasna samo ako se prskanja ponavljaju svakih 8-10 dana. Upornost u ovom poslu narocito je vazna pri unistavanju stitastih vasiju. Za zastitu treba koristiti sredstva na bazi piretruma, kao sto su "danitol" ili "talkord". Da bi se obuhvatili svi stadijumi razvoja ovih stetocina, prskanja treba ponoviti tri-cetiri puta.Sigurniji efekat se postize ako se poprskana biljka pokrije prozirnom plasticnom folijom. Sa strane treba ostaviti manji otvor za sledece prskanje.

Zimsko prskanje voćaka

Zimsko prskanje voćaka je obavezna mera u velikom broju proizvodnih područja u Srbiji. Hemijskim prakanjem voćaka i vinuve loze suzbija se veliki broj prouzrokovača bolesti i štctočina. Od prouzrokovača bolesti, zimskim prskanjem suzbijaju sc: Taphrina deformcins, T. pruni, Rolrytinia fiickeliana i dr., uključujući mahovine i lišajeve. Od štetocina, suzbijaju sc brojne vrste iz (familija Coccidae, Lecanidae, Aphididae, Torticidae, Ic vrste Eriosoma lanigerum, Antbnnomus pomurum, Hipfmomenta malinellus, H. padellus, Anarsia lineatella, Cacopsilla spp., Lymantria dispar, Malacosoma neunstria i dr. Zimsko prskanje se izvodi u vreme mirovanja vegetacije. Najboiji rezultati se postižu u drugoj polovini februura ill početkom marta. Kod nas se koriste sledeci preparati: Galmin, Belo ulje, Oleodiaizinon, Oleoultravct, Oleomeiion, Dast oil, Galpar i Stopar oil.

Štetni organizmi gajenih vocaka su vrlo aktivni u toku čitave vegetacije, kada se izvodi najveći broj tretiranja. Međutim, sa zaštitom voćaka od prouzrokovača bolesti i štetočina počinje se znatno ranije, još u toku mirovanja vegetacije, sto je voćarima dobro poznuto. To je, ustvari, zimsko tretiranje voćaka, koje je veoma značajna i obavezna mera u proizvodnji voća u nekim proizvodnim područjima voća u Srbiji (Stamenković, 1999).

U klimatskim uslovima Šumadije, južne, jugoistočne i zapadne Srbije, za zimskim tretiranjem voćaka ukazuje se potreba svake godine, iz razloga što se najveci broj voćnjaka nalazi u blizini šuma, koje su, pored voćaka, domaćini velikog broja insekata, koji tokom jeseni polažu jaja, kako na stablima šumskog drveća, tako i na stablima gajenih voćaka: gubar (Lymantria dispar), lisne vaši (Aphididae), mrazovci (Geometriclae), kukavičja suza (Malacosoma neustria), smotavci (Tortricidae) i drugi.

U periodu 2002-2004. godine, od kada se DNOC ne proizvodi i ne koristi u našoj zemlji za zaštitu voćaka od prouzrokovača bolesti i štetočina, došlo je do prenamnoženosti, u nekim proizvodnim područjima voćaka, staklastih i lisnih vaši, kruškine buve, a naročito gubara, koji ozbiljno ugrožava zasade voćaka u blizini šuma poslednjih nekoliko godina.

Zimski pregledi. Zimski pregledi voćaka su veoma značajni i na osnovu rezultata pregleda utvrđuje se neophodnost izvođenja zimskog tretiranja.

Na granama, grančicama, u naborima kore ili, pak, ispod ispucale kore voćaka, zimu provodi veliki broj štetnih insekatskih vrsta i pregljeva.

Zimski pregledi voćaka izvode se u vremenu mirovanja vegetacije (novemar-mart). Pregledaju se jednogodišnje, dvogodišnje, a vrlo često i trogodišnje grančice i rodni kolači.

Grančice se pregledaju u laboratoriji ispod binokulara. Pre pregleda grančice se skraćuju na prikladnu duzinu (2-6 cm) radi lakšeg pregleda. U toku pregleda beleži se broj utvrđenih štetočina, a po završetku pregleda progoozira se intezitet pojave i štetnost.

Zimskim pregledima utvrđuje se prisustvo velikog broja štetnih organizama na voćkama. U prvom redu, utvrđuje se prisustvo i brojnost jaja lisnih vašiju, gubara, kukavičje suze, crvenog preglja i mrazovaca (Geometddae), a zatim larve šljivine štitaste vaši, kalifornijske vaši, krvave vaši, glogovca, žutotrbe, smotavaca, jabuktnog moljca i dr. štetočina. Tokom februara, a i marta, sa porastom temperature aktiviraju se odrasli insekti kruskine buve i jabukinog cvetojeda i njihovo prisustvo se utvrđuje pregledom većeg broja grančica i pupoljaka.

Imajući u vidu značaj zimskih pregleda, savetujemo proizvođačima da obavezno provere prisustvo jaja napred navedenih štetočina u svojim voćnjacima. Ovi pregledi mogu se obaviti pomoću lupe, koju većiria proizvođača poseduje, a za detaljan i sveobuhvatan pregled uzoraka mogu da se obrate stručnjacima Centra za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku, Poljoprivrednih fakuleta i Zavoda za poljoprivredu.

Vrste štetnih organizama koji se suzbijaju zimskim trctiranjem. Zimskim tretiranjem suzbija se veliki broj štetnih organizama. Od insekata, zimskim tretiranjem suzbijaju se: štitaste vaši (Coccidae, Lecanidae), lisne vaši (Aphididae), krvava vaš (Eriosoma lanigerum Hansen), jabukin cvetojed (Antonomuspomorum 1,.), jabukin moljac (Hyponomenta malinellus Xell.), šljivin moljac (Hiponomenta padellus I..), breskvin moljac (Anarsia linealella Zell.), kruškina buva (Cacopsylla spp.), mrazovci (Geomeiridae), gubar (Lymantria dispar I,.), kukavičija suza (Malcosomci neustria L.) i razni smotavci (Tortricidae). Od prouzrokovača bolesti, zimskim tretiranjem voćaka suzbijaju se Taphrina deformans Tul. (prouzrokovač kovrdžavosti lišća breskve), T. pruni Tul. (prouzrokovač rogača šljive), Botrytinia fitckeliana Whetzcl (prouzrokovač truleži) i dr. Pored napred navedenih štetnih organizama, zimskim tretiranjem voćaka i vinove loze suzbijaju se i mnogi pregljevi (Acarinae), mahovine i lišajevi, kojima su vrlo često obavijena stabla šljiva i drugih voćnih vrsta, gde se sprovodi neredovna zaštita tokom vegetacije ili se uopšte ne sprovodi.

Vreme izvodenja zimskog tretiranja. Zimsko tretiranje voćaka i vinove loze izvodi se u vreme mirovanja vegetacije, odnosno od opadanja lišća u jesen pa do početka vegetacije u proleće. Međutim, najbolji rezultati u suzbijanju štetnih organizama se postižu kada se zimsko tretiranje izvodi u drugoj polovini februara ili početkom marta, upravo pred samo kretanje vegetacije. Međutim, koštičavo voće, malinu i kupinu treba tretirati nešto ranije, jer ove voćne vrste kreću ranije sa vegetacijom.

Sredstva za zimsko tretiranje. Pošto je dozvola za proizvodnju i promet sredstava na bazi DNOC u našoj zemlji istekla 2002. godine i dosada nije obnovljena, proizvodači voća i grožđa najverovatnije i u ovoj sezoni ne mogu računati na preparate na bazi DNOC. Praktično rečeno, proizvodnja i promet DNOC od 2002. godine je zabranjena u našoj zemlji. Međutim, zbog sve izraženijih problema u zaštiti voćaka od štetnih insekata, Udruženje voćara je uputilo zahtev Ministarstvu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo za jednokratni uvoz DNOC za rešavanje problema gubara koji je u kalamitetu, a takođe i štitastih i lisnih vašiju, mrazovaca, kruškine buve i drugih štetočina.

Za zimsko tretiranje vocaka i vinove loze preporucuju se:

Mineralna ulja (Galmin, proizvodi se u obliku koncentrata za emulziju

sa 990 g/1 mineralnog ulja, kortsti se u toku mirovanja vegetacije do faze "mišje

uši", odnosno razvoja lisnih pupoljaka [00-09 BBCH skale]. Koncentracija

primene za jabučasto voće je 4%, a košticavo 3%; Belo ulje, proizvodi se u obliku

koncentrata za emulziju sa 900 g/1 mineralnog ulja. Koristi se kao Galmin).

1. Mineralno ulje + diazinon (Oleodiazinon, proizvodi se u obliku

koncentrata za emulziju sa 850 g/1 mineralnog ulja i 100 g/1 diazinona. Koristi se

do faze "mišje uši", tj. razvoja lisnih pupoljaka [00-09 BBCH skale]. Koncentracija

primene 0,3%. Na tretiranim površinama najmanje 23 dana posle primene ne

dozvoliti pristup domacim zivotinjama).

2. Mineralno ulje + Metidation (Oleoultravet, proizvodi se u obliku

koncentrata za emulziju sa 280 g/1 mineralnog ulja i 100 g/I metidationa. Koristi

se za zimsko ili rano prolećno treliranje. Koncentracija primene 0,3%;

Oleometion, proizvodi se u obliku koncentrata za emulziju sa 280 g/1 mineralnog

ulja i 100 g/I metidationa. Koristi se kao Oleo ultravet; Dast oil, proizvodi se u

obliku koncentrata za emulziju sa 280 g/1 mineralnog ulja i 100 g/1 metidationa.

Koristi se kao Oleo ultravet).

3. Mineralno ulje + Partition (Galpar, priozvodi se kao koncentrat za

emulziju sa 530 g/1 mineralnog ulja i 100 g/1 parationa. Koristi se u toku

mirovanja vegetacije do faze "mšije uši", odnosno razvoja lisnih pupoljaka [00-09

BBCH skale]. Može se primeniti u kombinaciji sa bakarnim preparatima (Bakarni

oksihlorid, Bakrocid, Bakarni kreč), čime se postiže ušteda u vremenu i novcu

(Stamenkovic, Dakic, 1999). Koristi se u koncentraciji 0,5%. Na tretiranim

površinama 21 dan posle primene ne dozvoliti pristup i ispašu domaćim

životinjama; Stcipar oil, proizvodi se u obliku koncentrata za emulziju sa 530 g/1

mineralnog ulja i 100 g/1 parationa. Koristi se kao Galpar).

Zaključak. Zimsko tretiranje voćaka i vinove loze veoma je značajna i obavezna mera u proizvodnji voća i grožđa u većini područja u Srbiji, a naročito u Šumadiji, južnoj, jugoistočnoj i zapadnoj Srbiji.

Zimsko tretiranje voćaka izvodi se u vreme mirovanja vegetacije.

Na osnovu rezultata zimskih pregleda utvrđuje se neophodnost izvođenja zimskog tretiranja.

Zimskim tretiranjem voćaka i vinove loze suzbijaju se lisne i štitaste vaši, krvava vaš, jabukin cvetojed, jabukin, breskvin i šljivin moljac, kruškina buva, mrazovci, gubar, kukavičja suza i razni smotavci.

Za zimsko tretiranje voćaka i vinove loze preporučuju se: Mineralna ulja (Galmin i Belo ulje), Mineralno ulje + Diazinon (Oleodiazinon), Mineralno ulje + Metidation (Oleometion, Oleoultravet, Dast oil) i Mineralno ulje + Paration (Galpar, Stopar oil).

Pojava fitoplazme evropskog žutila koštičavog voća na kajsiji i šljivi u Srbiji

Fitoplazma evropskog žutila koštičavog voća je na karantinskoj listi Evropske unije i zaražene oblasti moraju biti pod stalnom zvaničnom kontrolom. Na stablima, tokom vegetacije, najpre se u jednom delu krošnje lišće uvrće, gubi boju, suši i opada, te je redovna pojava suhovrhosti grana. Krajem vegetacije dolazi do potpunog sušenja stabla kajsije i vinogradarske breskve.

Vizuelnim pregledom voćnjaka u okolini Čačka, tokom 2003. godine, uočena je iznenadna pojava propadanja kajsije, šljive i vinogradarske breskve. Na takvjm stablima, tokom vegetacije, najpre se u jednom delu krošnje lišće uvrće, gubi boju, suši i opada, te je redovna pojava suhovrhosti grana. Krajem vegetacije dolazi do potpunog sušenja stabla kajsije i vinogradarske breskve.

U prizemnom delu stabla, ispod same kore, uočljiva je promena boje sprovodnih sudova floema u svetlo do tamno braon. Tamna obojenost, odnosno nekroza floema, vrlo je izražena na ramenim granama, koje nose delove krune sa lišćem izraženih simptoma. Kod potpuno suvih stabala kajsije registrovan je intenzivan rast korenovih izdanaka podloge.

U uzorkovanom materijalu kajsije i šljive potvrđeno je prisustvo fitoplazme evropskog žutila koštičavog voća (European Stone Fruit Yellows Phytoplasma), metodom PCR, nested PCR, RPLP analize. Ovaj patogen pripada grupi fitoplazmi proliferacije jabuke (Apple Proliferation - AP), 16SrX-B. Čine je fitoplazme prouzrokovači proliferacije jabuke (AP), izumiranja kruške (Pear Decline) i evropskog žutila koštičavog voća (Europien Stone Fruit Yellows). Fitoplazma evropskog žutila koštičavog voća (European Stone Fruit Yellows Phytoplasma) je na karantinskoj listi Evropske unije (Anex IA2) i zaražene oblasti moraju biti pod stalnom zvaničnom kontrolom.

Tokom juna - jula 2003. godine, u neposrednom okruženju inficiranih stabala, registrovano je prisustvo insekta Cacopsylla pruni L. (Homoptera, Cacopsyllidae). Tokom 2004. godine nalaženi su vektori, a uočena je i pojava sušenja stabala kajsije, kao posledica prisustva fitoplazme u ksilemu voćaka. Stoga je i u vegetaciji 2005. godine neophodna vizuelna kontrola zasada košticavog voća i suzbijanje vektora. Mora se, međutim, posebna pažnja obratiti na sadni materijal, putem:

(1) vizuelne i laboratorijske kontrole na prisustvo patogena i

(2) izbora tolerantnog, odnosno manje osetljivog sortimenta u podizanju novih zasada.

Ključne reči: evropsko žutilo koštičavog voća (ESFY), European Stone Fruit Yellows Phytoplasma, Cacopsylla pruni, kajsija, šljiva.

Rasprostranjenost i štetnost virusa u voćarstvu

Suzbijanje širenja virusa je jedan od osnovnih uslova za unapređenje voćarske proizvodnje i postizanja viših prinosa i boljeg kvaliteta plodova. Osnovne mere suzbijanja su preventivne, pošto još ne postoje metode lečenja zaraženih stabala u uslovima proizvodnje.

Viroze se odlikuju različitim promenama u građi, porastu, razvoju, vitalnosti i fiziološkoj aktivnosti voćaka. Posledice ovakvih promena su smanjen prinos i kvalitet plodova zaraženih biljaka. Štetnost se neposredno zapaža kod viroza čiji su simptomi vidljivi, kao što su: šarka na plodovima koštičavih voćnih vrsta, mozaik na lišću jabuke, kamenitost na plodovima kruške i dr. U nekih vrsta i srti zaraze su pritajene (latentne) i stručnjaci se mogu prevariti i potceniti štetnost vakve zaraze. Pritajene zaraze se, obično, prenose kalemljenjem na sadnice u nizu generacija. Na ovaj način zaraze se akumuliraju i mogu postati mnogo štetnije od viroza čiji su simptomi vidljivi. Zato je u voćarstvu kao upozorenje važno opšte pravilo da nema korisnih virusnih zaraza.

Na ispoljavanje simptoma zaraze i stepen njene štetnosti utiče više činilaca među kojima se posebno ističu: osetljivost sorte, osetljivost podloge, virulentnost sojeva virusa i broj i vrsta virusa u mešanim prirodnim zarazama.

Svi virusi se prenose kalemljenjem, i to je najčešći i najopasniji način prenošenja. Kalemljenje je skoro jedini poznati način prenošenja virusa jabučastih voćaka. Sadnja bezvirusnog sadnog materijala je izuzetno zanačajna, zasnovani voćnjaci inficiranim materijalom najčešće se krče već u prve dve godine, nikada ne vrate investiciju, a zarazu prenose i na zdrava okolna stabla.

Neki virusi koštičavih voćaka u prirodi, osim kalemljenjem, prenose i na druge načine (biljne vaši, grinje, cikade itd.). posebnu grupu čine virusi čiji su vektori nematode u zemljištu.

Suzbijanje širenja virusa je jedan od osnovnih uslova za unapređenje voćarske proizvodnje i postizanja viših prinosa i boljeg kvaliteta plodova. Osnovne mere suzbijanja su preventivne, pošto još ne postoje metode lečenja zaraženih stabala u uslovima proizvodnje.

U preventivne mere koje se mogu koristiti u proizvodnji spadaju: proizvodnja i korišćenje zdravog sadnog materijala, sprečavanje širenja virusa u prirodi, primena otpornih i tolerantnih sorti voćaka i biološko suzbijanje virusa.

Pretpostavke o prirodi prouzrokovača crvenila kukuruza

Priroda prouzrokovača crvenila kukuruza još je i danas sporna među istraživačima. Dosadašnja istraživanja nisu sa sigurnošću mogla da odrede šta je uzrok ovog tipa crvenila kukuruza. Za sada postoje podeljena mišljenja o tome da li je uzrok crvenilu biotičke ili abiotičke prirode. Po jednima, ono je posledica ekstremnih vremenskih uslova, suše i visokih temperatura, a po drugima može biti uzrokovano patogenim agensima.

Šezdesetih godina prošloga veka grupa istraživača je zastupala hipotezu da se radi o parazitskoj prirodi uzrokovanoj gljivama Fusarium graminearum i F. Moniliforme var. subglutinans. Izolovane gljive su u infekcionim ogledima ispoljile visoku patogenost, izazivajući brzo propadanje i uvenuće sejanaca, odnosno jake nekroze i trulež tkiva stabla odraslih biljaka, a pri tom vrlo slabu pojavu drugih fakultativnih parazita i saprofita koje bi u protivnom bile zastupljene u većem broju. Marić i Kosovac (1959) su na osnovu prisustva patogenih gljiva u tkivima stabla, uočenih histoloških promena, ponašanja biljaka u vlažnijim i sušnijim uslovima i simptomima, tumačili da uzroke nastajanja crvenkastoplavičaste boje i uvenuća kukuruza treba tražiti u zapušavanju sudovnih elemenata i onemogućavanja transporta hranjivih materija, vode i produkata asimilacije. Iako je tada dokazana visoka patogenost gljiva za koje se tvrdi da prouzrokuju crvenilo, ovi autori nisu uspeli da veštačkim inakulacijama ovim izolatima reprodukuju simptome crvenila kao što se u prirodi pojavljuju.

Prema Kerečkom (2003) visoka temperatura i suša su jedan od najvažnijih faktora spoljne sredine, koji mogu uticati na smanjenje prinosa biljaka. Pri izučavanju otpornosti prema visokim temperaturama, vrlo je značajno proučavanje promena koje nastaju na biljkama pod uticajem povećanja temperature i smanjenja relativne vlažnosti vazduha. Uticaj ovih faktora izučavan je na biljkama kukuruza i označen kao toplotni udar. Toplotni udar može biti različitog intenziteta i dužine trajanja, a javlja se u vreme vegetacije, najčešće u julu i avgustu. Štetni efekti koje izaziva toplotni udar su mnogobrojni i zavise od čitavog niza uslova, a u prvom redu od hibrida i faze razvića biljke. Opekotine na listu, prevremeno sušenje lista i slaba oplodnja klipa posledica su izmenjenih funkcija u biljci, izazvanih naglim gubljenjem vode i pregrevanja tkiva. Prema literaraturnim podacima, deficit vode u mesecima vegetacije kukuruza iznosi 10-180 mm. U takvim uslovima biljka pokušava da nadoknadi deficit vode obrazovanjem vegetativnih korenova. Prve kiše mogu da izazovu šok i pojavu antocijana i sušenja vršnih, najmlađih i najaktivnijih listova, što uslovljava šturost klipova i sušenje cele biljke. Otpornost biljaka slabi i zbog slabljenja koordinacije može biti izazvano, npr. zalivanjem useva hladnom vodom pri visokim temperaturama vazduha, pregrejavanjem lista, kada dolazi do narušavanja transporta asimilata u koren itd.

U proučavanjima Šutića i sar (1987), po epidemiološkom širenju, crvenilo je ispoljilo osobine infektivnog obolenja, ali njegova prenosivost tada nije mogla biti eksperimentalno ostvarena. Oni iznose predpostavku da bi obolenje moglo biti fitoplazmatske prirode.

U njihovim daljim proučavanjima, na osnovu histološke analize sprovodnih sudova elektronskom mikroskopijom, utvrdili su prisustvo patogena koji su po dimenzijama, morfološkim i strukturalnim karakteristikama slični rikecijama (Šutić i sar., 2003). To su prvi patogeni nađeni u sprovodnom tkivu biljaka kukuruza sa simptomima crvenila. Uticaj ovih parazita na patogenezu može biti zapušavanjem sprovodnih sudova, ili lučenjem toksina, što je karakteristično za rikecije.

Rikecije ili po novoj sistematici specijalizovane vaskularne, odnosno sudovne bakterije, patogeni su koji izazivaju bolesti biljaka, ne mogu se gajiti na običnim hranjivim podlogama u odsustvu ćelija domaćina. Mnoge od njih još nemaju definisanu taksonomsku poziciju, a neke su na putu da budu identifikovane, imenovane i klasifikovane (Babović, 2003).

Postoje dve grupe ovih patogena: floemske i ksilemske bakterije. Obe grupe vaskularnih bakterija su izduženi štapići, prečnika 0,2 do 0,5 mikrometara i dužine od 1-4 mikrometara. Skoro sve vaskularne bakterije su gram negativne i prenose se cikadama.

Simptomi oboljenja nastali dejstvom bakterija koje naseljavaju floemsko tkivo, uglavnom su u vidu zakržljavanja i deformisanja lišća, a ponekad se pojavljuju u vidu proliferacije izdanaka, veštičinih metli i kao ozelenjavanje delova cveta. Simptomi bolesti izazvani ksilemskim bakterijama, često se manifestuju u vidu nekroze ivice lišća, kržljavosti, opšteg propadanja i redukovanja prinosa, verovatno kao posledica zapušavanja sudova ksilema bakterijskim ćelijama i kompleksom materija koji potiču delom od bakterija, a delom od biljaka.

Vaskularne bakterije su osetljive na nekoliko antibiotika, kao što su tetraciklini i penicilin, za koje je u uslovima laboratorije ustanovljeno da ometaju formiranje ćeliskog zida.

Fitoplazmoze – žutilo i crvenilo vinove loze

Ova fitoplazma se širi kalemljenjem i, koliko je poznato, jednim vektorom, cikadom Scaphoideus titanus. Cikada se hrani isključivo iz floema biljaka iz roda Vitis i delimično na Partenocissus quinquefolia. Ne ishranjuje se na korovskim biljkama. Stoga korovi nemaju ulogu u epidemiologiji bolesti.

Simptomi žutila i crvenila vinove loze u našoj zemlji uočeni su sredinom devedesetih godina u aleksandrovačkom vinogorju. U istom području je 2003. godine dokazano prisustvo fitoplazmi, izazivača bolesti Flavescence dorée (naziv uobičajen u stručnoj terminologiji, a potiče od francuskih reči i u slobodnom prevodu bi značio "zlatasto žutilo"). Takođe, ustanovljen je i vektor ovog oboljenja, cikada Scaphoideus titanus. Kada se ta bolest pojavi, postaje najveći problem u gajenju vinove loze.

U proleće, na zaraženim čokotima, pupoljci ne kreću, ili kreću kasnije od zdravih. Porast lastara na žaraženim čokotima je usporen. Internodije na zaraženim lastarima su kraće. Na lastarima se pojavljuju crne pustule, lastari se lignificiraju u potpunosti i na njihovom vrhu se javlja nekroza. Takvi lastari često izmrznu tokom zime. Lišće postaje čvrsto, krto i uvija se po ivici na dole. Kod belih sorti lišće postaje žuto, a kod crnih crvene boje. Duž glavnog nerva javljaju se pege koje nekrotiraju. U zavisnosti od jačine i vremena pojave simptoma, cvast ili šepurina se suši, a bobice smežuravaju i lošeg su kvaliteta.

Simptomi fitoplazmoza mogu biti slični virusnim bolestima vinove loze i lako se mogu sa njima pomešati.

Ova fitoplazma se širi kalemljenjem i, koliko je poznato, jednim vektorom, cikadom Scaphoideus titanus. Cikada se hrani isključivo iz floema biljaka iz roda Vitis i delimično na Partenocissus quinquefolia. Ne ishranjuje se na korovskim biljkama. Stoga korovi nemaju ulogu u epidemiologiji bolesti. Fitoplazma prezimljava u zaraženim čokotima i ne prenosi se jajima vektora. Hraneći se na zaraženim čokotima, larve ili odrasli usisavaju fitoplazmu i tek posle četiri-pet sedmica inkubacije u insektu, patogen može biti prenet na zdravu vinovu lozu. Biljke zaražene tekuće godine ispoljavaju simptome tek sledeće vegetacije. Za pojavu bolesti neophodno je prisustvo patogena (fitoplazme) i vektora bolesti (cikade.)

UH! Ja sam imao najviše problema sa belom etiopijskom kalom, i belim mušicama! Ne dešava se ništa drastično biljci, ali me nerviraju nerazvijeni oštećeni listovi, i kada se razvije list, bude ko' poderan! Svašta sam ima radio, prskao sa svim i svačim, ali baš su uporne...